Svedoci smo brojnih stereotipa, predrasuda, negativnih komentara o LGBT populaciji koji pripadnike iste natera da se učaure, „zatvore u ormar“ i pretvaraju da su ono što zapravo nisu. Nagomilana negativna energija može dovesti do stresa, depresije, anksioznosti, pa i suicida. Znam, i ja sam prolazio kroz to. U takvim trenucima treba biti jak, skupiti snage i priznati sebi da si to što jesi. Međutim, šta je sa ljudima koji nas vole, okružuju, sa kojima stupamo u svakodnevnu komunikaciju. Kako njima to saopštiti? Danas, u doba kada dosta ljudi ima pristup internetu, napravio sam sajt koji će pružiti veliku pomoć svakoj osobi koja se suočava sa takvim problemom. Moram da napomenem da je ideja preuzeta sa sajta www.whenicameout.com i da me je autorka pomenutog sajta kontaktirala poručivši da joj je izuzetno drago što je njen sajt poslužio kao inspiracija.
Čitajući priče koje su posetioci ostavljali primetićete da ne postoji šablon za autovanje, ali svakako iskustva drugih vam mogu pomoći da načinite taj korak napred prilagođavajući se okruženju u kojem živite. Nema svako autovanje srećan kraj, ali je zato na moje opšte zadovoljstvo mnogo više pozitivnih, luckastih i inspirišućih priča koje će vam uliti nadu u bolje sutra i vedriju budućnost. Budite hrabri i krenite putem slobode, a sajt www.mojeautovanje.com će svakako biti tu da vam pomogne.
Milan Spasić, autor sajta

Najviše sam se plašio autovanja ćaletu, koji je iz veoma patrijahalne porodice i veliki je vernik. Kad je došao i taj trenutak na to je samo hladno rekao: „Ok“. A kad sam se već otvorio i krenuo da pričam više o tome koliko me je to pritiskalo, da sam zbog toga bio u depresiji, da sam razmišljao o samoubistvu i svašta nečem negativnom, pitao me je: „A zašto mi to ranije nisi rekao?“ Na moje šokirano: „Pa kako da ti kažem kada i sam znaš koliki si pravoslavac i koliko smo se sati svađali oko Parade ponosa i tvojih najgorih stavova po pitanju gej populacije?! Otkud znam da li ćeš da me se odrekneš, izbaciš iz kuće ili tako nešto!“, on je uzdahnuo i rekao: „Provešću ostatak večeri razmišljajući o tome kakav sam to otac kada misliš da bih ja tebe izbacio iz kuće zbog nečeg ovakvog.“ Bio sam potpuno nespreman na ovakav odgovor. Ogolio me je do srži. Malo je reći da danas, gotovo dve godine nakon ovog razgovora, volim svog oca.

Ja sam se prvi put autovala najboljoj drugarici. Scena je bila:
„Ana, ja mislim da sam gej“, a ona:
„Kuku i ja isto“.
I onda smo počele da se smijemo i grlimo.
Familija će doći malo kasnije na red.

Ja sam aseksualne orijentacije, ako se to uopšte prihvata kao orijentacija. Kada sam pokušala da se izjasnim pred roditeljima, od oca sam dobila ravnodušnost, a od majke da „bi bilo bolje da sam narkomaska lezbejka jer bi makar imala neku decu“. Svakako ovo nema nikakve veze sa decom, jer nemam ništa protiv da rodim dete (veštačkom oplodnjom ili šta god) ili da usvojim. Ali nema opravdanja jer sam ja „poremećenija od svih pedera“. Od prijatelja sam dobila koliko-toliko prihvatanje, međutim prema meni se više niko ne ophodi isto. Pošto me je većina ljudi smatrala izuzetno atraktivnom, voleli su da budu u mojoj blizini, međutim otkad sam se izjasnila kao aseksualac, naglo sam postala nezanimljiva i višak. Pošto smatraju da ne mogu da razumem njihove seksualne priče ili probleme i da me to ne zanima, isključuju me iz većine intimnih konverzacija, i time nažalost, većine konverzacija. Svi odnosi su postali površniji i ljudi gotovo da me ne shvataju ozbiljno zato što ne želim seks. Ponašaju se kao da je to daleko nastranije od bilo koje seksualne opredeljenosti i da „mi nešto ozbiljno fali“ i da „ne mogu biti potpuna ličnost“. Muka mi je više što se sve vrti oko seksa i što ako nemam podjednaku zainteresovanost kao i ostali, uopšte ne mogu biti smatrana članom zajednice.

