Nada neka vas drži u radosti, budite postojani u nevolji, istrajni u molitvi.
Rimljanima 12:12
Nadao sam se i još uvek se nadam. Od trenutka kada sam otkrio lepote hrišćanskog života, Ljubav, Vera i Nada postale su mnogo jasnije smernice. Za početak, do tada mi nije padalo na pamet da se mogu pisati velikim slovima. I ranije su postojali trenuci koji su me činili srećnim. Svako viđanje sa dragim osobama, svako novo zaljubljivanje, svaki uspeh, čak i onaj koji bi nekome izgledao besmislen. Trudio sam se da izbegavam život trenutnog zadovoljstva. Znao sam da se izborim za sreću, čak i kada se pojave naleti melaholije. Ali nisam doživljavao punoću radosti, tog dubinskog, neuništivog spektra emocija koje traju bez obzira na spoljne faktore, protivnike radosti. Čekao sam poslednji trenutak da predam tekst za novi broj, nadajući se dobrim vestima. Januar 2025. bio je, čini mi se, nikada lepši za hrišćansku kvir zajednicu. Od samog početka meseca u razmaku svega nekoliko dana, sve je ukazivalo na to da borba za prihvatanjem i razumevanjem nije uzaludna.
Gej muškarci mogu postati sveštenici. Ovako su glasili naslovi kojim se domaći mediji, ipak, nisu previše bavili. Dokument je odobren dva meseca ranije, dok je na elektronskoj stranici Italijanske biskupske konferencije objavljen naknadno uz dodatno pojašnjenje da je uslov pridržavanje apstinencije što homoseksualce trenutno izjednačava sa muškarcima koji imaju heteroseksualne sklonosti. Ovde dolazimo do mog, izgleda novonastalog pojma – „homoamoričnost“, o kom sam govorio u Zoomer podkastu tokom novembra 2024. godine. Citiraću sebe: „Mislim da previše koristimo termin homoseksualnost. A ja zaista nikada nisam čuo da neko koristi termin homoamoričnost. Seksualnost, kako je u narodu shvaćeno, znači ’jebeš se’, dok amoričnost označava da nekoga voliš. Treba prebaciti fokus sa poente seksa na poentu ljubavi. Za početak, pokušajmo to zamenom termina“. Čini mi se da upravo to pokušava i Vatikan, koji, kako se navodi, razume značenje istopolnih sklonosti u celokupnom okviru ličnosti. Ili makar pokušava, što je svakako izuzetan pomak u odnosu na svedočenje Georgija Grejtena koji je opisao događaj iz 1982. godine.
On je tada imao sedamnaest godina i bio je na rekreativnoj nastavi sa ostalim dečacima rimokatoličke škole u kojoj su se adolescenti pripremali da postanu sveštenici. Opisao je kako su ih „učitelji“ pitali da li bi radije izabrali da im bude spaljeno skoro celo telo, da budu paralizovani ili da budu gej, na šta nijedan od dečaka nije izgovorio tu „strašnu“ reč na slovo „g“. Zbog toga, ovim dokumentom doprinosi se otvorenijem društvu. Društvu u kom se oni koji vole ne kriju. I društvu u kom, u bliskoj ili daljoj budućnosti, neće biti sramota izgovoriti da si zaljubljen u osobu istog pola, čak iako si sveštenik.
„Homoseksualnost nije zločin, to je ljudska činjenica“, citat je iz nove autobiografske knjige „Nada“ čiji je autor papa Franja. Reklo bi se izuzetan pomak u odnosu na 2013. godinu kada je papa govorio o postojanju tzv. „gej lobija“, pa sve do onog trenutka kada čvrsto brani svoju odluku da se blagoslove istopolni parovi. „Svako u Crkvi je pozvan na blagoslov, uključujući ljude koji su rastavljeni, uključujući ljude koji su homoseksualci, uključujući ljude koji su transrodni“. Papin odnos prema kvir pitanjima i ublažavanje njegovih stavova dokaz su mogućnosti promene. Dokaz su upravo onoga što stoji u naslovu njegove knjige. Dokaz su Nade.
I među pravoslavnim sveštenstvom primete se poruke nedvosmislene podrške kvir zajednici. Visokodostojnik Grčke pravoslavne crkve, mitropolit solunski Filotej izneo je stav koji se doživeo kao presedan. Tema je bila ne samo podrška dostojanstvenom životu pripadnika LGBT+ zajednice, ne samo njihovo uključenje u Crkvu, već nešto mnogo dalje – usprotivio se osudi istopolnih brakova, naglašavajući važnost ljubavi. Dodao je još i da „episkop mora svakoga da voli i nikoga da proklinje“, što je i srpski pravoslavni (kvir) svet, ali i svako ko razume značaj Ljubavi pokušao da, najčešće indirektno, putem društvenih mreža, objasni episkopu Nikanoru kada je rekao da nas proklinje, kao i da bi oružje upotrebio protiv nas.
Najviše pažnje javnosti privuklo je obraćanje Merien Bad Donaldu Trampu. Ovaj trenutak mnogi su opisali kao primer hrišćanskog liderstva u najboljem izdanju, dok su drugi izabrali vređanje, nazivajući ga sramotnim. Ipak, u mirnom petnaestominutnom govoru, između ostalog, čuli smo poziv predsedniku Sjedinjenih Američkih Država na milost sa fokusom na LGBT ljude i migrante, koji su strahuju zbog novonajavljenih odluka. Još 2011. godine, nakon što je imenovana za devetu Biskupkinju episkopalne episkopije Vašingtona, Merien Bad je o istopolnom braku govorila kao o pitanju „oko kog nema šta da se misli“, opisujući sebe kao „nepopravljivo liberalnu“.
U Beogradu, 25. januara 2025. godine, održan je prvi forum na temu religije i homosekusalnosti, u organizaciji neformalne grupe Snaga čiji je koncept podrška, ohrabrivanje i pomaganje kvir zajednici u realizaciji različitih aktivnosti od radionica, preko sportskih druženja, pa sve do razgovora koji se na ključne teme vode jednom mesečno. Skup je opisan kao najmasovniji od kada grupa postoji, što govori o neophodnosti dijaloga na ovu temu. Razmena stavova, pokušaj pronalaska najboljeg rešenja za dalji progres ali i isticanje primera dobre prakse bili su deo ove večeri koja je zvanično trajala duže od dva sata i u kojoj je svako mogao uzeti učešće.
Prijateljstvo sa Bogom je nešto na čemu radim svakog dana. U to prijateljstvo jednako ulažem kao i u odnos sa drugim prijateljima. Shvativši to, zažalio sam što je iko ikada mogao da me ubedi u suprotno, predstavljajući mi Boga kao Babarogu koja će spaliti mene i sve meni slične. Ovog januara, još sam ponosniji na svoju Nadu. Sa Verom u beskrajnu Ljubav.
Piše: Stefan Mihajlovski
Više tekstova iz broja 82 – februar 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
