Po malo čemu će proteklih 12 meseci biti upamćeno, ako se izuzme pandemija korona virusa. Kada je o reč o LGBT+ pravima, i sa koronom i bez nje države u regionu – ali i šire – nisu se mnogo proslavile. Bilo je dovoljno loše i bez Covida-19, a pojedine male pobede ostale su u zapećku većih problema: tradicionalno deklarativnog poštovanja prava LGBT+ osoba, tradicionalnog cinizma nekih predsednika i bivših i aktuelnih premijerki, odlaganja parada ponosa, nepoštovanja propisanog, kao i skandaloznog pretvaranja najmanje 101 evropske opštine u tzv. LGBT free zone itd. Što se onog jednog pozitivnog koraka iz naslova tiče, tron – kao i u većini velikih stvari u ovoj godini – pripada maloj velikoj Crnoj Gori koja je legalizovala istopolna partnerstva. Kada ovim pobrojanim problemima dodamo i nevolje koje je donela ili na površinu ponovo iznela korona, slika postaje mutnija. Dobrodošli u pregled 2020 godine.
Počnimo od naših EU suseda, jer, to je sve sam civilizovan svet.
Oh wait…
Opštine i gej udomitelji
Nekako u isto vreme kada je korona počela da se širi Evropom, u pohod je krenula vrsta ljudske gluposti koju je autorka ovog teksta slikovito i bezazleno nazvala 101 evropska opština. Naime, reč je o jednoj hrvatskoj i oko 100 poljskih koje su u poslednjih godinu dana eksplicitno stavile do znanja svojim sugrađanima iz redova LGBT+ populacije da, jednostavno, nisu dobrodošli. Krajem februara, lokalne vlasti u oko 100 opština u Poljskoj, što je inače trećina zemlje, usvojili su rezolucije ,,protiv LGBT+ propagande” ili ,,za porodicu.” Tako su stvorile izrazito neprijateljsko okruženje za svakoga ko nije heteroseksualan ili ko nije posvećen tzv. ,,prirodnoj porodici,“ tvrdile su tada organizacije koje promovišu ljudska prava. Mapa ,,Atlas of Hate” koju su potom napravili aktivisti, pokazuje da je područje veće od teritorije Mađarske postalo tzv. “LGBT-free“ zona, i to u srcu Centralne Evrope.
Ni neki delovi Hrvatske nisu daleko, ni fizički ni ideološki.
Krajem marta, stanovnici malenog Imotskog u Dalmaciji, koji broji tek oko 10 hiljada ljudi, izašli su maskirani na još jedan tradicionalni festival. Dalmatinci vole festivale, pa se tako na festivalima, ili karnevalima, kako ih zovu, širom Dalmacije svake godine spaljuje figura onoga ko je stanovnicima posebno zasmetao, ko ih je naljutio ili uznemirio. Ovoga puta, bila je to figura istopolnog para sa detetom. Biće da ih je uznemirila presuda Ustavnog suda s kraja januara, koja obavezuje sudove i sve relevantne državne institucije da omoguće jednake šanse svima koji žele da uđu u postupak udomljavanja dece – uključujući i istopolne parove. Ovu presudu su pozdravile organizacije koje se bave ljudskim pravima, LGBT+ zajednica, ali su oštre kritike došle iz konzervativnih krugova širom Hrvatske.
To nije jedina ružna stvar koja je zadesila LGBT+ zajednicu u ovom delu EU. Sredinom juna, ministar zdravstva Vili Beroš izjavio je da bi ,,djeci bilo bolje u domu, ako je ondje okruženje zdravo, nego kod istospolnih parova”. Ta izjava je izazvala burne reakcije, a svoje mišljenje dao je i premijer Andrej Plenković, koji je objasnio da Beroš to ,,nije najspretnije rekao”.
Sva sreća pa mi u Srbiji imamo premijerku koja je svesna problema sa kojima se suočava domaća LGBT+ zajednica! Ona čini sve da joj pomogne, i za razliku od Vilija Beroša, ne misli da deci nije mesto u istopolnim zajednicama. Stoga se gospođa premijerka svim silama trudi da i oni unutar srpske LGBT+ zajednice, koji to žele, mogu legalnim putem ostvariti potomstvo, baš kao što ga i ona ima. Mogao bi Beroš malo više da se ugleda na Brnabić.
Prethodni paragraf je potpuno netačan, ali zvuči toliko lepo da sam morala da ga ostavim.
Sada malo zvanične istine.
Bivša Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, izjavila je povodom Međunarodnog dana borbe protiv transfobije i homofobije 17. maja, da su diskriminacija na radnom mestu, omalovažavajući odnos u javnosti, govor mržnje i fizički napadi za neke LGBT osobe u Srbiji i dalje svakodnevnica.Prema pisanju medija, više od 6500 ljudi je potpisalo peticiju za usvajanje zakona o istopolnim partnerstvima.
