Definicija ludila je iznova raditi jednu te istu stvar a očekivati drugačije rezultate.
Albert Ajnštajn

Ovu rečenicu posvećujem organizatorima Parade ponosa 2011. i 2012. i to je sve što imam da im poručim, jer je postalo besmisleno komunicirati s njima. Ovog puta želim da se bavim ostalim akterima priče, koji „profitiraju“ preko leđa LGBT populacije.
Desničarske, klero-fašističke organizacije i naravno Palma se utrkuju ko će više da profitira na temi Parada ponosa i to je očigledno. U poslednje vreme oni su vidljivi samo kad je u pitanju gej parada, jer za sve ostale teme su nebitni sagovornici. Uz pomoć gej teme oni žele da dođu do medijske vidljivosti i samim tim glasova. Srpski mediji uvek žele da imaju dve suprotstavljene strane kad su gej teme u pitanju, tako da imamo dežurne homofobe koji uvek imaju šta da kažu na tu temu. Pitanje koje se postavlja jeste da li aktivisti treba da pristaju da gostuju u emisijama sa homofobima kao legitimnim sagovornicima? Nažalost, gej aktivisti nemaju taj luksuz da mogu da postavljaju uslove, tako da bi se u slučaju odbijanja da se gostuje u emisiji sa homofobima, ili odustalo od teme ili bi homofobi bili jedini gosti. Ono što je veći problem jeste da su aktivisti loše pripremljeni za javne nastupe i imaju slabe argumente kojima brane svoje aktivnosti. Sve propuste gej aktivista ove i prošle godine dežurni homofobi su uspeli da iskoriste i da na njima profitiraju.
Kad smo već kod medija, tema gej parade je i njima primamljiva jer polarizuje i za njom postoji veće interesovanje nego za mnogo bitnije stvari, što je prosto neshvatljivo. Manje čitani internet mediji profitiraju na gej temi tako što ne cenzurišu komentare, već dozvoljavalju homofobima „slobodu govora“ i na taj način preuzimaju publiku od medija koji poštuju zakone i ne objavljuju govor mržnje i pozive na nasilje.
Kao još jedne aktere ove priče imamo srpske nevladine organizacije, koje se nisu posebno oglašavale kada je u pitanju Parada ponosa. Mali broj ih je reagovao tek kada je ista zabranjena. Pojedine organizacije su se već na samom početku pobunile što su organizatori pozvali „fašistu i ratnog zločinca Tomislava Nikolića na njihov Prajd“ i to pokazuje odnos koji mnogi u nevladinom sektoru imaju prema Paradi ponosa. Parada ponosa nije sredstvo kojim se ostvaruju LGBT prava, već je to test za vlast i državu kako bi pokazali koliko je demokratska i koliko je ozbiljna u pridruživanju Evropskoj uniji. Paradom ponosa se vrši pritisak na vlast i državu, dok se položaj i prava LGBT populacije bacaju u drugi plan.
Malinari prošle i veterani ove godine pokušali su da „profitiraju“ na vidljivosti Parade ponosa, kako bi skrenuli pažnju i na svoje probleme, što apsolutno nije problematično jer Parada ponosa treba da bude događaj koji širi duh solidarnosti i inkluzije. Nažalost nisu bili posebno uspešni u tome.
Vlast naravno koristi svaku situaciju kako bi odvratila pažnju građana od gorućih problema, a gej parada se pokazala kao odličan mamac. Dok se mi razmećemo argumentima od četiri zida do slobode okupljanja po forumima i socijalnim mrežama, naši vlastodršci koriste to vreme da kalkulišu koliko se može profitirati na Paradi ponosa u trgovini sa Evropskom unijom i SAD, a koliko izgubiti u rejtingu. Izgleda da ti trgovinski pregovori već dve godine za redom nisu uspešni.
Na kraju ostajemo mi kao LGBT zajednica u Srbiji. Kada se podvuče crta koliki je naš profit? Da li ga uopšte ima? Da nismo u minusu? Da li je moguće da su svi drugi profitirali preko naših LGBT leđa, a da mi nismo i zašto? E to su pitanja koja ostavljam vama za razmišljanje!
Piše: Predrag Azdejković

Related Posts