Srpski LGBT aktivisti posetili SAD


Cilj programa je da podrži i osnaži LGBT aktiviste u Srbiji kroz izlaganje organizacijama iz SAD koje se bave istraživanjem, zagovaranjem i pravnom zaštitom.

Aktivisti Asocijacije Duge Šabac, Gej lezbejskog info centra, Gej strejt alijanse, Labrisa i Kvirija centra posetili su u februaru Sjedinjene Američke Države gde su imali više važnih susreta. Predstavnici organizacija iz Srbije sastali su se kolegama iz tamošnjih organizacija koje sprovode slične aktivnosti na ostvarivanju prava seksualnih manjina, kao i sa lokalnim zvaničnicima. Poseta Vašingtonu i Portlandu od 6. do 17. februara organizovana je u okviru programa „Otvoreni svet“, koji su organizovali i podržali Centar za liderstvo Otvoreni svet, Ambasada SAD u Beogradu i Kongres SAD.
Program Otvoreni svet je nastao 1999. godine i cilj mu je da razvija međusobno razumevanje između zemalja Evroazije i SAD kroz razvijanje mreže lidera u ovom regionu koji su imali prilike da se upoznaju sa delovanjem institucija i političkog sistema SAD i zakonima slobodnog tržišta. Ovaj program je jedini program razmene koji direktno finansira Kongres SAD. Oko 20 hiljada lidera je do sada učestvovalo, dok je iz Srbije učestvovalo 169. Ambasada SAD odlučuje o oblastima iz kojih žele da pošalju stručnjake pa je tako za 2013. godinu planirana grupa na temu LGBT aktivizma. Cilj programa je da podrži i osnaži LGBT aktiviste u Srbiji kroz izlaganje organizacijama iz SAD koje se bave istraživanjem, zagovaranjem i pravnom zaštitom.
U okviru svoje posete srpski LGBT aktivisti su imali sastanke sa Centrom za američki napredak, predstavnicima kabineta senatora Rona Vajdena, najvećom organizacijom za LGBT prava „Human Rights Campaign“, bivšim gradonačelnikom Portlanda koji je autovani gej političar Semom Adamsom, Kancelarijom za jednakost i ljudska prava grada Portlanda, Q centrom, portlandskim organizatorima Parade ponosa, Američkom unijom građanskih sloboda, Lezbejskim i gej filmskim festivalom u Portlandu, najvećom LGBT organizacijom u Portlandu „Basic Rights Oregon“, članovima redakcije gej magazina „Just Out“…
Kontaktirali smo učesnike ovog programa da za „Optimist“ podele svoje utiske o ovom putu.
– Što se tiče mog iskustva, ono je bilo fantastično, kaže Milena Otašević, koordinatorka programa „Otvoreni svet“ koja je pratila srpsku LGBT delegaciju. Domaćini su napravili odličan program za delegaciju i mislim da je bila odlična odluka da se ide u Portland. Organizacije u Portlandu i dalje imaju pred sobom veliku bitku, ali s druge strane su uspeli u prošlosti da prevaziđu neke prepreke sa kojima se trenutno suočavaju organizacije u Srbiji i da podele to iskustvo sa celom grupom. Takođe mi je drago što su delegati imali priliku da borave u američkim porodicama i na taj način podele deo svoje kulture s njima, a isto tako iz prve ruke vide život prosečnih Amerikanaca. Saradnja koja je ostvarena tokom posete je već dala svoje rezultate u vidu projekta jednog od delegata koji je Ambasada SAD odlučila da finansira svojim fondovima za bivše učesnike njihovih programa razmene i nadamo se da ce ih u budućnosti biti još.
