Kad jednom sretnete osobu koja na pitanje “Šta si želeo da budeš kad porasteš” odgovori odmah i bez predomišljanja “Želeo sam da budem izdavač” – tog trenutka bude vam potpuno jasno da pred vama stoji neko ko se ne uklapa u okvire savremenog sveta, da je to neki borac protiv svega ustaljenog i običnog, protiv takozvanog modernog sveta.

Njegova izdavačka kuća koju je 13. avgusta 2003. godine, za svoj 28. rođendan, zvala se “Ukronija” ili kako je on to voleo da kaže: vreme koje ne postoji u realnosti, ne-vreme. Njegova misija bila je da svima onima koji su se osećali kao stranci u ovom svetu približi elitne zaboravljene pisce i mislioce Evrope i sveta, od Šilera preko Dantea, Malapartea, Julijusa Evole, Genona i Sedžvika do danas živih i aktuelnih srpskih pisaca. Tradiciju je smatrao učiteljicom života i jedinim oružjem u pobuni protiv modernog sveta, new age filosofije, globalizacije i nadirućeg primitivizma i idiotizma oličenom u današnjoj pseudoeliti koju čine političari, sportisti, polusvet estrade i fenseri. S druge strane, smatrao je i da pojava vulgarne desnice koju čini gomila navijača i lažna politička desnica, svojim primitivizmom i ksenofobijom nanosi veliku štetu i srpstvu i Evropi. Dve glavne edicije ili biblioteke na kojima je najviše radio bile su “Vrhovi” i “Deca Noći”.

“Vrhovi” su predstavljali tradiciju, odnosno pisce i stvaraoce koji na život gledaju, uslovno rečeno, s desna, ili bolje rečeno – sa visine. U toj ediciji su objavljeni sledeći naslovi: „Razmišljanja o vrhovima“ i „Zajahati Tigra“ (Julijus Evola), „Monarhija“ (Dante Aligijeri), „Zveri, ljudi i bogovi“ (Ferdinand Osendovski), „Protiv modernog sveta“ (Mark Sedžvik), „Komunizam i nacizam“ (Alan de Benoa), „Vatra i Krv“ (Ernst Jinger), „Podanici“ (Masimo Fini), kao i jedno od najznačajnijih dela ikad napisanih na temu monarhizma – „Monarhija“ (Lav Tihomirov).
Biblioteka “Deca Noći” nazvana je po istoimenoj pesmi Dimitrija Sergejeviča Mereškovskog, osnivača ruskog simbolizma. Pesma je u vreme kada je napisana smatrana manifestom dekadencije. Edicija je zamišljena tako da je čine knjige čiji sadržaj ili život autora provocira moral malograđana, buržuja, pseudo-intelektualaca i bezumnika svih boja. Ova biblioteka imala je za cilj da uspostavi jednu novu estetiku i da Srbima približi dekadenciju i dendizam. Dekadencija nije biti narkoman ili ići na BITEF, već je to duhovni umor i zgađenost nad zvaničnom nomenklaturom, kulturom, politikom. „Dekadent je usamljen čovek, zgađen nad sadašnjicom.“ (D.S. Mereškovski) U ovoj ediciji objavljeni su sledeći naslovi: „Dendizam i dekadencija“ (Barde D’Orviji), „Koža“ (Kurcio Malaparte), „Nasuprot“ (Žoris Karl Uismans), „Bilitisine pesme“ (Pjer Luis), „Đovanijeva soba“ (Džejms Boldvin), „Zločin lorda Artura Sevila“ (Oskar Vajld), „Čovek koji se smeje“ (Viktor Igo), „Povratak u Brajtshed“ (Ivlin Vo), „Poslednji testament Oskara Vajlda“ (Piter Akrojd), „Arijel ili Šelijev život“ (Andre Moroa).

Srđan Furtula je kao ličnost u određenom smislu savršeno predstavljao ovu poslednju ediciju – on je i sam bio “dete noći”, dekadent i poslednji beogradski dendi. Prostor u kome je živeo bio je ukroničan sam po sebi, ispunjen predmetima koje je pronalazio na aukcijama antikviteta i mnogobrojnim putovanjima po Evropi i Hercegovini i neretko ste tamo mogli da osetite neku dendijevsko-oskarvajldovsku atmosferu koja je činila da se osećate kao da ste odjednom postali lik iz romana “Dorijan Grej”, a pred vama se nalazi čuveni Lord Henri koji vam pripoveda o srpstvu, pravoslavnim bogotražiteljima i besmislu modernog sveta dok sedi za svojim antiknim pisaćim stolom u bidermajer stilu.

Evidentno je Srđan Furtula, kao jedna genijalna i jedinstvena ličnost, ostavio neizbrisiv trag u još uvek postojećim, ali minijaturnim krugovima prave beogradske i srpske elite koja će nastaviti svoju borbu bez najhrabrijeg saborca koji je svojim radom i svojom pojavom unosio svetlost nade u mračnu epohu savremene propasti srpske tradicije i srpske kulture.

Piše: Tijana Bajić

23 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.