Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom) saopštio je da je doneta prva pravosnažna presuda za krivično delo zločina iz mržnje, a reč je o slučaju nasilja u porodici nad LGBT osobom u kojem je motiv zločina uzet kao otežavajuća okolnost. U postupku koji je vodila advokat Jukoma Kristina Todorović, nasilje u porodici bilo je motivisano činjenicom da je oštećeni pripadnik LGBT populacije. Prvi osnovni sud u Beogradu je prvi put imao u vidu i motiv dela prilikom odredjivanja kazne. Iako još od decembra 2012. godine postoji član koji se odnosi na zločin iz mržnje motivisanim pripadnošću nekoj grupi, to nije ranije bilo uzeto u obzir ni u jednoj presudi. Prema istraživanju LGBT organizacija, pripadnici LGBT populacije u 40 procenata slučajeva doživljavaju nasilje od članova porodice, zbog čega u Jukomu smatraju da je ova presuda veoma važna. Ovo je bio povod da porazgovaramo sa Kristinom Todorović, koja je vodila ovaj slučaj.

Čekali smo šest godina da se član koji se odnosi na zločin iz mržnje primeni u sudskoj praksi. Kako objašnjavaš tako dug vremenski period?

Uvođenje novih instituta u zakonodavstvo je proces koji traje po nekoliko godina čak i u razvijenim zemljama. I daleko uređeniji pravni sistemi imaju adaptacioni period koji traje jednako dugo, pa nije ni iznenađujuće da se i u Srbiji čekalo na primenu ove otežavajuće okolnosti. Radom na praktičnim pitanjima koja se odnose na zločin iz mržnje, postavilo se pitanje koji organ treba da ukaže na ovaj član. Nejasno je bilo da li je ta obaveza u nadležnosti policije, tužilaštva ili suda. Posle niza sastanaka predstavnika pravosudnih institucija i organizacija civilnog društva, razmene iskustava sa zemljama iz Evrope kao i iz regiona, zaključak je da je neophodno da motiv mržnje bude uključen u optužni akt, kako bi postupak bio pravično sproveden i kako ne bi došlo do povrede prava na odbranu okrivljenog. Dugogodišnji rad u intersektorskoj radnoj grupi za borbu protiv zločina iz mržnje u Republici Srbiji, gde je YUCOM učestvovao zajedno sa predstavnicima tužilaštva, policije, pravosudne akademije OEBSa i više organizacija civilnog društva, gde je između ostalog raspravljeno o ovom pitanju, dao je rezultat.

Šta se to promenilo pa je u ovom slučaju primenjen?

U konkretnom slučaju, od početka je prepoznat motiv mržnje, te je na njemu insistirano od samog početka postupka. Od podnošenja krivične prijave ukazivano je tužilaštvu da je motiv za višegodišnje nasilje činjenica da je oštećeni „priznao“ svoju seksualnu orijentaciju. I sam okrivljeni je to isticao tokom postupka, smatrajući da je to opravdanje za nasilje nad sinom i da će i institucije zauzeti isti stav, odnosno opravdati njegovu legitimnu borbu protiv sinove „bolesti“. Živeo je u čvrstom uverenju da se njegova homoseksualnost može ispraviti lečenjem, na kom je godinama insistirao, a odbijanje sina da se povinuje lečenju dovodilo je do eskalacija nasilja.

Šta uopšte podrazumeva 54a?

Član 54a propisuje da će okolnost da je određeno krivično delu učinjeno zbog određenog ličnog svojstva sud uzeti kao otežavajuću okolnost prilikom izricanja kazne. U našem Krivičnom zakoniku lična svojstva su pobrojana i to su: pripadnost određenoj rasi i veroispovesti, nacionalna ili etnička pripadnost, pol, seksualna orijentacija ili rodni identitet nekog lica. Dakle, ako se tokom postupka utvrdi da je neko delo učinjeno iz mržnje zbog nekog od navedenih ličnih svojstava, sud će to ceniti kao otežavajuću okolnost.

Ekstremisti bi rekli kako su time manjine zaštićene kao beli medvedi, kako su svi zaštićeni osim Srba?

