Šta je i, što je važnije, šta bi bila popularna kultura bez trivije kao vazda moćnog podsticaja? U konkretnom slučaju serije o kojoj će ovde biti reči, pre izvesnog vremena srpskim medijskim prostorom prostrujala kraća obavest da se glumica Maja Mandžuka u dalekoj Americi uhlebila u svojstvu producenta (ili asistenta producenta) na američkoj seriji The Foster. Filmski internet pretraživač imdb još uvek nije registrovao tu stavku, te nam ostaje da verujemo ili ne verujemo u istinitost ove vesti, koja, ako ništa drugo, barem može da posluži kao zgodan način da se počne priča o narečenoj seriji.

The Fosters je serija koja je krenula koncem proleća na kanalu ABC Family i prati zgode lezbijskog para koji odgaja čitavu malu armiju svoje i usvojeno-pridodate dece različitog etnički-rasnog porekla. Detaljnije gledano to izgleda ovako – Lena, uposlena u školskoj administraciji, i policajka Stef odgajaju troje dece – Stefinog biološkog sina iz prethodnog joj braka i dvoje usvojenih blizanaca, pod svoje okrilje, na hraniteljstvo prime i problematičnu tinejdžerku i njenog mlađeg brata, a na sve to, Stef za partnera na poslu dobiva upravo svog bivšeg muža, dok mlađarija nastoji da pronikne u svoje pravo poreklo ili mora da se nosi sa problemima međusobnog zaljubljivanja i suživota.

Već iz gore predstavljenog kao dan jasno je da se, čak i u američkom kontekstu, radi o blago utopijskoj postavci i daljoj razradi mita o osnovnoj porodici (po engleski, a nuclear family). Osim toga, važno je potcrtati da je serija skrojena po kriterijumima prikazivača, odnosno da se emituje na kanalu ABC Family, kanalu koji već u samom svom nazivu posve jasno ukazuje kakav sadržaj nudi i šta se tamo može očekivati. Imajući to u vidu, mimo početne diskretno provokativne postavke, bilo bi nerezonski očekivati subverzivan i iole radikalan i/ili radikalizovan sadržaj, te onda vagati stvarne domete serije The Fosters naspram tih, u stvarnosti ni najmanje zasnovanih očekivanja; dakle, The Fosters je prilično smeran i politički korektan TV proizvod, u kom sve zastaje na nivou umerenog i građanski prihvatljivog. Ipak, uprkos tome, ova serija je i pre samog emitovanja izazvala omanju kontroverzu – konzervativna grupa neozbiljnog imena One Million Moms oglasila se prilično budalastim saopštenjem u kom je onome što The Fosters nude na nivou pukog sinopsisa pretpostavljeno Sveto pismo i ono što taj sveti spis kaže o hraniteljstvu i porodičnoj sreći.

Iza serije u kreativnom smislu (kao pisci i producenti) stoje Brad Beredeweg i Peter Paige, koga mnogi sigurno pamte po ulozi Emmeta Honeycutta iz američko-kanadske varijante serije Queer as Folk. Beredweg i Paige nemaju preterano (značajnog) spisateljskog iskustva, što se na osnovu prikazanog u slučaju teksta The Fosters i ne primećuje, budući da je krajnji proizvod ove njihove saradnje primer sasvim upotrebljivog televizijskog rada naglašene glavnotokovske provenijencije. Što se tiče podele uloga, Stef tumači iskusna Teri Polo, koju znamo po manjoj ulozi u i kod nas popularnoj filmskoj adaptaciji romana Isabel Allende Kuća duhova, te važnim i većim epizodama kraj Bena Stillera u bioskopskim hitovima Upoznajte njene roditelje i Upoznajte Fokerove, dok je uloga Lena dopala manje poznatoj Sherri Saum, dosad najprepoznatljivijoj po dužim gostovanjima u uspešnim i primećenim televizijskim serijama poput Spasi me i Na terapiji. Tu je i nešto iskusniji Danny Nucci, znan po epizodama u Cameronovom Titaniku, Steni Michaela Baya, Krvavoj plimi Tonyja Scotta i Eliminatoru, gde je delio ekran sa velikim Schwazeneggerom; Nucci je, inače, u The Fosters u neku ruku na svojoj teritoriji – početkom ovog milenijuma glumio je kraj Jasona Batemana u, na pravdi boga, nedovoljno primećenoj i kratkovečnoj TV komediji sa queer tematikom Some of My Best Friends. Ostatak glumačkog ansambla čini mlađarija o čijim radnim biografijama, sasvim prirodno, tek treba da bude ozbiljnije i podrobnije reči.

The Fosters je, da ponovimo, kako zabune ne bi bilo, porodična serija koja se prvenstveno bavi dinamikom života u jednoj, doduše, atipično mnogoljudnoj i netradicionalno ustrojenoj porodici, te tu ni ne treba očekivati nikakve ispade po pitanju odvažnog i prevratničkog. Poput nekoliko minulih pokušaja, The Fosters je mainstream TV proizvod koji, ako ništa drugo, senzibilizuje u to možda ne dovoljno upućenu publiku (kojoj se obraća ABC Family) na pojam drugačijeg i donekle i pionirskog, te svaka priča o dometima ove serije na prvom mestu mora uzimati taj aspekt ove priče. Ovo je naprosto televizijski proizvod sročen i u delo sproveden ne sa namerom revolucionarnog obrta, već stvaranja pitkog i prihvatljivog dela u velikoj meri oslonjenog na sugestivnost ciljane emocije i šarma likova, a The Fosters, tu barem spora ne bi trebalo da bude, to nudi u dovoljnoj meri. Naravno, ako pre toga iole sitničaviji/zahtevniji gledalac političku korektnost u ovom konkretnom slučaju prihvati kao datost i kao jedan od najznačajnih potpornih stubova ove priče. Prevratništvom i otvorenijom i dalekosežnijom društvenom polemičnošću moraće (nadajmo se, u što skorijoj budućnosti) da se pozabave neki drugi, a sve u svetlu one neprolazno zgodne doskočice o hiljadu cvetova.

Piše: Zoran Janković

Related Posts