Kriza heteronormativne muškosti (pa i ženskosti), koja je obično ugrožena od onog „drugog“ koji dolazi odnekud iz nepoznatog, rodila je rasnog homofoba. Jasno je da takav građanin/ka homoseksualnost ne vidi samo kao „devijaciju“ koja bi mogla da dovede u pitanje opstanak ljudskog roda, već i kao političku provokaciju, skovanu u „zlom svetu“ u okviru tamo nekih ljudskih prava. Po njima se sve deli na „nas i na njih“, na „zdrave i bolesne“, i čvrsto veruju da za drugačije nema mesta u javnom (političkom) životu.
Većina (bar ona homofobična) se kune da ne zna nijednu LGBTIQ+ osobu, iako je to retko tačno. Sve do skoro je bilo moguće da se ova tvrdnja održava kao istinita, ali je s autovanjem poznatih ličnosti to postalo teže. Čin takozvanog „izlaska iz ormara“ je zbog toga važan – razbija predrasude i lažna uverenja. Osim kad se neko autuje protiv sopstvene volje.
Uprkos tome što smo zagazili u 2024. godinu i dalje je mnogo onih koji veruju da je „seksualnost privatna stvar“, ali samo kada je u pitanju ona koja odstupa od norme. Na taj način se kvir osobama poručuje da njihov glas nije važan, pa je svaka LGBTIQ+ osoba koja svoj identitet ne krije od neprocenjivog značaja.
Ako se upustite u potragu za odgovorom na pitanje „Ko je prva slavna gej osoba koja se autovala?“ naići ćete na članak o holivudskom glumcu Billiju Hinesu o čijoj se seksualnosti pisalo i pričalo daleke 1926. godine. Nije se doduše sam autovao – iz ormara su ga oterali na silu, nakon što se saznalo za njegovu ljubav prema muškarcima. Ukoliko na trenutak izađete iz holivudske trač sekcije, a da biste pronašli informaciju o tome ko je bio prvi poznati gej političar, naići ćete na pasus o Heinu Vosu koji je 1937. godine postao prvi gej član holandskog parlamenta (naravno da je moguće da ih je bilo i pre toga, samo što to niko nije znao). Nije poznato da li se i kada sam autovao, verovatno nije.
Sasvim je sigurno da su LGBTIQ+ osobe svuda, pa se tako oduvek bave i politikom. Harvey Milk je jedna od političkih figura koje prve padnu na pamet kad se govori o politici i o gej pravima – prvi autovani gej muškarac koji je 1977. godine izabran za javnu političku funkciju u Kaliforniji je svojim angažovanjem doprineo borbi za jednakost, a učinio bi i više da nije ubijen već 1978.
I sami smo iskusili kako je to kad autovana LGBTIQ+ osoba zauzme važno mesto na političkoj sceni – Ana Brnabić je 2017. godine postala premijerka Srbije. Ni ona se nije autovala sama, kao lezbejku ju je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U tom trenutku smo mislili da je to velika stvar, ali se brzo ispostavilo da za da obično gej građanstvo ne znači baš ništa. Ili skoro ništa – vidljivost je važna, čak i onda kad nam se čini da je najgluplja moguća stvar.
Gej političari i političarke se nižu, a tekst o svima njima ne bi mogao da stane u magazin. Tačno je da seksualni identitet nije ni u kakvoj vezi sa sposobnošću za obavljanje bilo kojeg posla, ali je isto tako tačno da u svetu u kojem ima mesta za „prvu damu“ ima isto toliko prostora i za „prvog gospodina“ (ili neku sličnu titulu). Pažnju javnosti u poslednje vreme privlače dve ovakve priče – ona o novom francuskom premijeru (Gabriel Attal), te ona o hrvatskom ministru privrede i održivog razvoja (Damir Habijan).
Prvi – Gabriel Attal (34) – je postao najmlađi i prvi gej premijer Francuske. Građanima ove zemlje je postao poznat kada je došao na mesto ministra obrazovanja. U anketama je vrlo brzo izbio na prvo mesto kao najpopularniji političar. Pošto ga je postavio na mesto premijera, francuski predsednik Emanuel Macron mu je poslao poruku preko platforme X: „Znam da mogu da računam na tvoju energiju i tvoju privrženost“.
Attal je tokom ceremonije preuzimanja mesta premijera i sam rekao nešto zanimljivo: „Već mogu da vidim novinske naslove: najmlađi predsednik u istoriji Francuske imenovao najmlađeg premijera. To doživljavam kao simbol odvažnosti i kretanja napred, a na prvom mestu kao poverenje u mlade ljude“. Rekao je i da su mu osnovni ciljevi da bezbednost građana učini apsolutnim prioritetom i da se postara da svi dobiju poštovanje koje im pripada.
Novi francuski premijer se nije sam autovao – umesto njega je to učinio školski drug Juan Branco koji ga je iz ormara izveo 2018. godine, kada je Attal imenovan za jednog od ministara tokom Macronovog prvog mandata. U to vreme je bio u vezi s predsednikovim savetnikom Stéphaneom Séjournéom.
