Vuka Karadžića 11, Beograd
Odmah da vam kažem da ako brinete o trigliceridima i natrijumu koji unosite kroz ishranu prestanite sa čitanjem ovog teksta, jer ova kafa nije za vas. Šalu na stranu, meni je kafanski tako da nije za one koji brinu o kalorijskom unosu, povrće je uvek dobro restovano ili kuvano, a drugi prilozi su zamočeni saftom.
Ono što na prvi pogled izdvaja ovo mesto jesu cene koje su značajno niže nego u većini kafana tako da vam supa dođe 150, a Karađorđeva šnicla oko 500 dinara, pa vi vidite da li vam se ta vaša dijeta isplati. Meni je nacionalnog karaktera i ima preko 30 kuvanih jela što je zaista retko. Skoro sva klopa podseća na svakodnevno kuvanje vaše bake i budi lepe osećaje, a pri tom je servirana u istim onim socijalističkim tanjirima koje još uvek ima vaša baka. Kafana je jednako poznata po roštilju, pretežno po ćevapima, koji su dobri ali ima boljih u gradu, dok je bečka šnicla i bela vešalica zaista odlična i topi se u ustima. Ipak kuvana jela su razlog zašto trebate otići u ovu kafanu. Tu su sarme, od kiselog kupusa i vinove loze, pasulj, kuvani i prebranac naravno, zaista odličan, ali moje omiljeno je lovačka šnicla u saftu sa pire krompirom. Garantujem vam da okrepljuje duh, ublažava emotivne teskobe i otklanja mamurluk. Čorbe su takođe izuzetne, prave domaće sa žumancetom i mlekom. Dezerti su takođe dobri, ali izdvajam palačinke koje su tanke ako papir, krckave po ivicama, blago rupičaste i tope se u ustima… Ah,da, pohovana bukovača, iako zvuči primamljivo ima ukus pržene truleks krpe, zato obazrivo!
Za kraj, ovo je odlično mesto ako želite da izvedete društvo ili hoćete sebi da priredite program u narodnu poznatiji kao „slavski“ što podrazumeva predjelo, supa/čorba, glavno jelo i dezert, jer budite bez brige platićete isto ako ne i manje nego samo jedno jelo u „boljim“ restoranima. U zdravlje!
Piše: Mladen Antonijević Priljeva

Related Posts