Svojevremeno je britanski pisac Samjuel Džonson, pišući o patriotizmu napisao: „Patriotizam je poslednje utočište nitkova“, danas to možemo reći za politiku. Politika nesumljivo danas okuplja gomilu likova sa nedosanjanim snovima o neograničenoj moći i „ulozi Mesije“, one čiji nacionalni indentitet zatrpavaju parolama o naciji i patriotizmu, auto-šoviniste i auto-homofobe. Politika je postala cirkuski ring u kome se iza javno prikazanog lica kriju slojevi prljave stvarnosti. Vinston Čerčil je svojevremeno priznavao: „Najviše se laže u ljubavi, lovu i u predizbornoj kampanji“.

Pre deceniju fizički svet je napustio Jerg Hajder, čovek koji je uspeo da vrati naciste na političku scenu Evrope, a čija politička zaostavština i život i dalje ostaju kontraverzni. Otišao je sa životne scene dramatično, gotovo kako je i živeo. Njegova smrt bila je šok za mnoge, čak i njegove političke protivnike. „Slagali se sa njegovim političkim pozicijama ili ne, Hajder je bio majstor političke komunikacije. On je razbio sklerotične običaje političkog establišmenta“, bile su reči tadašnje ministarke inostranih poslova Ursule Plasnik.

Rođen je 26. januara 1950. godine u Bad Gojzernu, Gornja Austrija, u porodici kojoj ideje nacional-socijalizma nisu bile strane. Njegovi roditelji bili su aktivni članovi nacističke partije – NSDAP-a, još od 1930. godine, ali su na kraju Drugog svetskog rata, nakon istrage, proglašeni kao „manje involvirani“ i pušteni na slobodu.

Kao dete privlačila je pozorišna scena i pažnja koju ona nosi. Ipak, ta želja zauvek je ostao njegov san jer se protivila željama njegovih inače konzervativnih roditelja. Sa 16 godina pobedio je na takmičenju u besedništvu na temu „Da li smo mi Austrijanci Nemci?“. Ubrzo je postao lider omladinskog krila konzervativne Partije slobode u Gornjoj Austriji.

Bio je po rečima mnogih rođeni šoumen koji je uspešno plivao u svim društvenim krugovima i slojevima, uvek prilagođenim situaciji i publici. Znao je podilaziti publici glumeći običnog koruškog seljaka ili ekscentričnog plejboja. Bio je i pangermanski nacionalista, austrijski domoljub, krajnji konzervativac, neonacista, ksenofob, radikal slobodnog tržišta, uglađeni liberal, sve što je u datom momentu moglo da mu donese političke poene. Svoju ulogu igrao je vrhunski koristiće sva raspoloživa sredstva modernog doba. Pred kamerama umeo je da bude urban lik, a u predizbornim kampanjama oštri kritičar društva i ksenofob. Javno se hvalio da je rođen u pokrajini u kojoj je rođen i Adolf Hitler. Deportaciju Jevreja poredio je sa proterivanjem sudetskih Nemaca iz Čehoslovačke posle Drugog rata. Tokom debate u parlamentu jednom je nacističke koncentracione logore nazvao kažnjeničkim logorima.

Godine 1979. postao je najmlađi austrijski parlamentarac, a 1986. godine stao je na čelo Partije slobode. Tri godine kasnije postao je pokrajinski premijer Koruške. Najveći uspeh doživeo je 2000. godine, kada je Partija slobode dobila šokantnih 27 odsto glasova i ušla u vladajuću koaliciju sa konzervativnom Narodnom strankom kancelara Volfganga Šisela. Istovremeno berlinski list Tageszeitung pokrenuo je priču da je Hajder homoseksualac. On je odbio da komentariše, ali je zato bečka Homoseksualna inicijativa bez pardona saopštila da ima podatke da je Hajder homoseksualac barem deset godina unazad. Kako se lider krajnje desnice na javnim nastupima čvrsto držao antigej kurs, Homoseksualna inicijativa je lakonski konstatovala da i dobri i loši ljudi mogu da budu homoseksualci.

Štefan Pecner, portparol Partije slobode prvi je progovorio o ljubavnoj vezi sa Hajderom koji mu je bio stranački šef. Govoreći o svojoj ljubavnoj vezi sa Hajderom, Stefan je naveo da je njihova veza bila mnogo više od prijateljstva. „Od prvog susreta sam osetio magnetsku privlačnost. Jerga i mene je povezivalo nešto zaista posebno. Bio je čovek mog života“ – kategoričan je Pecner. On je dodao da je, čim je čuo za nesreću, odmah pohitao na mesto događaja.

– Izgubio sam životnog partnera – s tugom je rekao Pecner.

Prema njegovim rečima, Hajderova supruga Klaudija bila je svesna njihove veze i nije im zbog toga prigovarala.

– Ona ga je volela kao žena, a on je nju voleo kao muškarac. Ja sam ga voleo na potpuno drugačiji i poseban način, i ona je to razumela – tvrdi Pecner.

Ljubavnu priču između Hajdera i njegovog bliskog saradnika potvrdila je i Pecnerova sestra Kristijana. Ona je medijima rekla da je Hajderova supruga bila ponekad ljubomorna na odnos koji su njen muž i Pecner imali.

– Štefan je provodio puno vremena s Hajderom, čak i tokom vikenda i praznika. Nikad ga nije napuštao. Ponekad je Hajderova supruga zbog toga bila i ljubomorna. Štefan i Jerg bili su najbolji prijatelji. Na svoj način su se voleli – navela je Kristijana.

Hajder je poginuo 11. oktobra 2008. godine vozeći vladin folksvagen feton. Prilikom preticanja, saopštila je policija, izgubio je kontrolu, udario u betonsku bankinu i više puta se prevrnuo. Umro je na putu za bolnicu. Išao je na proslavu 90. rođendana svoje majke u njihovoj porodičnoj kući na imanju Berental, blizu Klagenfurta. Inače, Jerg Hajder je imao 1,88 promila alkohola u krvi u trenutku saobraćajne nesreće. Mediji su ranije objavili da je, neposredno pre udesa, političar pio u gej baru „Zum Štadkramer”, gde je 18-godišnjem Danijelu, homoseksualcu, platio piće.
Sedam godina kasnije javnost je potresla još jedna vest, po tvrđenju Štefana Pecnera, bliskog saradnika i Hajderovog ljubavnika, njegovo telo je posle smrti balzamovano. I nakon smrti Hajder nije prestao da bude tema raznih špekulacija, ali i stalno novih detalja o ličnom životu.

Slučaj Hajdera nije jedinstven. U poslednjih nekoliko godina i na našoj javnoj sceni imali smo razna „razotkrivanja“ koja su pokazala da ne postoje granice ljudskog skrivanja od samog sebe i prihvatanja onoga što jesi.

Piše: K.M.

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.