Povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije u Skupštini grada Beograda na svečanoj ceremoniji organizovanoj tim povodom uručena je šesta po redu nagrada “Duga” za 2017/18. godinu koju dodeljuje Gej strejt alijansa. Dobitnica ovogodišnje nagrade je modna novinarka i urednica Irena Mišović. U obrazloženju žirija se, između ostalog, kaže da je ona afirmativnim stavovima izrečenim u brojnim medijima, a povodom istopolnog venčanja svoje ćerke, nesumnjivo doprinela širenju tolerancije u društvu prema LGBT osobama. Time je ujedno poslala i izuzetno snažnu poruku svim roditeljima čija su deca drugačije seksualne orijentacije o potrebi za mnogo većim stepenom prihvatanja i razumevanja svojih najbližih, a što nažalost u Srbiji često nije slučaj. Svojim ličnim primerom je pokazala koliko je važno odupreti se ukorenjenim društvenim predrasudama za dobrobit svoje dece, ali i društva u celini.

Kako ste reagovali kada ste saznali za nominaciju i kasnije da ste ovogodišnja dobitnica nagrade “Duga”?

Bila sam potpuno iznenađena. Kada su mi rekli da sam u užem izboru, mislila sam da će nagrada biti dodeljena nekom drugom nominovanom. Iskreno zatekli su me.

Na dodeli nagrade imali ste jako emotivnu reakciju tokom govora. Šta je bilo uzrok te emocije?

Da, i zaista mi je neprijatno zbog toga. Na neki način sam javna ličnost još od 18. godine, tako da sam odavno naučila da je to mač sa dve oštrice, zato sam se maksimalno trudila da svoj privatan život ostane van pozornice, pogotovo kada sam rodila decu. Oduvek sam za njih bila samo obična mama, koja radi neki posao, a za koji su mnogo kasnije znale da je javni. Trudila sam se da za njih naša porodica bude sigurno utočište. Na dodeli kada su počeli da čitaju moje citate iz novina, setila sam se koliko sam u tim izjavama, a posebno privatno imala snažnu potrebu da Katarinu zaštitim svim svojim moćima od bilo koga ko bi i pomislio da je povredi bilo kojim malicioznim komentarom. Moj jak materinski nagon me u isto vreme i potpuno emotivno ogoli tako da su suze bile reakcija na podsećanje da sam i ja od krvi i mesa i ni blizu toliko jaka da je sama štitim od meni apstraktnih, eventualnih napada, zbog njenog ljubavnog izbora. Sama pomisao da bi moja ćerka zbog toga bila ugrožena je za mene veoma potresna. Želim da verujem da živimo u manje strašnom svetu. Zapravo sam se možda i nesvesno poistovetila sa svima, koji su preživeli neke torture.

Kakvo vi vidite biti roditelj LGBT osobe u Srbiji danas?

Ja sam roditelj bez obzira koje seksualne orijentacije je moje dete. Za mene je to potpuno nebitna stvar, jer sigurno ne treba moje dete da me pita s kim ima prava da bude intiman. Po prirodi se ne osvrćem na mišljenja drugih, što nikako ne znači da nemam svest o realnosti koja nas okružuje. Drugim rečima, u ovom nesavršenom svetu mislim da roditelji odavno treba da popričaju prvo sa sobom, još pre nego što im deca uđu u pubertet, jer ako se bavimo i dobro osluškujemo njihove potrebe i njihovu ličnost, koja je tu od rođenja, imaćemo divnu priliku da budemo svedoci razvoja jedne individue u celini, bez tajni i laži. Mnogi roditelji ne primećuju da se svi mi već rodimo sa određenim afinitetima i zato je važno da se upoznamo sa svojom decom, a ne da im se namećemo.

Roditelji i prijatelji LGBT osoba na zapadu se udružuju i uključuju u aktivizam za LGBT prava, dok u Srbiji to ide malo sporije. Koliko vidite potencijal u takvom udruživanju za poboljšanje položaja LGBT osoba u Srbiji?

Veliki. Inače svako udruživanje za boljitak društva u celini i rada na širenju prave zdrave i nadasve potrebne tolerancije i odbacivanje predrasuda je jako važan aktivizam. LGBT prava bi možda baš mogla da nas podsete da treba da budemo „mekši“ jedni prema drugima i u mnogim drugim stvarima. Za početak svaki pojedinac bi bilo lepo da se osvesti i bez poziva u takve organizacije. Nije teško da svako od nas, svaki dan, doprinese svojim osmehom i prijatnim ophođenjem i to već dovoljno za dalje razvijanje empatije, a potom i razumevanje različitosti na koje svako od nas ima pravo kao individua i biće.

