Potpisnik redova koji slede u ovom konkretnom slučaju oseća goruću potrebu da prikaz otpočne jednom nužnom ogradom – jeste, premali je uzorak za sveobuhvatnije ocene (zasad smo bili u prilici da pogledamo svega nekoliko epizoda), ali valjda nikada nije prerano da se skrene pažnja na nešto obećavajuće i valjano, a nikada zapravo ni ne bi smelo ni da bude prerano za pohvalu na račun zaslužnih udarnika. A autorima obe serije o kojima će ovde biti reči već sada zaslužuju grlene hvalospeve, pa makar to bilo i na veresiju.

Prvi dani zime doneli su nam Looking (u ponudi ovdašnjih emitera prevedeno kao Muvanje), pojednostavljeno predstavljeno, prvu seriju naglašene gay tematike u ponudu i dalje prestižnog i naprednog HBO-a. Naravno, gay likova je bivalo i ranije, ali Looking se nameće ponajpre tom tematikom– reč je o seriji koja prati zgode i nezgode grupe gay prijatelja u, gle čuda, San Francisku. Naravno, slabo bi šta tu imalo da se pohvali da Looking zastaje na tački te svoje jedinstvenosti. Srećom po gledaoce, Looking je (naravno, da ponovimo, na dosadašnjem nevelikom uzorku, mereno) odlično TV štivo, jer nudi visok kvalitet opšte izrade, zahvaljujući kojoj se, sasvim očekivano, doduše, ovoj seriji, na planu zanatske kompetencije nema ama baš ništa zameriti, jasan koncept i privlačan ton i opšte pakovanje. Autori Looking-a (tu najpre treba pomenuti Andrewa Haigha, reditelja koji je iz svog filmskog prvenca Vikend u Looking preneo sneno-lenjivi stilizovan verizam) ne beže od ne toliko dopadljivih motiva – cruising, brzopotezni seks i po preživelim saunama, promiskuitet i atipično shvaćena monogamija, istovremeno priču obogaćujući aspektima koji bi trebalo da svima budu bliski – usamljenost, nesigurnost, žudnja za istinskom ljubavlju i razumevanjem, nepromišljenost i brzopletost, ranjivost… i ples na hitove dvojca Erasure! Svako mora biti već sada izrečena najgromoglasnija moguća pohvala na račun Jonathana Groffa, koji nakon Boss-a, nanovo briljira na temu tumačenja lika koji pleni punoćom i zaokruženošću, koja civilima ponajčešeće manjka u njihovim stvarnim egzistencijama.

Potpuno drugačiji ton i posve drugačiji vid televizije zabave nudi animirana humoristička serija Chozen sa aktuelne ponude sve odvažnijeg Foxovog potkanala FX(X). Chozen je debitantski rad, ako je verovati njegovoj imdb filmografiji, debitantski rad Garanta DeKerniona, ali, srećom, u dosad prikazanim epizodama ove urnebesne komedije o povratniku iz zatvora, koji, tamo preobraćen, pokušava da se nametne kao prva gay rep zvezda (koja uz to repuje isključivo na lascivno obojene teme gay seksa i šire posebnosti) nema ni traga od početničke nesigurnosti i/ili neodmerenosti. U krajnje pitkom ruhu uz pregršt maestralno pozicioniranih i tempiranih pop-kulturnih referenci, Chozen poentira na još dva značajna plana, jer nudi vrhunsku zabavu i humor kome je zbilja teško odoleti, a takođe preispituje dva krupna društvena problema – onespokojavajuću političku korektnost i nepopravljivo mužjački ustrojen i usmeren rep. Pri nizanju (posve zasluženih) pohvala ne sme se zaboraviti ni izvanredna (blago karikaturalna) animacija i istinski briljantna nadsinhronizacija, a na račun toga, kao i već pobrojanih inih kvaliteta, Chozen se već sada nameće za titulu najbolje nove televizijske komedije.

Naravno, pitanje (možda svih pitanja) je da li će Looking i Chozen uspeti da prodru i do šire/hetero publike, ali to je možda tema za neki drugi tekst u nekom narednom Optimistu. Ako urednik dopusti, dakako.

Piše: Zoran Janković

0 Shares