Zaplet tu tek počinje: Attal je u televizijskoj emisiji Sept à huit u novembru 2023. godine po prvi put progovorio o nasilju koje je trpeo u školi. Kao glavnog nasilnika je imenovao advokata i protivnika Macronove administracije, Juana Branca – čoveka koji ga je autovao protiv njegove volje. Tokom intervjua se prisetio mučenja kojem je bio podvrgnut mesecima. Bio je izolovan od drugih i osećao se bespomoćno. Branco je napravio i web sajt na kojem je izneo detalje o Attalovoj (u to vreme pretpostavljenoj) seksualnosti. Nasilnik je ubrzo napustio školu, ali se nasilje nastavilo i sledećih godina, a kada je Attal ušao u politiku počele su i kampanje na društvenim mrežama.
Intervju je podstakao širu diskusiju o tome kako nasilje dugoročno utiče na živote mladih ljudi. Javile su se različite ideje kako tome može da se stane na put, posebno u školama, a potegnuto je i važno pitanje odgovornosti osoba koje su na pozicijama moći, budući da najlakše mogu da donesu neophodne zakone i stanu na put ponašanju koje otežava život onima koji se razlikuju. To je sjajan primer kako može da se razgovara o problemima kvir omladine, a da se ne sklizne u patetiku. Lične priče su od neprocenjivog značaja kada je u pitanju spas onih koji svakodnevno trpe pritisak većine. Mnogi se zbog tog pritiska odluče da je lakše ne živeti nego postojati u takvim okolnostima.
Ipak nije sve čarobno, pa su tu i oni koje je izbor novog premijera zbunio. Poneke je zbunio i novi sastav vlade. Kažu da se u novoj vladi našla Catherine Vautrin kao ministarka zdravlja. Ranije je bila zakleta protivnica istopolnih brakova i usvajanja dece od strane istopolnih parova. Posle kratkog pretraživanja vesti može da se sazna da se pre godinu dana izvinila i tom prilikom napisala da „nije razmišljala o tome šta ljudi žele“. To je mnogo više nego što je bilo koji homofob iz srpske skupštine ikada učinio, ali su građani (posebno pojedini LGBTIQ+) građani Francuske zabrinuti da bi ovaj izbor mogao da ima negativne uticaje na zajednicu.
U oko upada još jedan novi ministar – bivši partner novog premijera, Stéphane Séjourné. Postavljen je na mesto ministra spoljnih poslova, a mediji nisu otkrili nikakvu tajnu – Attal je njihovu vezu ozvaničio još kad je prvi put ušao u politiku 2018. godine. Nikada javno nisu govorili o raskidu, ali je Attal u izjavi za Agenciju za transparentnost, koja je tu da se pobrine da ljudi na pozicijama ne pate od sukoba interesa, rekao da nema partnera. Upitan da prokomentariše sve što mu zameraju Attal je izjavio: „Želim akciju, akciju, akciju. Rezultate, rezultate, rezultate“. Prepreku na tom putu ne predstavlja bivši ljubavnik, već to što je Macronova alijansa izgubila većinu u Parlamentu još 2022. godine, što znači više dovijanja u donošenju novih zakona.
Gej političarima ide sve bolje, pa je na primer Latvija 2023. godine dobila prvog gej predsednika kada je Edgars Rinkēvičs došao na vlast. Finska bi mogla da bude sledeća, pod uslovom da na izborima 11. februara pobedi Pekka Haavisto iz Zelene partije. Sve je dobro ako niste novi hrvatski ministar Damir Habijan.
Habijan je 15. januara izabran za ministra privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske. Umesto da se zainteresuje za njegov prošli i budući rad, javnost je pažnju usmerila na Habijanovu seksualnost. Predsednik Zoran Milanović je novog ministra autovao protiv njegove volje, a najbolji komentar na to je napravio Viktor Zahtila u tekstu Budi muško i reci – jesam, peder sam!: „Koji gad! (misli na Milanovića) Pa Habijan nije aut. Iako, u nekoj mjeri je aut, samo ne javno, zapravo živi otvoreno, ali ne govori da je gej, iako svi znaju da je gej, dobro ne svi, ima onih koji nikad nisu čuli za njega, ali od onih koji jesu većina zna, stranka zna, čitava medijska i politička scena zna, svi koji imaju internet, vjerojatno. It’s complicated!“
Zoran Milanović je prilikom nasilnog autovanja komentarisao fotografije ministra Damira Habijana sa Intagrama, jer to je valjda ozbiljna stvar. Potom je rekao da zna da je novoimenovani član vlade gej i dodao da nema ništa protiv toga. „Pa ok, Habijan je gej“, rekao je Milanović novinarima i dodao da Habijan živi „normalnim životom“. „To su pitanja lične intime, ličnih opredeljenja, da li je neko gej ili nije. Habijan je gej. Nije čovek u ormaru, živi normalno“, rekao je Milanović i dodao da je novi francuski premijer takođe gej. Malo bolje nego kad je 2017. godine imenovanje Ane Brnabić na mesto premijerke prokomentarisao slavni srpski političar Dragan Marković Palma: „Rek’o sam predsedniku Vučiću da predsednik vlade, odnosno kandidat za predsednika vlade, mora da bude domaćin, da zna šta je porodica, da ima decu i da taj neko, on ili ona, ne znam da l’ je on ili ona… Šta se smejete?“
Piše: Milan Živanović
Više tekstova iz broja 76 – februar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
