Antonio Šošić ima 29 godina, živi i radi u Beču, ali je poreklom iz Bosne i Hrvatske. Televizijskoj publici nemačkog govornog područja postao je poznat kao učesnik gej dejting emisije „Prince Charming“ i „Take Me Out – Boys, Boys, Boys“. Osnovao je svoj LGBT podcast pod imenom „vollqueer“ i bavi se LGBT aktivizmom.

Šta nam možeš reći o programu PrinceCharming?

„Prince Charming“ je sniman u Grčkoj i po stilu sličan rijalitiju „Bachelor“, samo što se umesto ruža dele kravate. Kada je „Gentlemen’s Night“ učesnici se lepo srede i stanu pred princa i čekaju njegovu odluku da li će biti još mogućnosti za upoznavanje ili ćeš spakovati kofere i vratiti se kući. A kada nije to veče mi se ili spremamo za dejt sa princem, ili nam on dođe u posetu u vilu ili pričamo jedni s drugima kao što komšije idu kod komšije na kafu. Na kraju samo jedan može da osvoji srce princa. Naravno, bilo je tu žestoke drame!

Kako si se odlučio da se prijaviš za učestvovanje i kakav je bio proces izbora za učesnike programa?

Sedeo sam sa prijateljicom u restoranu kad me je pitala da li sam čuo za Bachelor za gejeve. Taj isti dan sam seo za kompjuter i video da traže takmičare za šou. Snimio sam bukvalno najjednostavniji video gde sam se predstavio i rekao da bih voleo da se zaljubim i to je bilo to. Išao sam na kasting, imao intervju pred šestoro ljudi, fotoshooting i na kraju su me nazvali i rekli da sam jedano do dvadeset kandidata za prvi nemački gej dejting šou.

Nisi pobedio, ali ti je bilo zabavno?

Recimo ovako, nisam osvojio srce princa, ali sam pobedio u smisli da sam mnogo naučio o sebi i čak upoznao jednu osobu, Manuela Flickingera, koji mi je postao jako draga i važna osoba u životu. Inače sam jako srećan da sam imao to iskustvo i da sam imao priliku da radim nešto javno za vidljivost LGBT zajednice. Ali mi je isto bilo zabavno u smislu da sam naučio neke stvari kao pole dancing, a da ne pričam koliko su ostali momci bili različiti i zabavni.

ČITAJTE:  Nisam lav samo u horoskopu, već i u životu: Stefan Radović

Srpski rijaliti programa su prepuni skandala, seksa i nasilja… A nemački?

Srpski rijaliti je za mene s jedne strane zabavan za pratiti, a s druge simbol međuljudskih odnosa „naših“ ljudi koji ne znaju da komuniciraju na iskren i miran način. Naravno, rijaliti živi od skandala, ali je ipak strašno videti kako „real life“ i „reality life“ liče jedan na drugi. Doduše, nemački rijaliti je neka light verzija srpskog, jer oni na primer ne bi dozvoli da se majka Miljane Kulić tuče s njom pred kamerama. Ali što se tiče seksa naravno ima i toga u nemačkim rijaliti programima. Seks prodaje i dan danas!

Kako objašnjavaš da je jedan gej rijaliti doživeo veliki uspeh i dobio drugu sezonu?

Mi, od produkcije do svih takmičara smo bili prvi koji su bili hrabri da stanemo pred (ili iza) kamere i reći da su gej osobe kao i svi ostali ljudi, da žele ljubav, intimu i zagrljaj, imaju ciljeve u životu, pate kao i svi, a žele jednostavno biti slobodni. I to je bila jedna od stvari sa kojom su se gledaoci mogli identifikovati. To nam je i na kraju donelo na televizijsko sceni jako značajnu Grimme-Preis nagradu u kategoriji „zabavni program“ i zatim drugu sezonu.

Da li je bilo nekih negativnih reakcija?

Bilo je malo negativnih komentara, a ti komentari su, i to me je jako iznenadilo, u većini došli iz LGBT zajednice! Mislim da to ima veze sa autohomofobijom u smislu da kad vide nas koji javno živimo naše gej živote, to stvara neku vrstu mržnje jer oni to ne mogu te projektuju mržnju na nas takmičare. Mi kao LGBT zajednica imamo još puno posla što se tiče međusobne tolerancije i prihvatanja, jer su mnogi od nas odrastali sa mržnjom u sebi koju su pokupili iz porodice. A tu unutrašnju mržnju možemo svi zajedno da pretvorimo u ljubav.

ČITAJTE:  Aleksandra Gavrilović: Ove godine imaćemo Zakon o istopolnim partnerstvima

Kako je tvoja porodica reagovala na tvoje učešće u rijalitiju?

Nisu baš bili ljubitelji te ideje da učestvujem u rijalitiju, ali mi je to do duše bilo sasvim svejedno, jer živim po principu da sam sebi moram ugoditi u životu a ne drugima. Moram priznati da sam od strane moji rođakinja dobio jako lepe komentare tako da bi bila laž da me porodica nije podržala. Vidim da se polako ali sigurno i u mojoj porodici menja mišljenje o gej ljudima, pogotovo kod mlađih osoba vidim neko liberalno mišljenje. I to me čini jako srećnim.

U Austriji i Nemačkoj živi jako puno ljudi sa naših prostora… Koliko su se oni promenili kada je u pitanju odnos prema LGBT zajednici?

Sa „Ballcancan“ i „Balkan Love“ gej žurkama smo, barem u Beču, pokazali da ima dosta naših ljudi koji pripadaju LGBT zajednici, tako da je se puno promenilo što se tiče vidljivosti gej osoba sa Balkana. Promena se nije desila zbog politike već zbog osoba koje vode borbu svaki dan da bi se nešto promenilo u Austriji. I na tim žurkama ima dosta strejt ljudi koji mogu da vide da je OK biti gej. No, odrasli smo u patrijarhalnom sistemu, te odnos prema homoseksualnosti je još uvek teška tema, naročito u porodičnim odnosima iako živimo u Austriji ili Nemačkoj. Ali, stvari se polako menjaju na bolje. Ja svima kojima treba podrška pružim ruku i kažem: Niste sami, ima nas puno i skupa smo najjači.

Koji su tvoji planovi za budućnost?

Želim da i nadalje sa svojim podcastom „vollqueer“ drugim LGBT osobama dajem glas i osećaj da su važni i da nisu sami sa svojim problemima. A što se tiče televizijske karijere siguran sam da me još mnogo stvari čeka. Šta god to bilo, znam da ću predstavljati gej osobe na najlepši mogući način.

ČITAJTE:  Srđan Dragojević: Optimalan odnos JEBE i OZBILJUŠE

Razgovarao: Predrag Azdejković

Više tekstova iz broja 59 – april 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.