Ako već mogu tek tako (sva je prilika, iz čiste menadžerske obesti) da ukidaju uspešno-hvaljeno-voljene serije posle samo dve razumno kratke sezone, a sve se to desilo u slučaju HBO-ovog bisera, serijala, Looking, može onda i prikaz da počne zaključnim sudom, zar ne? Ipak, sloboda je pravilima/kanonima i majka i dadilja. U to ime, evo već u uvodnom pasusu ovog teksta, koji će se bavi dometima prikazanog u okviru oproštajnog TV filma Looking – The Movie, zaključnog suda – Looking je ovim filmom dobio i dostojanstvenu završnicu i dovoljno celovito zaokruženje otpočetog i obrađivanog u osamnaest epizoda dve sezone istoimenog serijala, a taj je oproštaj izveden očekivano znalački i u potpunom saglasju sa tonom serije od samih joj početaka.

Dakle, zaključak i uvod imamo, sada mirne duše i uz spokojniji ritam možemo da se posvetimo razradi i obrazlaganju gorepomenutih ocena. O sveukupnom značaju serije Looking, naravno, imajući u vidu i časne, zaslužne i nezaboravne preteče, poput Queer as Folk, može se nanovo izreći već dobro znano i neosporno u par rečenica samo. Looking svakako nije prva serija koja se dominanto bavila gej životima i likovima ali jeste bila prva takva serija, izrazito visokih dometa na planu kvaliteta, u ponudi HBO-a, kao ipak i dalje najprestižnijeg proizvođača i emitera originalnog igranog sadržaja za konzumente kablovske televizije. I to nije sve – Looking je, prevashodno zahvaljujući umešnosti udarnih autora i očiglednom i čvrstom sponom sa recentnijim nasleđem američkom indie (nezavisnog) filma ne nužno LGBT provinijencije, značajno podigao i nivo kvaliteta i lestvicu očekivanja kada su u pitanju queer sadržaji koji (nam/vam) tek slede, kako na polju filma tako i na planu sve prodornije televizije, ovog ili onog kova.

Na nivou zapleta, autori ovog TV filma su Looking – The Movie postavili na najzdravorazumskiju kotu od svih mogućih – radnja se, uz mali i nužni vremensko skok u neposrednu budućnost, bavi onim što je usledilo po završetku te druge i, kako se ubrzo a posve nenadano ispostavilo, poslednje sezone serije. Patrick se nakon samoizgona u Denver (dakle, blizu rodnoj grudi) vraća u taj mitski San Francisko kako bi prisustvovao Agustinovom venčanju sa Eddijem. Međuvreme je bilo blagonaklono prema svima – Domov restoran fino napreduje, Agustin se skrasio kraj Eddija i našao stabilno uposlenje u svetu vizuelnih umetnosti, Richie je u postojanoj vezi sa Bradyjem, a Doris ozbiljno razmišlja o trudnoći i potomstvu. Naravno, Patrick se snašao i na novoj adresi, napredovao je na poslu i gotovo u potpunosti preboleo verolomnog Kevina. To je ono što saznajemo već u prvih desetak minuta ovog (inače, 85-minutnog) filma, a Patrickov povratak potom izaziva tihu ali osetnu i dalekosežno značajnu buru ponajpre u njegovom intimnom životu. Skoro venčanje i povratak na staro, pa bio on i privremen, nimalo iznenađujuće, izrodiće i sijaset pitanja koja ionako predugo čekaju zadovoljavajući, precizan i iskren odgovor – da li Kevin zbilja pluskvamperfekat kao takav, zašto Patrick i Dom nikada nisu bili par, šta je ostalo od nekadašnjeg zanosa životom i mogućnostima, kako sagledati i prilagoditi se neumitnim promenama i unutar vlastitog identiteta, gde je Richie u svemu tomu…

Kako je već i filmoljubivim vrapcima na grani poznato, Looking (i serija i sada ovaj TV filmski konac koji delo krasi) mnogo toga duguje reditelju Andrewu Haighu i njegovom izvanrednom filmskom debiju, dragulju zvanom Weekend, prikazanom na Merlinka festivalu 2011. godine. A ta veza i to nasleđe još su očigledniji na uzorku ovog oproštajnog filma, verovatno, i na konto same minutaže i ipak striktno filmskog ustrojstva i dramaturgije završetka Looking priče. U tom smislu, Looking – The Movie je filmična, dinamična i nadahnuto komponovana i raskadrirana pričaonica, satkana od zanimljivih dijaloških razmena i hrabrosti da se pod upitnik stavi i ono što instinkt govori da je najbolje sačuvati u stanju neizrečenog. Svemu pomenutom treba dodati i rediteljsko samopouzdanje, poletan glumački ansambal (svi stari znanci su nanovo na okupu), ali prvenstveno nedvosmislenu i cinizmom neuprljanu i osakaćenu emotivnost. Ovo je i dalje priča o dovoljno upečatljivim duševnim stanjima, turbulencijama i nesigurnostima ljudi koji drže do moći i značaja emocija, a pri tom se svi do poslednjeg daju podvesti pod korpus običnih i ljudi od krvi i mesa. I da naglasimo možda očigledno – i Looking – The Movie prati izvrstan izbor muzike (pomenimo samo Automatic, taj malo je reći nezaboravan klasik The Pointer Sisters i Hood Perfume Geinus), a Pattrick (u, gle čuda, ponovo maestralnom tumačenju Jonathana Groffa) opravdao je titulu najbolje koncipiranog, napisanog i odglumljenog gej lika u televizijskoj ponudi na uzorku, recimo, poslednjih dvadeset godina barem.

Bilo je mnogo (s puno prava) uznemirenih i srditih kada je obznanjeno da Looking završava svoj premijerni TV život posle te odlične druge sezone i samo 18 epizoda, ali ipak, ako ćemo pošteno i hladne glave, i ovaj filmski završetak na kraju se pokazao kao dostojanstven, vredan i značajan dar. Da se poslužimo za kraj tom neprolaznom američkom fascinacijom – closure ostaje closure, nužan i smislen, a Looking – The Movie učinkovit closure jeste.

Piše: Zoran Janković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.