Kija Kockar, voditeljka, pevačica i spisateljica, koja je javnost osvojila svojim šarmantnim osmehom i snažnim stavom, svoj uticaj koristi i za promovisanje jednakosti u društvu, pa je tako i nepokolebiva saveznica LGBT+ zajednice. Razgovor sa njom je bio prepun pozitivne energije, mada smo „zagrebale“ u srž problema, onako kako je i svojstveno za nju.
Godine 2018. si nastupala u beogradskom gej klubu, Musk, kada ti je i uručena simbolična nagrada gej ikone. Koliko se sećaš samog iskustva, s obzirom da je bilo pre šest godina, i šta ti je to predstavljalo?
Da, 2018. sam proglašena za gej ikonu i tad su me ugostili i zaista je bilo prelepo veče. Statuu držim ovde u dnevnoj sobi. Ali iz ove perspektive, ne znači mi ništa. Ne znači jer su mi uručili jer sam bila popularna i to im je koristilo. Ne ljutim se, ali to sam sve uvidela kad sam videla koga posle sve veličaju. Da pojasnim, plaćaju poznate za kampanje, događaje jer oni drugačije ne bi došli, javne ličnosti takođe dolaze da bi se dodvorili delu publike, ali ih LGBT populacija zanima to veče, a sutra već druga strana i kod kuće vi ste „pederi“. Prosto sam zgrožena jer od kad znam za sebe moja uverenja i stavovi su isti. Priznanje mi ne treba, ali ne može da mi ne smeta licemerje. Primećujem da koliko je žena ženi vuk, tako je i unutar LGBT zajednice. A to mora da se promeni. Kako možeš da se družiš sa nekom osobom, a javno govoriš Sveee je u redu, ali radite to kod kućeeeeee? Da li je gora osoba koja govori ili ova koja ćuti?
Poznata si po tome što zagovaraš prava drugih, pa tako i LGBT+ prava, a kako si rekla „tako je oduvek, a pogotovo sad kad si javna ličnost“. Dopada mi se taj tvoj stav jer ljudi često zanemare kolika je snaga medija i onoga što javno izgovaraju. Šta po tebi nosi odgovornost javnog govorenja?
Mora svako da stoji iza svoje reči. I kod kuće i kad je na televiziji. Kad-tad te stigne kontradiktornost. Ako nisi pri svom stavu uvek, onda je bolje da ćutiš. Ali ako želiš nešto da kažeš, promeniš, uradiš – BUDI NAJGLASNIJA. Vidim da javne ličnosti koje pripadaju LGBT populaciji, najmanje čine, najmanje govore. Razumem da možda ne žele da se javno deklarišu i to je u redu, ali treba izdržati ćutati dok neko pored govori sve najgore o tebi. Zato se ja trudim da budem glasna, ali i za nasilje nad ženama, starijima, deci, protiv pedofila… Imala sam i svoje emisije gde sam se trudila maksimalno da iskoristim tu platformu i dovedem i stručnjake, ali i žrtve bilo koje diskriminacije, nasilja… I da svaka žena ima prava da radi šta god želi sa svojim telom, u smislu abortusa ili VTO ili nijedno.
Podržaš i Prajd i to tako što javno čestitaš. Ali ono, definitvno najvažnije, podržavaš jednakost braka i usvajanje.
Podržavam Prajd. Definitivno podržavam brak i usvajanje. Imam bliske ljude koji su protiv i to javno govore, ali onda dobijem i ja reč. Tradicionalnu porodicu nije niko uništio nego ona sama sebe: varaju, lažu, duple porodice, nasilje, ostavljaju decu. I kad smo kod dece, više dece čeka nego što čeka parova za usvajanje i zar nije lepše da dete bude u voljenoj porodici, a ne da gleda psihičko i fizičko nasilje u porodici, a to je u svakoj drugoj. Čak sam i velika podrška da žena sama usvoji jer sam ja dete samohrane majke i imala sam svu ljubav sveta. Lepo je imati oba roditelja, ali realnost je drugačija. Jednu stvar ne podržavam: ženidba gej muškaraca, a da žena nije pristala znajući to. I obrnuto. To je zabluda, izdaja i niko neće biti srećan na kraju. Ljudi često podležu pritisku društva, a kasnije se kaju.
Kao žiri na Elitoviziji si, između ostalih, komentarisala i takmičarke Anđelu i Bojanu, te osudila odbacivanje jednog deteta od strane majke zbog izbora partnerke. I kako si rekla i tvoja majka, Nadica, je umorna čekala da njih dve nastupe kako bi išla da spava, te si pročitala njenu poruku: „Svaka majka ne mora da podrži dete u životu, ali mora biti uvek uz njega.“ Retorika homofoba se uglavnom svodi na to da LGBT+ zajednica narušava porodične vrednosti. I to mi je interesantno jer porodična vrednost zapravo predstavlja ono što ti i gospođa Nadica pokušavate da objasnite, da je ljubav osnova svega.
Da, u pravu si. Na neki način si odgovorila kako bih i ja, ali to sam i napomenula u prethodnom pitanju. Homofobijom se ne treba ponositi. Taj snimak sam slučajno videla jer zaista ne pratim taj format i pričala sam par puta nakon toga sa mojom mamom. Ponosna sam na nju. Vidim da je negde izašlo da je ta majka pitala moju majku šta bi bilo da je obrnuto? Pa logično je da bi uradila onako kako je i udelila savet. U svakom slučaju, kad je meni bilo najteže, mama mi je rekla prati srce. Kad su najgore laži govorili o meni, moja majka je uzvratila: Volite svoje dete, ne mrzite moje.
Da pričamo o tebi, dosta je prošlo od tvoje autobiografije „Moj Potpis“. Sećam se da je te godine štand na Sajmu knjiga gde ste se nalazila bio prebukiran. Da li bi u budućnosti ponovo pisala ili ti je tada bilo bitno da ispričaš svoju priču?
Definitivno ogroman uspeh na koji sam ponosna. I biće druga knjiga, ali za par godina. Niko neće biti pošteđen. Godinama sam ćutala i kulirala napade na mene, ali sa zadovoljstvom čuvam za moju knjigu, sve sa dokazima (smeh). Sklonila sam se od javnosti poprilično i nikad nisam bila spokojnija i srećnija. Često čitam teorije zavere o meni, ili ako nešto okačim na društvene mreže traže simboliku, pa prave vest, ali nekad ni ne vidim pola od obaveza. Znam tačno ko šta misli, radi i posmatram sa strane. Ljudi koji se previše dokazuju da su srećni – nisu jer ko ima vremena za to kad je na sedmom nebu. Zar nisam u pravu?
Osvajala si više Oskara popularnosti, Beogradskog pobednika za najpopularniju medijsku ličnost, Nagradu za duet godine. Kakvi su ti dalji karijerni planovi?
Da, bilo je dosta nagrada, ali toliko lepih stvari se desilo da nemamo dovoljno mesta, ali prelepe uspomene. Ružnim uspomenama je mesto daleko od mene ili na sudu. Trenutno sam na Informer TVu i studiram državni Pravni fakultet, ali imam neke mnogo veće planove koje se neće ticati javnosti. I to mi je cilj. Verovali ili ne, nikad nisam želela da budem poznata, ali da budem uspešna da i smatram da jesam. Ne mislim uspeh samo na finansije, karijeru, školu nego na to da sam i dalje čovek. Kad osetiš sram umesto onog ko bi trebao, znači da si na dobrom putu. Jesam.
Piše: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 77 – april 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