Da li sebe vidite u nekom vidu aktivizma?

Iskreno, već dugo razmišljam kako bi trebalo da se angažujem.

LGBT osobe imaju strah da svojim roditeljima, pre svega očevima, kažu da su drugačiji. Kako je bilo u slučaju vaše ćerke?

Strah se deci razvija od strane roditelja, tako da sam gradila naš odnos da je samo jedna stvar sramota reći, a to je laž. Ona je vrlo spontana u komunikaciji sa mnom i sa ocem, jer je tako i vaspitavana, ali otac je pao na „testu“. On i dan danas to jednostavno negira ili ignoriše ili ga je sramota, kao i njegovu porodicu i skoro sve iz njegovog okruženja i društva, čast izuzecima. Dobro je da smo razvedeni već osam godina, tako da Katarina ima potpunu podršku od jednog roditelja, gde ima svoje uvek sigurno utočište u mojoj kući, a to je neophodno svakom detetu za zdrav razvoj i život.

Koja bi vaša poruka bila roditeljima LGBT dece u Srbiji?

Izbrišite iz okruženja sve koji se čudno ponašaju prema vama zbog toga i nastavite da živite svoj srećan život. Ništa vrednije nije od ljubavi, pogotovo između roditelja i dece. Ta ljubav se nikakvim parama ne može kupiti, niti nadoknaditi, niti bilo ko ima prava da kvari odnos ljubavi i sreće između deteta i roditelja. Oni roditelji koji se sa svojim dubokim slabostima bore ili pak neće to ni da čuju, bilo bi lepo da krenu na terapije, kako bi se podsetili ili naučili o tome šta je ljubav. Nikako da sebi dozvole ispuštanje tamne strane ličnosti, koje bi njihovo dete povredilo emotivno, a kamoli fizički. Svaki roditelj, koji nema razumevanje za različitost svog deteta u izboru seksualnog partnera, bi trebalo da zna da je problem samo u njemu i da je taj problem samo njegov i ničiji više, jer nisu roditelji centar univerzuma svog deteta, svako dete je centar svog univerzuma. Svi strahovi su iracionalni i automatski su laki za eliminisanje. Živimo u nesavršenom svetu, ali ima veoma mnogo divnih i toplih ljudi, punih razumevanja i bez ikakvih predrasuda niti osuđujućih stavova, tražite ih i naći ćete ih.

Interesantno je da tabloidi nisu burno reagovali u slučaju venčanja vaše ćerke. Kako to objašnjavate?

Da, tabloidi su bili vrlo pozitivni, kao što su inače uobičajeno pozitivni kada su venčanja upitanju. Iskreno verujem, kao što sam negde već rekla, da ima mnogo više ljudi koji su pozitivni i da je ustvari manjina ta koja pokušava da pravi loše vibracije. Čini mi se da su svi sve više željni pozitivne priče i podrške. Tako da je to bio lep talas dobrih vibracija. Treba se na to nadovezivati.

Vaša ćerka živi u inostranstvu. Kakva bi situacija bila da živi u Srbiji?

Ista. Ona uopšte ne bi imala svoj privatni život drugačiji da je u Srbiji. Isti prijatelji, ista ekipa i sve bi bilo isto, bar što se tiče nje, njenog okruženja, njene sestre, mene i našeg okruženja. Niko od nas ne razmišlja da bi imale bilo koji problem. Naravno, bilo bi veoma lepo da su mogle da se zvanično registruju u Srbiji, umesto što su to morale u drugoj državi. Nadam se da će to biti uskoro i kod nas moguće.

Da li ste imali neka negativna iskustva nakon što je vest o venčanju objavljena, kasnije nakon nagrade?

Nisam. Nikako. Samo je medijska pažnja bila odjednom velika, ali zaista priznajem da sam u prvom trenutku imala veliku bojazan, ali vrlo brzo se pokazalo da sve prolazi u jako dobrom svetlu. Pogotovo posle nagrade. Dobar znak za početak nove ere, uostalom kao iz mjuzikla „Kosa“ u čuvenoj pesmi „Aquarius“ i astrološki smo ušli u razdoblje Vodolije, kaže stih napisan još 1968. godine:
No more falsehoods or derisions
golden living dreams of visions
mystic crystal revelation
and the mind’s true liberation.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.