In memoriam: Ivan Janjić


Dok sedim, tako, u nekad tvojoj sobi kucajući na tvom prastarom laptopu pokušavam da pronađem pravi način da objasnim emocije. I prisećam se klinaca, davne 2002. godine i ogromnog društva koje sam upoznavao tek upoznavajući i samog sebe u tom procesu. Ti si se izdvojio, mi smo se izdvojili i vrlo brzo postali tim. Zbližilo nas slično odrastanje i još sličnija interesovanja. Samohrane majke su u tom vremenu učinile najbolje što su mogle da izrastemo u ispravne ljude. A mi,…...

Ovaj sadržaj je samo za članove Optimist kluba. Članstvo je besplatno!
Login Učlani se