Davnih osamdesetih prošlog veka, kada sam je prvi put ugledao bio sam opčinjen njenim neobičnim izgledom, čudesnom muško/ženskom lepotom, ali pre svega muzikom koju je stvarala. Grace Jones je odmah dobila svoje mesto tamo gde su Madonna, David Bowie, Blondie, Annie Lennox, Boy George. Slušao sam sve što je tada bilo dostupno, pomalo saznavao o njoj kroz neke magazine, tv emisije. Sve je bilo nekako na kašičicu, ali opet sam znao i bio u toku sa muzičkom, kulturnom, umetničkom scenom, sa svim onim što bi se moglo nazvati POP kulturom. Jedan period Grace Jones se malo povukla, a mene su opčinili neki novi pravci u muzici, ali u srcu na jednom mestu je ostao taj period kao najbitniji u mom životu, a u njemu i Grace.
Pojavom albuma „Hurricane“ opet se probudila, a ta ljubav prema njoj i njenom delu je nastavljena tamo gde je davno stala… Slično kao sa najbliskijim prijateljima koje godinama ne vidite ali kad vam se oči sretnu sve je kao i tad kada ste se razišli. S vremena na vreme je Grace Jones nastupala negde u regionu, tako blizu, a opet bila je nemoguća misija za organizovati se i posetiti događaj na kome gostuje. Ponovo pauza, poneki info o njoj i konačno saznanje da Grace Jones dolazi u Novi Sad na EXIT festival 14.jula! Dovoljan razlog da ona bude moja inspiracija za reviju HEROES koju sam radio kao stilista na Serbia Fashion Weeku, ali i da malo više proučim njen život i stil. I dok ovih dana neprestano slušam njenu muziku i guglam, fasciniran sam onim što nalazim, vidim, osetim… neverovatan život, stil, inspiracija, svih ovih godina istom snagom i lepotom bez obzira što je 19. maja napunila 70 godina! Muza i Ikona! Ovo je priča o njoj i o tome ko je Grace Jones, zbog mene, zbog vas koji znate, ali pre svega zbog mnogih koji ne znaju i nikada nisu čuli za nju!
Model, glumica, pevačica, Bondova devojka – i sve to svojom zaslugom. Mnoge je do sada inspirisala, definitivno malo njih može da se meri sa veličinom i značajem ove ikone 80-ih.
Komšiluk u kom je Beverly Grace Jones odrasla na Jamajci, bio je okružen drvećem na koje su deca volela da se penju. Ali za devojku po imenu Grace, oni su postali sinonim za kaznu koju su smislili njeni strogi vernici baba i deda. „Morali smo se penjati na drvo kako bi izabrali bičeve sa kojima bi nas kaznili“, otkrila je ona. Ovo je bio sastavni deo detinjstva u Jamajci u to vreme, kako zvezda otkriva u dugo očekivanoj autobiografiji „Miss Grace Jones“, koja je objavljena pre par godina. Memoari govore o životu, ljubavi i eksploataciji jedne od najkontroverznijih ženskih ličnosti poslednjih 50 godina.
Rođena je 19. maja 1948. godine. Grace Jones je priznala da je od ranih dana na Jamajci imala veliku potrebu da šokira. Kada se njen otac Robert preselio u Ameriku sa njenom majkom, u potrazi za poslom, Grace i njena braća su ostali na Jamajci sa babom i dedom. Ovi strogi ljudi inspirisali su je da postane žestoka osoba, što je postalo i njen zaštitni znak. „Strašni lik dolazi od muškog autoriteta unutar moje verske porodice“, kaže ona, „Baš sam ih se bojala“. U svojoj trinaestoj godini, konačno se pridružila roditeljima u Sirakuzi u Njujorku. U roku od dve godine nakon dolaska u Ameriku, postala je plesačica pre nego što je počela da studira glumu na koledžu. U osamnaestoj privukla je pažnju agenta za modele i potpisala ugovor sa agencijom u Njujorku. „Imali su problema sa mojim angažovanjem jer sam izgledala mnogo drugačije nego modeli danas“.
Na početku 70ih godina prošlog veka došla je u Pariz gde je stan delila sa drugim modelima Jerry Hall i Jessicom Lange i posećivala najsiromašniji noćni klub Le Club Sept. Njen androgini izgled, njena figura, lice bili su u centru pažnje. „Za tri meseca sam bila na četiri naslovne strane“, napomenula je. „Moj tajming je bio savršen… došlo je divlje vreme“. Postala je deo gradske modne elite, družeći se sa Karlom Lagerfeldom, i modelom Pat Cleveland. U to vreme, ona se pojavila gola sa ogrlicom od kostiju na žurci koju su organizovali francuski političari u svom glavnom gradu. „Nije bilo ništa strašno“, tako je nakon toga opisala incident.
