Miško Stevanović: Razočaralo me je ignorisanje srpskih LGBT organizacija


Izdavačka kuća “Red Box” je odgovorna za više queer izdanja, ali treba izdvojiti kapitalnu “Povijest gej i lezbijskog života i kulture” koju su izdali bez ikakve podrške države i LGBT organizacija

O: Koliko je teško biti izdavač u Srbiji?
MS: Proizvodnja knjige izgleda otprilike ovako: kupite prava za objavljivanje, pa platite prevod, pa onda lektora i korektora, pa dizajn i prelom, na kraju platite štampu i knjiga je gotova. Onda tu knjigu date komisiono (plaća se tek kad se proda) distributeru ili knjižari direktno uz rabat od 40 do 50%. Tu naravno nije kraj jer mora se uraditi marketing, organizovati promocije ne bi li čitaoci dobili informaciju o određenom naslovu. Na kraju dolazi najbitniji deo borba da se od knjižara naplati ono što su one prodale. Znači izdavač je poslednji segment u tom lancu proizvodnje i plasiranja knjige koji uzima svoj deo kolača. Ne treba zaboraviti i činjenicu da u Srbiji ima oko 7500 registrovanih izdavača i da je godišnja produkcija oko 10.000 naslova što je više nego u ex YU državama zajedno.
Zadnjih desetak godina tržište knjige se jako promenilo. U velikoj ekspanziji je izdavanje knjiga koje podilaze (ne)ukusu širokih narodnih masa i koje nose zvučne titule ”bestseler No 1” ili “najuži izbor za XY nagradu”. Moj prijatelj Flavio Rigonat se dosetio pa je na svoje, izuzetno kvalitetne naslove, počeo da stavlja bandarole “načitaniji roman na planeti”, “roman-bomba svetske književnosti”, “najčitanija knjiga u Kini” i sl, i prosto je neverovatno koliko to utiče na prodaju. Eto pa sami procenite da li je lako biti izdavač u Srbiji, naročito ako ste se opredelili za underground literaturu, alternativu i genenralno izdanja namenjena užem krugu čitalaca.
O: Zašto baš Povijest gej i lezbijskog života i kulture?
MS: Kada me moj prijatelj Ivan Sršen iz Zagreba pozvao i predložio da ovaj naslov uradimo zajednički bio sam dosta rezervisan dok mi nije stigla originalna knjiga. Bio sam potpuno fasciniran. Jedna tema koja podjednako opterećuje i srpsko i hrvatsko društvo obrađena je bez predrasuda, iznošenjem gomile istorijskih činjenica i bez pretenzija da nametne određen stav. Da homoseksualnost postoji koliko i ljudska vrsta, da to nije bolest i produkt savremenog društva, da su neki od najuticajnijih i najvećih istorijskih ličnosti bile gej, menjanje odnosa društva prema toj pojavi u zavisnosti od raznih okolnosti samo su neke od tema koje ova knjiga osvetljava. Činjenica da je o ovim temama pisalo 14 profesora sa sedam svetskih Univerziteta daje ovoj knjizi dodatni značaj.
O: Knjižare odbijaju gej knjige? Kako se izboriti s tim?
MS: Ne znam za ostale knjige tj. ima dosta romana sa gej tematikom i solidno prolaze ali se ne reklamiraju kao gej niti imaju u naslovu nešto što ukazuje na to. Povijest gej života i kulture na žalost nema tu sudbinu. Mnoge knjižare je nisu uzele a neke od onih koji su se usudili da je naruče kriju je po rafovima ili smeštaju na neadekvatna mesta
O: Koliko je nagrada na Sajmu knjiga pomogla?
MS: Čemu pomogla? Specijalno priznanje beogradskog Sajma knjiga za izdavački poduhvat u svetu je odjeknulo fenomenalno. Urednik izdanja Robert Oldrič sutradan je zvao iz Sidneja da čestita, u Londonu je britanski izdavač je slavio uz šampanjac, hrvatski kolega suizdavač je bio oduševljen uz konstataciju da se dvogodišnji rad na projektu isplatio. A ovde su odmah krenula osporavanja tipa u godini Andrića nagrada se dodeljuje pederima, do tvrdnji da je komisija bila nekompetentna. Kolege su dolazile da vide tu pedersku knjigu i bili su prilično zbunjeni kada su videli knjigu jer umesto hardcore pornografije pred sobom su imali jednu alternativnu istoriju umetnosti i književnosti.
