Koliko je gej zabava u Srbiji suštinski povezana sa dominantnom atmosferom, stilom i ukusom ili zašto je kreativnost bez slobode jednostavno nemoguća?
Najbolja gej zabava u Srbiji nastaje kada uđeš u Diesel sa dečkom da isprobavaš nove modele tanga gaćica na opštu radost ljubopitljivog osoblja. Jasno je da se radnja odvija u Beogradu. Ili kada navijaš za polugole pitomce lokalnih teretana koji se na šanku kluba Pleasure bore za primerak novog albuma Jelene Karleuše. U Beogradu, naravno. Možda i na proslavi Madoninog rođendana u Apartmanu. Tu, u blizini Brankovog mosta u Beogradu.
Analiziranje gej zabave u Srbiji ograničeno je na dešavanja u glavnom gradu budući da su bilo kakva masovnija okupljanja u manjim gradovima i palankama uglavnom nezamisliva. Samo šezdeset kilometara južnije sve postaje šezdeset puta teže. Severnije je situacija nešto bolja budući da u Novom Sadu gay life nije tako mrtav kao, recimo, u Nišu. Iscrtavanje ove mape u potpunom je skladu sa kulturološkom slikom Srbije, tako da kao i kada razmatramo šanse za dobar šoping, školovanje ili karijeru – svi putevi vode u Beograd. Putniku namerniku nije potreban ilustrovani vodič, nikakav gay guide, pomagalo u slici i reči. Jer kakvi su drugi srpski gradovi u odnosu na Beograd takav je Beograd spram drugih evropskih metropola. Između urbanog Apartmana, narodnjačkog Pleasure-a, klaustofobičnog Smiley-a i još neafirmisanog My Way-a, ništa više pod kapom beogradskom. Terevenke između četiri zida se ne računaju. Ta vrsta provoda zavisi isključivo od kapaciteta kojima raspolaže domaćin i od kreativnosti kojom raspolažu gosti.
Dakle, ne očekujte tematske žurke u klubovima, eventualno tematske večeri tipa ove subote Madonna, sledeće Kylie, narednog meseca Gaga. Ili, da se začas prebacimo na folk stranu ekipe, Dara, Nata, Dunja ili koja već gej ikona uživo, naravno, u skladu sa rasporedom gostovanja u Nachtwerku ili gde već.
Bilo je stidljivih i manje više uspešnih pokušaja da se organizuje party specijalno za bears (bradate medvediće) ili hunks (zgodni, obdareni) ali utisak je da vlada opšta nespremnost za još kreativnija i preciznija razvrstavanja. Ako su medvedići nespremni da pokažu svoje bradice kako očekivati da se daddies (tatice, stariji tipovi) nonšalantno razmahnu krštenicama? Nije nelogično, naprotiv. Stare narodne mudrosti ostaju na snazi i kada je gej stvar na meniju. Recimo, kuća se zida od temelja. Istina.
U gradu u kojem je održavanje gej parade političko pitanje par excellence, refleks aktuelnih nagodbi, najbolja prilika za puno izražavanje dominantnog plemenskog duha i stalna rekapitulacija kolapsa države i poraza njenih institucija, kako očekivati kvalitetnu zabavu za homoseksualce? U gradu bez ikakve, negovane i razvijane, gej kulture, bez ozbiljnih projekata u tom domenu ukoliko se izuzme nekoliko usamljenih pokušaja entuzijastičnih gej aktivista, bez gej literature na maternjem jeziku, bez muzike, filma i performansa, kako se nadati kreativnim konceptima u klubovima ove vrste? Tu posao i dalje radi gazda diskoteke koji ima iskustva u burazerskoj trgovini i ugostiteljstvu. Tamo gde ispred gej kluba stoje dva plava kombija krcata pripadnicima narodne milicije, a ne muška hostesa u hot pants-u koja bi animirala potencijalne goste, dobro je da postoji bilo šta. Kada je sloboda pod znakom pitanja sve drugo je luksuz, uspeh nad uspesima, provod kakav se samo poželeti može.
Stoga su i previsoke cene u Apartmanu podnošljive baš kao i problematična ventilacija u Pleasure-u. Raslojavanje posetilaca spram etiketa turbo i urbo nije tako dramatično. Na kraju (subotnje) večeri svi se sliju u isti tok i nađu na istom mestu. I dizajner iz Mixera i frizer Ilde Šaulić. Stilski je, nažalost, sve vrlo uniformno, štancovano po istom modelu, ali i to je refleks dominantne atmosfere u jednom društvu. Gej scena, ma koliko apartna bila, nije samonikla, autentična tvorevina oslobođena svih veza sa podnebljem kojem pripada. I u tom, da kažemo, podsistemu za iskorak je potrebno isto onoliko hrabrosti koliko je neophodno i bilo gde drugde u okviru istih granica. Emo klinka u školskom dvorištu takođe je svesna „incidenta“ koji pravi svojim upadljivim izgledom kao i homoseksualac koji bi „među svoje“ došao obučen odbijajući modne savete Boška Jakovljevića ili Dejan Milićević estetiku. Bez zavaravanja, mentalitet radi svoje bez obzira na seksualnu orijentaciju. Ruku na srce, bude tu par „malih monstruma“ sa nekakvim belim čaršavima i sveže nalepljenim veštačkim noktima, zatim nekoliko pari nogu samo u boksericama ili očiju obilno uokvirenih krejonom, ali u ambijentu koji je takav kakav jeste, različitost se uvek doživljava kao groteska ili patetičan pokušaj skretanja pažnje. Naravno, u skladu sa globalnim trendovima i vladajućim ukusom, na koji se niko ne žali, osunčana, voluminizirana tela ipak sabiraju najviše pogleda i interesovanja.
Klub koji najbolje radi je upravo onaj koji repertoarom i atmosferom podseća na prosečan beogradski splav. Dakle, veliki šank, lampioni, srebrna kugla, separe uz doplatu i muzičko mešano meso. Gosti se „zagrevaju“ uz house, razgaljuju uz pop i disco hitove a katarzu u punom smislu reči doživljavaju uz aktuelni moderni folk ukoliko je taj hibrid uopšte moguće precizno definisati. Rečju, Srbija u malom. Koliko originalnosti napolju, na hetero suncu vladika i partijskih malih bogova, toliko i dole, u paklu, među manjinama koje se ludo zabavljaju. Ili ipak malo više?
Piše: Milan Nikolić
