Rak dojke se smatra izuzetno opasnim zbog sledećih karakteristika: najčešći je maligni tumor kod žena, vodeći je uzrok smrti među malignim tumorima, jedan je od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena, incidenca i mortalitet su u neprekidnom porastu i oboljenje se najčešće otkriva u odmaklim fazama.
Godišnje, u Srbiji, od raka dojke oboli oko 4000 žena. Godišnje, u Srbiji, od raka dojke umre 1600 žena.
Najznačajniji faktori rizika za oboljevanje od raka dojke su ženski pol, godine starosti, genetski faktori, prethodni karcinom dojke i benigne proliferativne bolesti dojke.
Genetski faktori odgovorni su za 5-10% slučajeva raka dojki. U slučaju pozitivne porodične anamneze – rak dojke kod bliskog srodnika (mama, baka, sestra, tetka, otac, brat), rizik će zavisiti od stepena srodstva, tipa maligne bolesti, broja i pola obolelih srodnika, kao i njihove starosti prilikom otkrivanja bolesti. Karakteristike koje nose veći rizik su: veći broj obolelih bliskih srodnika, bolest u mlađem uzrastu, obostrana bolest, rak dojke kod srodnika muškog pola.
Ostali faktori rizika su: reproduktivni faktori (rana menarha – pre 12. godine života, kasna menopauza – posle 50. godine života, kasni prvi porođaj – posle 30. godine života, nerađanje, nedojenje); izloženost jonizujućem zračenju povećava relativni rizik od nastanka raka dojke, a rizik je veći što je doza veća, a žena mlađa; hormonska terapija; upotreba alkohola; gojaznost. Gojaznost je faktor rizika značajan za žene u menopauzi, zbog veće izloženosti estrogenima, jer se u menopauzi estrogeni stvaraju u masnom tkivu.
Nažalost, rizik obolevanja od karcinoma dojki nije moguće potpuno ukloniti, tj. ne postoji primarna prevencija. Zato je neophodna tzv. sekundarna prevencija, koja podrazumeva programe skrininga i rane dijagnostike. Ove metode prevencije omogućavaju otkrivanje bolesti u ranoj fazi kada je lečenje (jednostavnije) efikasnije i postoje šanse za izlečenjem.
Osnovne dijagnostičke metode za otkrivanje karcinoma dojki su samopregled, klinički pregled, mamografija i ultrazvuk dojki. Za dojke mlađih žena važna dijagnostička metoda je ultrazvučni pregled dojki. Razlog tome je činjenica da većinu zapremine dojki u generetivnom dobu čini žlezdano tkivo, dok u menopauzi žlezdano tkivo biva zamenjen masnim tkivom. Kod žena starije dobi prednost ima mamografski pregled koji predstavlja tzv. zlatni standard u ranoj dijagnostici karcinoma dojki. Mamografija je radiološka metoda pregleda dojke koja služi za detekciju različitih promena u dojci, posebno onih koje zbog svoje neznatne veličine nisu dostupne palpatornom pregledu. Navedenim metodama moguće je detektovati promenu, ali se svaka sumnjiva promena mora histološki potvrditi.
Za pregled dojki nikad nije rano, treba paziti da ne bude kasno!
Samopreglede dojki treba započeti od 20. godine života i treba ga raditi jednom mesečno, i to u premenopauzi između 7. i 10. dana ciklusa, a u menopauzi, istog dana u mesecu.
Klinički pregled dojki treba započeti od 20. godine života i do 40. godine života, klinički pregled treba raditi jedanput u dve godine. Kod žena starijih od 40 godina, klinički pregled se preporučuje svake godine.
Ultrazvučni pregled dojki treba započeti od 20. godine života kao dopunu kliničkom pregledu.
Mamografske preglede treba započeti od 50. godine života, i treba ga raditi jedanput u dve godine. Kod žena koje imaju faktore rizika mamografiju treba započeti od 40. godine, jedanput godišnje, uz redovne kliničke preglede. Kod žena mlađih od 40 godina pristup je individualan, prema preporuci lekara. Kod žena u generativnom periodu optimalno vreme za klinički i ultrazvučni pregled dojki je prva faza menstrualnog ciklusa(od 7 do 10 dana ciklusa računajući od prvog dana menstrualnog krvarenja)
Rak dojki se leči hirurški, hemoterapijom, zračenjem, hormonalnom terapijom. U lečenju se terapije kombinuju po usvojenim protokolima. S obzirom na napred rečeno, odluku o terapiji u svakom pojedinačnom slučaju donosi ne pojedinac, već onkološki konzilijun, koji se sastoji od više lekara različitih specijalnosti.
Dakle, čak iako se ne prepoznate u navedenim tegobama bilo bi poželjno da usvojite neka znanja o ovoj bolesti kako bi prilagodili svoje ponašanje i preventivno delovali. Preventivni pregledi u okviru godišnjeg sistematskog pregleda su takođe deo zdravstvene kulture. Lekar će vas uputiti koje preglede je potrebno da uradite i koja ponašanja da usvojite. Ukoliko je potrebno uraditi i dodatnu dijagnostiku (biopsija, magnetna rezonanca), onkolog će vas informisati o tome.

Simptomi koji ukazuju na rak dojke:
– Palpabilan čvor u dojci
– Asimterija izgleda i veličine dojke
– Crvenilo kože dojke
– Uvučenost bradavice
– Palpabilana žlezda u pazuhu

Nikad ne zaboravite!
– Rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena.
– Svaka žena može da oboli.
– Iako rizik značajno raste posle 40. godine života, rak dojke se može javiti i ranije.
– Rak dojke se može javiti i kod žena bez i jednog faktora rizika.
– Redovni preventivni pregledi ostaju jedini pozdan i efikasan način očuvanja zdravlja.
– Rak dojke jeste 100 puta češći kod žena, ali od raka dojke može da oboli i muškarac.

Piše: dr Jasmina Aleksić
spec. interne medicine, subspecijalista onkologije
Dom zdravlja Dr Ristić,
Narodnih heroja 38 Novi Beograd ,
Visoka 16 Banovo Brdo,
Call Centar 011 2693 287
www.dr-ristic.com

Related Posts