Rođen kao Steven Patrick Morrissey 1959. godine u Mančesteru, jedna je od najsloženijih i najuticajnijih figura savremene britanske muzike. Njegova karijera traje više od četiri decenije i obuhvata razdoblje briljantne kreativnosti s bendom The Smiths, kao i plodnu i često kontraverznu solo karijeru. Ali Morrissey nije samo pevač i tekstopisac — on je kulturni fenomen. Njegova umetnost, seksualnost i politička uverenja učinili su ga ikonom koja istovremeno nadahnjuje i polarizuje.
Od The Smiths do mitskog statusa
Početak karijere Morrisseya vezan je za formiranje benda The Smiths 1982. godine, zajedno sa gitaristom Johnnyjem Marrom. Bend se brzo istakao kao vodeća sila alternativnog roka u Velikoj Britaniji osamdesetih godina. Pesme poput This Charming Man, There Is a Light That Never Goes Out i How Soon Is Now? ušle su u kanon britanske muzike zahvaljujući svom spoju jangl-pop zvuka i lirike koja je kombinovala cinizam, ranjivost, humor i očaj. Morrissey je stvorio sasvim novi oblik muške ekspresije — krhku, introspektivnu, inteligentnu i beskompromisnu.
Bend je bio kratkog daha, ali snažnog uticaja: samo četiri studijska albuma bila su dovoljna da se The Smiths svrstaju među najvažnije britanske bendove svih vremena. Ipak, tenzije unutar grupe, naročito između Morrisseya i Marra, dovele su do raspada benda 1987. godine.
Solo umetnik — usamljeni pesnik u središtu pažnje
Nakon raspada The Smiths, Morrissey započinje solo karijeru albumom Viva Hate (1988), čije pesme Suedehead i Everyday Is Like Sunday postaju hitovi. U narednim godinama objavljuje niz uspešnih albuma: Kill Uncle (1991), Your Arsenal (1992), Vauxhall and I (1994). Njegov solo rad održava tematsku nit započetu u vreme The Smiths — pesme o otuđenosti, socijalnim nepravdama, ljubavi i smrti, ispevane s osobenom mešavinom glamura i tuge.
Nakon zatišja krajem devedesetih, Morrissey se vraća u velikom stilu albumom You Are the Quarry (2004), sa singlom Irish Blood, English Heart, u kojem izražava prezir prema britanskom nacionalizmu i političkom establišmentu. Slede i Ringleader of the Tormentors (2006), Years of Refusal (2009), World Peace Is None of Your Business (2014), kao i Low in High School (2017), gde nastavlja da eksperimentiše sa zvukom i tekstovima, sve češće unoseći političke i društvene komentare.
Najnoviji album, Bonfire of Teenagers, i dalje nije zvanično objavljen, navodno zbog neslaganja sa izdavačima u vezi s naslovnom pesmom koja govori o terorističkom napadu u Mančesteru 2017. godine. Morrissey je tvrdio da je album „zabranjen“ i da je žrtva cenzure — što je izazvalo burne reakcije javnosti.
Seksualnost: između identiteta i svesnog odbijanja etiketa
Morrissey je tokom cele karijere vešto izbegavao da se uklopi u norme ili definiše kroz standardne kategorije seksualnosti. Godinama je sebe opisivao kao aseksualca, da bi u autobiografiji iz 2013. otkrio da je imao vezu s muškarcem — fotografom Jakeom Owenom Waltersom. Ipak, ni tada se nije eksplicitno identifikovao kao homoseksualac, već je rekao da je „privučen ljudima, ali ne mnogima“, koristeći termin „humasexual“.
Njegov pristup seksualnosti obeležen je distancom, apstrakcijom i svesnim odbijanjem da se uklopi u jasno definisane kategorije. Pesme koje piše, iako prožete erotizmom, retko otkrivaju o kome tačno govori. Upravo ta neodređenost postala je sastavni deo njegovog umetničkog izraza i ličnog identiteta…
Kontroverze: političke izjave i optužbe za netoleranciju
Morrissey je jednako poznat po svojim kontroverznim izjavama kao i po muzici. Dugogodišnji borac za prava životinja i vegan, često je koristio scenu da promoviše aktivizam, pa čak i prekidao koncerte kada bi osetio miris mesa. Ali mnogo više pažnje privukli su njegovi politički stavovi, naročito u poslednjoj deceniji.
Javno je podržao britansku desničarsku stranku For Britain, poznatu po antimigrantskoj retorici, što mu je donelo oštre kritike i optužbe za rasizam. Njegove izjave o multikulturalizmu, britanskom identitetu i islamofobiji dodatno su produbile kontroverze. Kada mu je zamereno zbog podrške For Britain, odgovorio je: „Ja nisam rasista. Ja sam realista.“
Morrissey često insistira da je žrtva cenzure i medijskog progona zbog svojih stavova. I dok mnogi smatraju da koristi provokaciju kao način da ostane relevantan, drugi ističu da je reč o iskrenoj, iako nepopularnoj, političkoj poziciji.
Kultura autsajdera
Bez obzira na sve polemike, Morrissey ostaje centralna figura kulture autsajdera. Njegov pesimizam, britki jezik, nežna ironija i otvorenost prema osećanjima učinili su ga simbolom za sve one koji se osećaju drugačije, pogrešno, neprihvaćeno. Za mnoge fanove, njegova muzika nije samo umetnost — ona je utočište.
Njegovo dosledno odbijanje da se sagne pred autoritetima, odbijanje etiketa, spremnost da izgubi deo publike zarad autentičnosti — sve to ga čini umetnikom starog kova u svetu u kojem su kompromisi često pravilo.
Koncert u Beograd
Koncert koji će Morrissey održati u Beogradu u julu 2025. dolazi kao retka prilika da publika na ovim prostorima uživo čuje jednog od poslednjih pravih rok pesnika. Nastup na Kalemegdanu biće susret s legendom koja je oblikovala generacije — ne samo kroz melodiju, već kroz stav, pogled na svet i večiti osećaj da je biti drugačiji i ranjiv — snaga, a ne slabost.
U svetu koji sve češće traži jasne granice i sigurne kategorije, Morrissey i dalje korača između. I možda upravo zato još uvek traje.