Opet prema pisanju medija, naš predsednik se obavezao da će se založiti za dekriminalizaciju homoseksualnosti u zemljama poput Sudana, što je naišlo na osudu pojedinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, i koje veruju da bi Vučić najpre morao da se pozabavi svojim dvorištem.
I dok pripadnici srpske LGBT+ zajednice trenutno mogu samo da sanjaju legalizaciju istopolnih partnerstava, Crnogorci su svoj san dosanjali. Prvog jula Skupština CG izglasala je Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola, a počeće da se primenjuje godinu dana od datuma usvajanja, dakle oko 1. jula 2021.
Šta ovaj Zakon zapravo znači u praksi?
Znači da će pripadnici LGBT+ populacije moći da ostvaruju prava iz zdravstvene i socijalne zaštite, ali je, nažalost, postavljena i crvena linija – u njemu se ne pominje mogućnost da istopolni parovi budu roditelji, da postanu staratelji dece, kao i da usvoje decu.
Šta o ovom važnom koraku napred kažu neki od pripadnika LGBT+ zajednice u Crnoj Gori? Govoreći za BBC na srpskom, Kristina Ćetković, autorka prvog lezbejskog romana u Crnoj Gori, rekla je da se nada „da se neće ostati samo na ovom formalnom prihvatanju i prepoznavanju partnerstava, nego da ćemo u narednom periodu doći i do suštinskih primena, pre svega u mentalitetu i toleranciji prema različitostima.“
„Sve dok ne budem mogla kao i oni da se ostvarim u roditeljskoj ulozi – smatraću da sam u Crnoj gori diskriminisana zbog svoje seksualne orijentacije.“
U senci korona virusa
Ove godine sve je ostalo u senci korona virusa, pa, nažalost i ljudska prava. Moglo bi se reći da su svi značajniji pomaci napravljeni u LGBT+ zajednicama vraćeni na fabrička podešavanja, ako uzmemo u obzir sledeće činjenice: otkazivanje ili pomeranje parada ponosa, zatvaranje u četiri zida, verbalno i fizičko nasilje od strane porodica sa kojima su mnogi bili prinuđeni da žive usled lošeg ekonomskog stanja, gubitak posla, odlaganje operacija promene pola itd.
Sažetak istraživanja udruženja Loud & Queer i Egal, ,,COVID-19 i LGBTI zajednica u Srbiji,” objavljenog u maju, jeste sledeći:
“LGBTI zajednicu muči hronična nezaposlenost, veliki broj njih je dobilo otkaz, završili su na neplaćenim odsustvima ili im je smanjen prihod, vlasnici i preduzetnici su morali da zatvore svoje biznise ili redukuju poslovanje, LGBTI osobe obolele od hroničnih oboljenja su imale probleme u lečenju, veliki broj njih je izbačen iz prostora u kojima su do tada živeli, a mnoge osnovne potrebe im nisu zadovoljene.”
Ovo naravno nije slučaj samo u Srbiji. Mnogi aktivisti sa kojima je Optimist razgovarao tokom ove godine ističu da je pandemija posebno jako pogodila LGBT+ zajednice. Lejla Huremović, članica Organizacionog odbora Bh. povorke ponosa objasnila je da su posledice života u pandemiji veoma velike, a bavljenje aktivizmom otežano:
“Kada govorimo o aktivizmu on je sa pandemijom jako usporen i ograničen, pa aktivisti/kinje moraju da pronalaze različite kreativne načine djelovanja. Ali je važno naglasiti da aktivizam ne smije stati, jer je pandemija dodatno pogoršala status života LGBTIQ osoba u BiH. Pandemija ni u kom slučaju ne smije postati izgovor za institucije da se ne bave pravima LGBTIQ osoba. Pandemija je pokazala građanima/kama kako je živjeti u četri zida, te da niko ne može dugoročno živjeti tako”.
Zbog situacije sa korona virusom, prajdovi u regionu su ili bili otkazani i prebačeni na digitalnu platformu, kao što je bilo u Srbiji, ili održani uz jake epidemiološke mere, što je slučaj sa Zagrebom, čiji je prajd prošao pod sloganom ,,Sloboda unutar i izvan četiri zida.”
Bosna je objedinila srpski i hrvatski pristup: bila je održana onlajn, ali su aktivisti u automobilima pod pratnjom policije prošli ulicama grada mašući zastavama.
Nakon svega rečenog, ostaje nam da se, kao i uvek, nadamo da sledeća godina nosi bolje i lepše…
Piše: Ivana Nikolić
Više tekstova iz broja 57 – decembar 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):
