Ovo je album o zabavi i služi za zabavu. A kada su u pitanju pop muzika i svet zabave dobar si onoliko koliko je dobar tvoj poslednji hit. Sudeći po reakcijama publike – Madona je još uvek No1.

Iako se među fanovima šuškalo kako bismo mogli da očekujemo novi Ray of Light, Madona je već nastupom na polufinalu Super Bowla pokazala da će njenu novu muzičku eru krasiti grandiozna koreografija i akcenat na vizuelnom više nego kvalitet kompozicija. Dizajn omotnice takođe ide u prilog ovoj konstataciji. Intenzivne boje i efekat „slomljenog ogledala“ daju jedan glamurozan efekat koji u sebi nosi neki retro i fanki-disko kvalitet. Inteligentno smišljen naziv albuma MDNA kao da poručuje da Madona u svom imenu nosi nešto elementarno, od suštinskog značaja za život ili da u srži svih nas ima pomalo Madone. Zvukovi sintisajzera koji režu poput žileta čine da produkcija zvuči moćno i skupo i daju celoj MDNA priči jedan moderan i svež prizvuk tako da album zvuči kao da ga izvodi tinejdžerka, a ne žena u zrelim godinama. U tome je i najveći kvalitet albuma. Madona bolje od bilo koga ume da bude podjednako uverljiva i u ulozi žene i u ulozi devojčice. Iako nazivi nekih pesama zvuče poput naslova porno filmova, Madona ni u jednom trenutku ne zvuči vulgarno. Naravno da će moralisti reći da tekstovi sa erotskom konotacijom ne priliče njenim godinama, ali taj ejdžizam ćemo ostaviti po strani. Odgovora na pitanje kako Madona opstaje ovoliko dugo ima bezbroj. Jedan od njih bi mogao da bude taj što je dovoljno fleksibilna da sarađuje sa izvođačima koji su tek na početku svoje karijere, poput Nicky Minaj. Iako pesma Give Me All Your Luvin’ u kojoj se dotična pojavljuje nije baš reprezentativan primer inovativne melodije, izabrana za vodeći singl sa albuma, ona upravo pokazuje da ukoliko ste vi spremni da se prilagodite Madoni, spremna je i ona da se prilagodi vama. Iako ova pesma ima isti naziv kao jedna od najpoznatijih rok kompozicija svih vremena malo je verovatno da je Madona inspirisana ZZ Topom. Kao najlaganiji na albumu ovaj singl možda govori da Madona nije više toliko muzički trendseter koliko je „trend follower“, ali njen uticaj je već toliki da bi trideset minuta tišine prodala u tiražu na kojem bi joj mnoge zvezde pozavidele. Madona se ipak toliko ne opušta, čak ni u muzičkom smislu, pa na albumu postoji i nekoliko fantastičnih balada koje su svetla tačka ovog albuma. Masterpiece je daleko od remek-dela ali jeste pesma u kojoj Madona zvuči najozbiljnije. Možda čak i najiskrenije. Lagana u ritmu pesma je spoj modernog zvuka ritam mašine i gudačke pratnje (sintetičke doduše). Zvuci španske gitare daju poseban šarm aranžmanu i odlično prate jako dobru Madoninu interpretaciju koja je u skladu sa celokupnom atmosferom pesme. Ovo je pesma koja će svakako ulepšati W.E. (novi film u Madoninoj režiji). Falling Free bismo s pravom mogli nazvati jednom od Madoninih najlepših balada u karijeri. Aranžman na momente ima prizvuk srednjevekovne engleske muzike i bez suvišnih ukrasa, oslobođen definisanog ritma, daje mesta Madoni da se pokaže kao dobar interpretator što ona i čini. Pesma koja kao da konceptualno ne pripada ovom albumu pokazuje da se Madona odlično snalazi i u pesmama koje nisu toliko pop i svakako svojom melodijskom zrelošću, kao pesma koja zatvara MDNA, daje izvesnu težinu i predstavlja kontratežu laganim i skoro detinjastim melodijama sa početka albuma. Pesma koja svakako privlači pažnju je i mračni dab step skup poluglasno izgovorenih rečenica sa strofom repetativne dvotonalne melodije koji nosi provokativni naziv – Gang Bang. Besprekorno producirana i skoro iritantno urbana, ovo je pesma uz koju će tvrdokorni Madonini fanovi obožavati da igraju u klubovima. Oni koji su od albuma očekivali dobre melodije svakako će je zaobići. Muzikofilima se neće dopasti ni I’m Addicted koja zahvaljujući Benassiju zvuči poput invazije vanzemaljaca iz najgore noćne more (da li je to dobra ili loša stvar vrlo je individualno). Ipak, ako planirate da ostanete u klubu ludujući celu noć slobodno je možete staviti na repeat. Ono u čemu je Madona ipak najbolja, a to je dizanje srednjeg prsta celom svetu, vidljivo je u I Don’t Give A… Pesma kojom se verovatno obraća bivšem suprugu rečima “I tried to be a good girl, I tried to be your wife, I diminished myself And I swallowed my light, I tried to become all That you expect of me, And if I was a failure I don’t give a…” pretenciozno se završava aranžmanom koji podseća na neku modernu Carmina Buranu. Dizanjem srednjeg prsta i novom ruskom zakonu koji je donesen kako bi sprečio promociju homoseksualnosti kod maloletne dece Madona još jednom potvrđuje svoj status gay ikone. Ne moram reći da je centralni motiv jednog pop albuma retko nekakva filozofska misao. Ovde je vidljiv već u prvoj pesmi na albumu. Iako smo već odavno od njene nekada najveće konkurentkinje čuli da „Girls just wanna have fun“, Madona je ta koja je ostala da i dalje peva o tome. Uz par izuzetaka nema naročite introspekcije u tekstovima. Ovo je album o zabavi i služi za zabavu. A kada su u pitanju pop muzika i svet zabave dobar si onoliko koliko je dobar tvoj poslednji hit. Sudeći po reakcijama publike – Madona je još uvek No1.

Dušan Pupàque

Related Posts