Četiri godine nakon afere s glumcem Goranom Jevtićem, Srbija je dobila i novi VIP slučaj u kojem gej javna ličnost navodno napastvuje maloletno lice. Ako se ta dva slučaja uporede, više je nego očigledno koliko se medijska scena u međuvremenu dodatno srozala i kako je nepune četiri godine dovoljno da nam se ono što je nekada izgledalo nezamislivo – sada čini skoro pa benigno. Jer, slučaj Jevtić je “mala maca” u odnosu na ono što su mediji priredili Kostiću.

SLUČAJ KAO TAKAV

Modni kreator Darko Kostić osumnjičen je za navodno seksualno napastvovanje dvojice mladića: jednog petnaestogodišnjaka, a drugog starog dvadesetak godina. Prijavu je najpre podneo mlađi dečko, koji je Kostića upoznao na takmičenju mladih talenata i koji je u njegov stan otišao 14. juna 2018. da bi ga Kostić fotografisao.

“Ponudio mi je da me fotografiše za jedan poznati modni časopis i obećao da će mi platiti 50 evra po fotografiji. Otišao sam kod njega na Novi Beograd i popili smo piće u stanu. Darko je napravio par snimaka foto-aparatom. U jednom trenutku zatražio je od mene da se malo razgolitim, što sam ja odbio”, ispričao je L. J, a preneli svi ovdašnji tabloidi. L.J. je još ispričao da u je Kostić predložio da se skine i da legne pored njega kao bi se malo mazili”. “Rekao je doslovno: “‘Ajde, ne foliraj se, lezi sa mnom u krevet.” Kada sam i to odbio, Kostić me je uhvatio rukama za ramena i pokušao da me spusti na ležaj. Udario sam ga pesnicom u glavu, a on je jauknuo i pao. Onda sam mu uzeo ključeve od stana, otključao vrata i pobegao”.

U trenutku kada je ova priča dospela u medije, nije se znalo gde je Darko Kostić – pisalo se da je u bekstvu. Međutim, on se 18. juna sam prijavio policiji i negirao sve optužbe: “Nemam nikakav razlog da bežim, niti da se krijem od bilo koga. Kada sam video na internetu da me policija traži zbog navodnog zlostavljanja dečaka, odmah sam došao u stanicu da dam iskaz. Nije tačno da sam pokušao da silujem dečaka. On je taj koji je mene proganjao i navaljivao da uđe u moj stan, koji koristim kao modni studio”, navodno je kazao Kostić, a preneo “Informer”.

“Taj dečak me je kontaktirao na Fejsbuku, tvrdio je da je “zvezda Granda”. Molio me je da mu uradim modne fotografije, ali kad je došao kod mene, rekao sam mu da je mali i da ne može biti maneken, da jednostavno nije za taj posao. On je tad otišao, ali je nastavio da me proganja. Ja mu nisam odgovarao”, tvrdio je kreator, dodajući da se mladić pojavio pred njegovim vratima, da mu je on rekao da “briše odatle”, na šta ga je ovaj “iz besa odgurnuo” i iscepao mu majicu.

U međuvremenu, protiv Darka Kostića stigle su i nove optužbe: pojavio se svedok njegovog navodnog Fejsbuk lova na dečake, što su mediji takođe detaljno preneli. Kako se pisalo, jedan mladić je pred svoj rođendan hteo da se “počasti”, čuo je da kod Kostića ima svih vrsta narkotika, ali je ovaj posle “degustacije” droge pokušao da ga napastvuje.

Policija je nakon toga u Kostićevom telefonu našla poruke koje podržavaju ovakve navode, pa je Tužilaštvo naložilo hapšenje i pretres njegovog stana – tamo su, pak, pronađeni “tragovi supstance koja podseća na kokain, koja je poslata na veštačenje”. Treće osnovno tužilaštvo mu je nakon toga odredilo pritvor zbog sumnje da je izvršio krivično delo polnog uznemiravanja, nedozvoljenih polnih radnji i omogućavanja uživanja opojnih droga, kao i opasnosti da bi mogao da utiče na potencijalne svedoke.