– Tokom intenzivnog desetodnevnog programa smo stekli jasniju sliku o funkcionisanju sistema SAD i američkoj politici, pravu, obrazovanju, aktivističkoj sceni, kao i o sličnostima i razlikama između američkog i evropskog društveno-političkog sistema, kaže Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse. Kako se i svi delegati iz moje grupe u okviru svojih organizacija bave na različite načine različitim temama iz domena LGBT prava u Srbiji, imali smo priliku da se sastanemo i razgovaramo sa različitim lokalnim LGBT organizacijama, onima koje se bave aktivizmom u oblasti kulture i medija, slobode govora i okupljanja, lobingom i javnim zagovaranjem, pružanjem različitih usluga LGBT zajednici… Većina organizacija, bez obzira na teme kojima se bavi, ima dobru i stabilnu saradnju sa institucijama. Najjači utisak mi je ostavila, što je istovremeno i glavna razlika u odnosu na srpski LGBT pokret, činjenica da rad američkih LGBT organizacija puno pomaže i podržava biznis sektor, kao i imućniji pojednci i pojedinke iz same LGBT zajednice. Portland kao jedna od američkih metropola ima i brojnu i razvijenu LGBT zajednicu, koja je s druge strane uspela da ostvari najveći stepen društveno-političke inkluzije i integracije na nivou cele SAD. To praktično znači da je Portland jedini veliki američki grad koji nema tzv. gej-geto, pa su na primer sedišta LGBT organizacija i mesta okupljanja LGBT populacije raštrkani po širem gradskom jezgru. Zanimljivo je bilo primetiti i pomalo iznenađujuće da su vašingtonski noćni klubovi i barovi zatvorenijeg tipa i slabije dostupni široj javnosti, ili čak delu LGBT zajednice, u odnosu na portlandske.
– Za mene je bilo predivno iskustvo videti s kakvom lakoćom i osvešćenonšću ljudi govore o istopolnim brakovima i kakav je sjajan prijem organizovala organizacija Basic Rights Oregon za Dan zaljubljenih, kaže Jovanka Todorović iz Labrisa. Naime, aktivisti i aktivistkinje BRO, iskoristili su taj dan da organizuju prijem na kome su govorili, između ostalih i gradonačelnik Portlanda i direktor, tj. upravnik trezora. Tu noć sakupljali su i potpise za legalizaciju istopolnih brakova i sve je na vrlo ukusan i pristupačan način priređeno sa osnovnom porukom – najvažnija je ljubav. Ono što je možda najveća razlika u samom načinu funkcionisanja organizacija „ovde i tamo“ jeste zavidan broj volontera i volonterki koji se u Portlandu, i kako smo čuli, generalno u Americi podrazumeva, i ne smatra se izrabljivanjem ili neplaćenim eksploatisanjem nečijeg vremena i rada. Naprotiv, volonteri ponosno govore o svom angažovanju, neki od njih volontiraju i po nekoliko decenija. Kao drugu najveću razliku istakla bih način finansiranja od koga smo mi udaljeni godinama, možda čak decenijama. Portland je u mnogo stvari „naj“ grad. Jedan je od najsigurnijih američkih gradova, grad sa najviše zelenila i najvišom stopom osvešćenosti kada je u pitaju recikliranje i ekologija generalno; prava je američka meka za vegeterijance, vegane i „najfriendly“ je grad za istopolno orijentisane osobe. Ljudi koje sam tamo upoznala, oduševili su me, i samo potvrdili stereotipne predstave o američkom gostoprimstvu, srdačnosti i spontanosti. Iz tog razloga nije mi bilo ni najmanje neprijatno što sam živela u porodici iako je to bio prvi put da odsedam kod nekoga u kući – pritom nekoga koga u životu pre toga nisam videla. Ali porodica koja me je ugostila, učinila je sve da se osećam „kao domaća“ a ja sam uživala u ideji da postoje ljudi koji su primili jednu osobu iz neke veoma udaljene zemlje, o kojoj gotovo ništa ne znaju, ne zbog nekog profita već iz najiskrenije radoznalosti i uverenja da je ovaj svet divan upravo zahvaljujući različitosti.


ČITAJTE:  Diskusija „Parada i politika“