Molim da me ne napadate pošto imam samo 15 godina. Dosta sam zrela. E ovako. Sa 11 godina sam smatrala da sam bi, i trebalo mi je godinu dana da se prihvatim kao takvu. Zatim sam napunila trinaestu godinu smatrajući da sam bi, iako mi se nijedan dečko nije sviđao, a sviđala mi se svaka druga cura. I onda sam razmišljala, preispitivala se, i shvatila… Ej, pa ja sam lezbejka. Prvo su to saznali moji „najbolji“ prijatelji. Namerno sam to stavila pod navodnicima jer su oni tada to počeli da šire. I život mi je polako postajao pakao. Zatim sam upoznala jednu curu koja me je naučila da ne obraćam pažnju šta mi drugi dobacuju i šta pričaju o meni. I prošle godine, 3. oktobra, ja sedim s porodicom i gledamo debatu između Palme i Gorana Miletića. I odjednom puknem. To veče sam se autovala, preplakala celu noć… Sve u svemu, jako je loše prošlo. I dan – danas je loše. Mama bi me se odrekla. Ucenjuju me i ona i tata, sve što poželim mogu da dobijem samo ako se „promenim“. Zato i ne dobijem nešto što poželim. Zatim sam počela da se sečem. Krenula kod psihologa. Život mi je bio uništen. Htela sam da se ubijem 26. avgusta. I to sam rekla mojima, i oni su to smatrali ucenom pošto me ne prihvataju. Tada su se stvari samo pogoršale. To veče sam preplakala sa najboljom drugaricom. Nisam mogla više. Ali spasla me je. Ona i još jedna cura s kojom sam trenutno u vezi. Ne kajem se što se nisam ubila. Moram da nastavim da se borim. Jer sam sa razlogom tu, da napravim promenu!!! Zato imajte nade. Jednog dana ću imati snage da kažem roditeljima u lice da su obične pi*ke. Odnos nam se promenio totalno. Izguraću kroz ovo valjda. I jednog dana će im biti žao kad shvate da ih sopstveno dete više ne smatra mamom i tatom.

Prvi pravi coming out, za koji sam se ozbiljno pripremala… Bilo je to skoro. Zapravo, kada sam došla na fax, rešila sam da počnem da se outujem, ali sam shvatila da za to nije dovoljno istupiti pred nekog i reći ja sam trans i hoću da promenim pol. Rešila sam da za svakog pripremim taktiku. Prvi na redu je bio moj drugar Filip, zato što se nešto pre toga, prvo on meni out-ovao kao bi… Pošto se on može zainteresovati da baci oko na bilo koji automobil, samo ako je ružičast, poslala sam mu na FB profil sliku Photoshop-ovanog (u mojoj izvedbi) Rolls Royce-a u roze boji, sa natpisom na vratima koji je glasio: „Trans Nataša fashion studio – official vehicle“. Kada je odgovorio da mu se automobil dopada, rekla sam mu da ću mu nešto važno reći o njemu kad se vidimo, a znala sam da je bio ubeđen da ću ga daviti sa nekim istorijsko-tehničkim podacima o RR-u… Dan kasnije sreli smo se na faxu i rekao mi je da je automobil divan, i da bi on voleo da ima isti, a ja ga upitah da li može da pretpostavi čije je ime na vratima, na šta on odgovori kao iz topa – ime neke transice Nataše. Upitan da li ima ideju ko može biti ta Nataša, pogledao me je čudno, a zatim rekao da ne zna. Ja mu samo rekoh – pričaš s njom. Odgovor posle dramske pauze – Ti? Bićeš predobra riba kad se operišeš, garantujem. Zahvalila sam mu se na komplimentu i ostavila ga da se iščuđava, pre nego što kažem nešto glupo, sigurna da sam do sada posao obavila vrlo dobro. Od tada, kad god smo nasamo, oslovljava me sa lepotice.

Autovao sam se mojoj ženi posle sedam godina braka. Htela je da se razvedemo ali otkad je videla mog dečka ne želi više razvod već nam redovno dolazi u posetu.

Moja porodica zna da sam gej. Kada sam pre nekoliko godina odlučio da kažem istinu, majci su suze pljuštale na sve strane. Oboje smo plakali. I ja sam tada bio zbunjen, nisam znao šta da očekujem ali znao sam da se moram suočiti s tim kad-tad. Mama je teško prihvatila realnost, i danas se teško nosi s tim saznanjem ali čini mi se da polako napredujemo. Kada sam pre nekoliko dana išao sa dečkom na vikendicu mama nam je čak spremila kolač.

Related Posts