Sve do tog trenutka, čitava ova stvar je u medijskom smislu izgledala manje-više “normalno”: kada je u krivično delo umešana neka javna ličnost, sasvim je očekivano, pa i dozvoljeno, da se u domen privatnosti uđe više nego kada su u pitanju nepoznati ljudi. Čak i “najžući” tabloidi iznosili su u tom trenutku navode i jedne i druge strane, bez posebnog akcentovanja bilo čije krivice – slučaj im je jednostavno bio zanimljiv.

Međutim, nakon privođenja, Kostić se našao u medijskom paklu.

…I SASVIM NEDOPUSTIVI DETALJI

Pre svega, u medijima se pojavio snimak hapšenja Darka Kostića – on ruku vezanih na leđima, između dvojice policajaca. U pristojnim državama, s iole razvijenom medijskom kulturom, jednostavno ne postoje. Do određene mere tolerišu se ukoliko je u pitanju neko krivično delo koje je privuklo planetarnu pažnju (masovno ubistvo, serijska ubistva, pljačka globalnih razmera, itd.), ali je pravilo – i pisano, i nepisano – da se ovakvim scenama krši ljudsko pravo na pretpostavku nevinosti, pa i pravo na privatnost. Jer, čak i ukoliko sasvim nevinog čoveka vežete i stavite između dvojice policajaca, njegova navodna krivica delovaće kao nešto što se podrazumeva. Kostić, naravno, nije prvi osumnjičeni kojeg medijski privode: zahvaljujući prećutnoj ili čak namenski organizovanoj dozvoli policije, mnoga su privođenja postala pravi medijski hepeninzi.

Ovaj put, međutim, izgled osumnjičenog i njegovo ponašanje opisivani su i analizirani kao verovatno nikada do sada. Na sajtu lista “Alo” navodi se, recimo, da je Kostić “izbegavao da brojne novinare i fotografe pogleda u oči”. Pa? Ako je to važan podatak, zašto umesto suda ne bismo imali novinsku delegaciju, pa bi stepen krivice bio proporcionalan minutaži gledanja u oči predstavnicima “sedme sile”? Ako je nevažan, zašto bi uopšte bio naveden? A konačno, ko je taj ko će proceniti da li je osumnjičeni pognuo glavu i spustio pogled od stida, ili zbog prejake svetlosti, ili jednostavno zbog zgađenosti? Medijima to nije bitno. Suptilna poruka, ona između redova, bila je potpuno jasna: nećemo napisati “kriv je”, ali ćemo svakako konstatovati da nije smeo da nas pogleda u oči. Što se, jel’te, svede na isto.

Osim na prvom, Kostić je pao i na svim ostalim medijskim testovima morala. “Imao je kapuljaču na glavi kada je izašao iz policijskog automobila. Sve vreme je hodao spuštene glave, neraspoložen, očigledno lošeg psihičkog stanja”, navode tabloidi. Koji su sada, dakle, naprasno postali psihijatri, psiholozi, FBI profajleri i stručnjaci za govor tela. Sve, naravno, s ciljem da osumnjičenog prikažu kao nesumnjivog krivca.

No, vrhunac tek sledi. “Oko vrata mu je visio drveni krst, koji je izbacio u prvi plan, dajući do znanja da je vernik. Lančić je visio preko “Guči” firmiranog duska sa poznatim printom “Angry cat”. Preko duksa je imao kožnu jaknu, a na nogama patike bez pertli”, kaže se u modnom prikazu hapšenja. Iako je sve ovo sigurno zanimljivo prosečnim medijskim konzumentima, postavlja se više pitanja.

Zašto Kostić ne bi smeo da nosi drveni krstić i tako, kao i hiljade drugih ljudi, ne da “do znanja da je vernik”? Koliko god diskutabilno bilo isticanje svog verskog opredeljenja na taj način, on na to jednostavno ima pravo, može mu se, čak i u situaciji kada je osumnjičen za seksualno napastvovanje. Zašto bi mediji to isticali? Jedini mogući razlog je da se podcrta kako je Kostić – pored svega ostalog – još i licemer koji, eto, ističe da je vernik, a ponaša se suprotno hrišćanskim načelima.