„Odlazila sam u njen stan u Parizu i ona bi pevala uz radio, a ja bih joj govorila da mora da snimi album“, kaže Cleveland sa kojom je pevala i igrala na stolovima u klubovima. Odgovorila bi: „Pa, ako ti pevaš sa mnom…“. „Tako sam počela da pevam sa njom. Ali onda, kada je konačno dobila producenta i pozvala me u studio, morala sam reći ne, jer je to bila njena stvar“. Jerry Hall se složila da je očigledno njen talenat ležao izvan sveta modelinga. „Ona i ja smo radile kabare za naše prijatelje i rekli smo joj da mora da postane pevačica“; “Nećete dugo biti poznati osim ako se stalno ne prebacujete iz karijere u karijeru“, napisao je Andy Warhol u svom dnevniku. Grace je primer ovoga.
U to vreme disko ere mesto br. 1 za izlaske, provod, modne egzibicije, ali i muzičke nastupe bio je Studio 54. Neverovatna energija spajala je sve umetnike tadašnje POP kulture, pa je i Grace Jones bila deo ove uzbudljive priče svojom pojavom i nastupima!
Ugovor sa britanskom izdavačkom kućom „Island“ potpisala je 1977. godine. Njen disko debi, „Portfolio“ izdat je iste godine, sadržao je i verziju „Tomorrow“ iz mjuzikla „Annie“.
Još tri albuma popločala su put za klasični „Nightclubbing“ iz 1981. godine, sa jednom od najupečatljivijih pesama „Pull up to the bumper“. Album je završio svoju evoluciju od diska do fuzije fanka, regea i novog talasa roka.
Njen izgled je pretrpeo i iznenađujuću transformaciju pod nadzorom njenog tadašnjeg ljubavnika, Jean-Paula Goudea. Goude je rođen i odrastao u Parizu, radio je kao ilustrator i u advertajzingu. Došao je na znatan položaj kada je urednik američkog Esquirea tražio od njega da upravlja umetničkim izdanjem časopisa za 35-godišnjicu, a zatim se preselio u Njujork kako bi postao redovni umetnički direktor. Krajem 1970-ih, ovaj obični Francuz upoznaje Grace.
Njihova veza bila je teška. „To je bio period dekadencije“, prisetio se on. „Ljudi su se i dalje drogirali i ja sam radio jako dugo i jako naporno. Ona me je učinila delom njenog načina života: naterala me da odem na ples u Studio 54. Postala mi je opsesija i sve smo radili zajedno“. „U vremenu kad su svi voleli da se lepo oblače, Jones i Goude činili su to ekstremno“, rekla je Paula Red, autorka knjige „Pedeset izgleda koji su promenili 1980-e“ u kojoj se par pojavljuje. „Goude kao umetnički direktor i fotograf bio je vrhunski manipulator. Promenio joj je izgled tako da nije bio ni sličan onome od ranije. Koža joj je bila tamnija i sjajnija. Njeno telo je više tonirano. Bila je spektakularna kontradikcija: bila je jedinstvena.“
Za naslovnu stranu albuma „ Nightclubbing“, telo i lice Grace Jones su bili obloženi crvenim bojama i nosila je samo Armani sako. Stilista Christian Houtenbos je promenio njenu frizuru sa ravnim vrhovima koristeći britvu za muškarce. „Ona je vikala noću kroz prozor kako želi da se šiša“ rekao je. Grace je postala zvezda zato sto je Goude usmeravao. „Moglo bi se reći da nije mogala da dostigne status koji je dostigla da nije bilo njega“ rekao je Reed. Individualno su bili impresivni, zajedno su bili atomični.
Na vrhuncu slave Grace se pojavila u emisiji Russella Hartyja. Kada joj je okrenuo leđa i razgovarao sa drugim gostom udarila ga je, stvarajući sramotan i često ponavljan TV trenutak. Ona odbacuje bilo kakve sugestije da je to bilo namešteno: „Ne, to nije bila gluma. Apsolutno ne“. Njena reputacija kao zastrašujuće i lude bila je zapečaćena. Za svoje javno držanje imala je mekšu stranu koju su videli njeni bliski prijatelji. „Njeno ime jednako je opasnost“, kaže saradnik Philip Treacy, „ali je vrlo slatka“.
Jones opisuje Goudea kao jedinog čoveka zbog kog su joj klecala kolena. Njihova veza bila je osuđena na propast i pre nego što je ostala trudna sa njim. „Nisam imao nameru da ostanem sa njom, kasnio je priznao, nisam bio srećan“. Njihov sin, Paulo, rođen je u novembru 1979, ali Goude i Jones su se ipak razdvojili. „Dao sam sve od sebe sa njom“, rekao je nekoliko decenija kasnije, „I mi smo i dalje veoma dobri. Ona je sjajna“. Odbijajući da bude odvojena od svoje bebe Jones je povela Pauloa na turneju. „Otišla sam u džunglu, rekla je“. „Vodila sam ga svuda kao slonove i lavice. Nameštao se po meni.“
Grace Jones je 1984. godine glumila zajedno sa Arnoldom Schwarzeneggerom u „Conan the destroyer“. Ljudi su dobro odreagovali na ovu njenu ulogu i što je dovelo do novih, uključujući i onu u Bondovom filmu „A view to a kill“ iz 1985. „Ženstvenost“ je bila način na koji je Jones opisala svoj karakter. „Ali teško ženstveno- smrtonosno“.