Naravno da može da dođe do malicioznog tumačenja ovog člana, takvi stavovi su česti u javnosti a posebno kada je ovako osetljiva tema u pitanju. Međutim, okolnosti u kojima živimo pokazale su da postoje ranjive grupe kojima pravni sistem mora da pruži veću zaštitu. Strožijim kažnjavanjem učinilaca krivičnih dela iz mržnje doći će do podizanja svesti kod ljudi o štetnosti ovakvog postupanja i sledstveno tome doprineti generalnoj prevenciji. Ovaj član sankcioniše mržnju koja je štetna ne samo po pojedinca koji je eventualna žrtva, ne čak samo ni za određenu ranjivu grupu, već je štetna za društvo u celini.

Šta nam možeš reći više o slučaju koji si vodila?

Već je navedeno da je reč o krivičnom delu Nasilje u porodici, koje je vršeno zbog sinove homoseksualne orijentacije. Nažalost, nasilje je trajalo suviše dugo, i pre nego što se oštećeni obratio YUCOMu. Konstanto psihičko nasilje, pretnje i ucene bilo je praćeno čestim aktima fizičkog nasilja, posebno u situacijama koje bi bile dodatni okidač za okrivljenog – npr kada oštećeni dovede dečka, čak i druga u stan. Budući da je krivični postupak već trajao dugo, YUCOM je pokrenuo i parnični postupak radi zaštite od nasilja u porodici. Tokom parničnog postupka, urađeno je i veštačenje koje je utvrdilo da profil oštećenog i njegove majke, koja ga je štitila sve vreme, odgovara profilu žrtava nasilja u porodici, dok profil okrivljenog odgovara autentičnom profilu nasilnika. To je značajno olakšalo donošenju odluke, uz ostale dokaze koji su izvedeni u parnici. Sav prikupljeni materijal je sukcesivno prosleđivan i tužilaštvu, pa tako i presuda iz parničnog postupka koju smo u međuvremenu dobili, a kojom je utvrđeno nasilje i naloženo, između ostalog, da se tuženi iseli iz stana.

Kako objašnjavaš da je uz otežavajuću okolnost koju podrazumeva zločin iz mržnje kazna ipak samo uslovna? Da li ste ti i tvoj klijent uopšte zadovoljni takvom kaznom?

Prilikom odmeravanje kazne, sud uvek uzima u obzir sve okolnosti slučaja koje utiču da kazna bude veća ili manja, kako otežavajuće tako i olakšavajuće. U konkretnom slučaju, iako je utvrđeno da postoji otežavajuća okolnost – da je delo učinjeno iz mržnje, bilo je i olakšavajućih okolnosti, a to su da okrivljeni ranije nije bio osuđivan, da je nakon presude u parničnom postupku već iseljen iz zajedničkog stanja, kao i njegovo loše zdravstveno stanje, koje se tokom krivičnog postupka dodatno pogoršalo.

Po istraživanjima imamo da je LGBT populacija jedna od najdiskriminisanijih grupa i da trpi konstantno nasilje, a da se to ne ogleda u broju podnetih pritužbi Poverenici za zaštitu ravnopravnosti ili tužbi sudu. Kako to objašnjavaš?

Hroničan problem u primeni mehanizama ljudskih prava je daleko veći broj povreda prava od situacija u kojima postoji adekvatna reakcija. Do toga dovode nepoverenje u institucije, strah od društvene osude ali i nedostatak adekvatne pravne i psihološke pomoći. Upuštanje u sudski postupak zahteva ne samo klasično zastupanje pred državnim organima, već podrazumeva i rad sa žrtvom radi ohrabrivanja i osnaživanja da kroz taj mehanizam prođe.

Kada LGBT osobe treba da se jave YUCOM-u i da traže vašu pomoć?

U situacijama kada posumnjaju da je došlo do povrede određenog prava, mogu se javiti barem za primarnu pravnu pomoć, što podrazumeva davanje saveta i mišljenja o mogućnosti vođenja postupka. U situaciji da je sudska zaštita neophodna, jako je važno da postoji i adekvatna psihološka pomoć i podrška, jer pravda ne samo da je spora, već je i put do nje veoma iscrpljujući. Ne može se reći da smo prezadovoljni uslovnom sankcijom, ali verujemo da će čak i takva biti dovoljna opomena za okrivljenog da delo ne ponovi. U suprotnom, sud će opozvati uslovnu osudu što znači da će se aktivirati zatvorska kazna. Mislim da je bitno sagledati širu sliku, a to je da će primena člana 54a po prvi put otvoriti vrata institucijama da i ubuduće to čine u sličnim situacijama i upravo u tome se ogleda značaj ove odluke.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.