U tom slučaju, međutim, nije jasno zašto tabloidi nisu tako analitični i kada izveštavaju o čelnicima Srpske pravoslavne crkve, recimo. Zašto, na primer, ne bi pisali: “Iako je hrišćanstvo bazirano na čovekoljublju, najviši crkveni velikodostojnici propagiraju mržnju prema svemu što je “drugačije”, pa sa ogromnim pozlaćenim krstom oko vrata tvrde da je homoseksualnost bolest”. Ili, “iako hrišćanstvo propoveda skromnost, mitropolit XY vozi se u najnovijem modelu audija i pritom nosi krst na debelom zlatnom lancu”.

NAJLON KESA I DRUGARSTVO

U nedostatku konkretnih dokaza protiv Kostića, a opet u želji da ga unapred osude, mediji nisu prezali ni od još suptilnijih poruka.

Kao da snimak načinjen tokom hapšenja i naknadna stilska analiza nisu bile dovoljne – tabloidi su se pozabavili jednom kesom. Policajac koji je sprovodio Kostića, u ruci je nosi providnu najlon kesu, pretpostavilo se u vlasništvu osumnjičenog, pa su je mediji zumirali i detaljno izlistali njen sadržaj. Tome je, zapravo, posvećen čitav jedan antrfile! Tako se saznalo da koju vrstu čokolade jede osumnjičeni, da li puši duvan ili cigarete i tome slično. Čemu sve to? Šta to pokazuje? Da li je cilj bio samo i jedino da se osoba vezanih ruku, osumnjičena za seksualno napastvovanje, prikaže kao običan, jadni čovek? Ili čak ne ni to, već se jednom zahuktala kanibalska mašinerija nije mogla zaustaviti pred nečim tako sočnim, kao što je kesa (?!).

Mnogo maligniji bio je izveštaj iz zatvora, objavljen na portalu “Kurira”, a baziran u potpunosti na neimenovanim izvorima. Čitaoci su 29. jula imali priliku da se već u naslovu obaveste kako se Kostić u zatvoru druži sa transvestitom Goranom Abdulovim, koji je nedavno osumnjičen za ubistvo svog ljubavnika. “Njih dvojica nisu cimeri i ne dele ćeliju, ali navodno su se u nekoliko navrata našli zajedno u šetnji. Navodno, kreator je jednom prilikom primetio Abdulova i učinilo mu se da je on neraspoložen, pa mu je prijateljski prišao da se upozna s njim. Nakon upoznavanja, počeli su da razgovaraju, a dotakli su se raznih tema”, navodi izvor “Kurira”. U tekstu se još kaže da je Abdulov Kostiću rekao da je veliki fan Jelene Karleuše (a Kostić joj je bio venčani kum), kao i da mu se požalio da u zatvoru ne dobija hormonsku terapiju koju je ranije započeo u proceduri za promenu pola.

Opet se ovde suočavamo s pitanjem čemu sve to, tim pre što slične pritvorske crtice skoro da nikada ne dobijamo – izuzetak su bili izveštaji iz pritvora Haškog tribunala, i slučajevi u kojima se neke surove ubice “druže” s isto toliko surovim ubicama. U ovom slučaju, međutim, reč je o nespojivim krivičnim delima – izuzev činjenice da se, u homofobnom i krajnje diskriminatorskom okruženju, Kostić i Abdulov percipiraju kao podjednako “bolesni” i “poremećeni”.

Kad se sve sabere i oduzme, dobili smo slučaj u kojem se sumnja na seksualno napastvovanje i nekoliko drugih krivičnih dela, ali pre svega – javnu ličnost koja je unapred osuđena, unapred osramoćena, unapred degradirana, suptilno označena kao poremećena.

Darko Kostić je kriv ili nije kriv za delo koje mu se stavlja na teret, napastvovao je ili nije napastvovao 15-ogodišnjeg mladića, nudio je mladićima drogu preko Fejsbuka ili je nije nudio. Ako se utvrdi da je kriv, pretpostavka je da će mu biti određena zatvorska kazna i da će je on odslužiti. Mediji će to moći da analiziraju sa svih strana, aspekata i pozicija. Do tada, Darko Kostić ima osnovno ljudsko pravo na pretpostavku nevinosti, osnovno ljudsko pravo da oko vrata nosi šta hoće i da bira koga će i kada da pogleda u oči, i da u kesama nosi šta mu je volja.
Bez obzira na ljudoždere u obliku medija, koji svojim sadržajem hrane krvi uvek žednu publiku, spremnu da u slast proguta sve što im ovi ponude.

Piše: Tamara Skrozza

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.