Na samom sajmu se prodalo 40-ak komada a od tada (kraj oktobra 2011.) do danas u celoj knjižarskoj mreži 5-6 komada
O: Da li je država pomogla ovaj projekat? Neke LGBT organizacije?
MS: Ceo projekat izdavanja ove kapitalne monografije košta oko 20.000€. Ovo je krupan zalogaj i za mnogo veće izdavačke kuće nego što su Sandorf i Red box. Ivan i ja smo svakako računali na pomoć države obzirom da tretira temu koja izaziva turbulencije u društvu, čime bi obezbedili deo sredstava, deo smo računali da sakupimo putem pretplate a ostatak iz sopstvenih priliva. Hrvatsko ministarstvo kulture je dalo deo novca, deo je dao grad Zagreb i po izlasku knjige iz štampe Ministarstvo kulture je otkupilo 100 knjiga po maloprodajnoj ceni (oko 40€) čime je Ivan u potpunosti pokrio svoje troškove.
U Srbiji se dešava obrnut proces: ni država, ni grad, ni jedna nevladina organizacija nije dala ni 1€. I ma koliko da je ova knjiga važna i bitna za kulturu jednog naroda nekako mogu da shvatim ignorisanje tih raznih društvenih struktura. Ono što me zapanjilo i jako razočaralo je ignorisanje LGBT organizacija. Obavio sam razgovore sa svim ili skoro svim udruženjima, objasnio situaciju i značaj projekta i zatražio pomoć u vidu objavljivanja vesti o knjizi i slanja informacija na mailing liste ne bi li se što više ljudi pretplatilo na knjigu. Bio sam šokiran reagovanjem tj. nereagovanjem. Toliko me ta činjenica ubija da zaista nemam više ni volju ni želju da pričam o tome.
O: Kolika je homofobija među srpskim izdavačima?
MS: Pa kao i u društvu. Sećam se svojevremeno jednog poznatog novinara Duge koji je često pisao o škakljivim društvenim temama. Na pitanje zašto ne piše o gej populaciji u Beogradu – u pitanju je 1994-1995 godina, odgovorio: “pa da kažu da sam i ja peder”.
Zaista je veoma mali broj srpskih izdavača koji će izdati knjigu sa gej tematikom i reklamirati je kao takvu.
O: Šta RedBox planira za budući period?
MS: Dugo već planiram da pokrenem jednu ediciju koja će čitaocima predstaviti neka od najznačajnijih književnih dela koja su već postala klasici i izdavana su kod nas ali i neka nova koja do sada nisu prevođena. Naravno sa gej tematikom: Poljubac žene pauka, Druga zemlja, Cvetna Bogorodica, Planina Broukbek, Crna šuma, Hadrijanovi memoari, Ispovest maske… ali ne bi previše o tome dok ne startujemo sa prvom knjigom, malo sam sujeveran.
O: Kako razviti srpsku književnu queer scenu?
MS: Pa vrlo jednostavno: kad izdavači shvate da i na takvoj vrsti literature može da se zaradi nestaće sve predrasude. Ali se mora stvoriti tržište, mora se naći bar 500 ljudi koji će kupiti jednu knjigu da bi uopšte bilo isplativo raditi je. Sama gej populacija mora da razvije svest da mora participirati u stvaranju queer književne scene kupujući knjige sa queer tematikom. Izdavači će izbacivati više takvih naslova a to će probuditi i neke skrivene domaće talente da ponude svoje rukopise i tako krug se zatvara kako kaže jedna knjiga norveškog nobelovca Knuta Hamsuna.
Ja sam veliki optimista da će se krug vrlo brzo zatvoriti i pored jako negativnih iskustava sa Povješću gej života.


ČITAJTE:  Tanja Miščević: Vidimo se na Paradi ponosa