Tada je bila u vezi sa Dolphom Lundgrenom, Šveđaninom kojeg je upoznala u Sidneju i zaposlila ga kao svog telohranitelja. Odgovarao joj je i fizički i intelektualno, diplomirao je na hemiji i hemijskom inžinjeringu, navodno mu je IQ 160 i govori 7 jezika. Nakon što ga je ubacila u deo u filmu „A view to a kill“, pridružili su se zvezdama Njujorka. Warhol ih je opisao kao čudesne i Helmut Newton ih je slikao kao moderne Adama i Evu za Playboy. „Moje vreme sa njom je bilo ludo“, rekao je Lundgren. Jones je zapazila: “Vikanje između dvoje ljudi u ljubavi je normalno“. Kako je Lundgrenova slava rasla veza je nestajala. „Čim sam dobio ulogu u filmu Rocky IV i preselio se u LA počeli smo da se razdvajamo“, istakao je on. Bili smo jednaki nakon Rockyja i bilo je neočekivano i teško da se izborimo sa tim. Naša veza je trajala četiri godine ali čim sam dobio čak i malo slave bili smo osuđeni na propast.
„Imala sam grozne veze zbog svog temperamenta“, priznala je Jones kasnije. „Neki ljudi stvarno žele da me ubiju zato što misle da imam više petlje nego oni. Za većinu muškaraca to je nepodnošljivo. Godinama sam svesno pokušavala da balansiram sa tom svojom stranom kako bi veze funkcionisale“. Nakon što su se ona i Lundgren razdvojili nastavila je da radi na filmovima, igrajući parodiju sebe 1992. godine u komediji „Boomerang“ sa Halle Berry i Eddiem Murphyem. Nakon toga njena glumačka karijera se zaustavila 2008. godine. Njena muzička karijera takođe. Nakon „Nightclubbing“ izdala je još četiri albuma, uključujući „Slave to the rhythm“ 1985, ali je do kraja decenije prestala da snima razočarana industrijom.
Za producenta albuma „Bulletproof heart“, Chrisa Stanleyja, udala se 1989. godine, ali su se razveli posle dve godine. Sredinom devedesetih pala je na drugog telohranitelja, ovoga puta Belgijanca zvanog Atila Altaunbay. Venčali su se u Riju 1996. godine, kada je imala 48 godina, a on je imao 21. „The New York times“ objavio je da su nakon svečanosti otišli pravo u teretanu. Brak je trajao osam godina, uprkos njenoj otvorenosti na sve teme o njenom životu, Jones se nije oglašavala na ovu temu.
Ne može se preskočiti njeno druženje sa Andyem Warholom kojem je bila ne samo prijateljica već i muza!
Nastupala je na jednokratnim svirkama širom sveta i pojavljivala se na događajima sa crvenim tepihom, ali se 2008. godine vratila sa neverovatnim albumom „Hurricane“. Za sam cover albuma napravljene su njene glave od čokolade! Producent joj je bio tadašnji verenik Ivor Guest, rođak pokojne princeze Dajane. Oni su se razišli godinu dana kasnije i Jones ostaje sama narednih godina.
Njen povratak potvrđen je 2012. godine kada joj je zatraženo da izvede klasik „Slave to the rhythm“ za kraljicu na koncertu „The diamond jubilee“ ispred Bakingemske palate. Ovaj nastup je vratio u žižu javnosti – ona trenutno snima nove pesme – a zvezde kao što su Lady Gaga, Miley Cyrus i Lorde navele su je kao inspiraciju.
„Nikoga ne volim više od Grace Jones“, rekla je Gaga. „Ona je kao moj lični Isus“. Jones je odbila zahtev za saradnju: „Radije bih radila s nekim ko je više originalan i ko me ne kopira“.
Danas Grace Jones živi u jugozapadnom Londonu i ima još jednu ulogu da doda u svoj CV: Baka devetogodišnjoj Atheni, ćerki Pauloa i njegove supruge plesačice Azele. „Ja sam baka“ izjavila je ona, „Tako veliko“. „Ona ima nešto u sebi što vam se dopada“ kaže dizajner Azzedine Alaia, koji je Jones upoznao u Parizu i nakon 5 decenija ostao njen bliski prijatelj. „Ona ima toliko energije“.
I sama Jones se slaže: “Mnogo uzbudljivije je biti zlikovac“, kaže ona, „Mislim da je muška strana malo jača u meni i ponekad moram da je smanjim. Ja nisam kao normalne žene, to je sigurno“.
Piše: Srđan Šveljo
