Beograd će u oktobru biti domaćin studentima, predstavnicima nevladinog sektora i institucija i istaknutim pojedincima iz celog sveta na međunarodnoj konferenciji o ljudskim pravima pod nazivom „The Global Human Rights Forums“. Seriju konferencija pod ovim nazivom organizuje udruženje građana „Centar za marginu“ u cilju podizanja svesti o gorućim pitanjima iz domena ljudskih prava, otvaranja dijaloga i pronalaženja rešenja za ključne izazove. Neke od tema o kojima će se razgovarati su: bračna jednakost, prisilne migracije prouzrokovane klimatskim promenama; važnost ranog uključivanja romske dece u obrazovni sistem; ekonomsko osnaživanje žena; ksenofobija prouzrokovana migrantskom krizom i strahom od terorizma, a svi učesnici koji prođu selekciju imaće mogućnost da prijave svoje autorske radove iz domena ljudskih prava koje će prezentovati na Panelu učesnika. Takođe, konferenciju će pratiti i Živa biblioteka, tako da će učesnici imati priliku da upoznaju predstavnike marginalizovanih društvenih grupa, postavljaju i odgovaraju na pitanja i putem međusobnog dijaloga uče jedni o drugima.

Kao jedna od osoba koja učestvuje u organizaciji događaja i osmišljavanju tema i panela, preneću čitaocima „Optimista“ šta je naša motivacija kada je u pitanju tema koja se tiče LGBT populacije. Jedan od opštih ciljeva pokretanja konferencije jeste da se određene teme postave u žižu interesovanja i da se pokrene ozbiljan dijalog o njima. Smatramo da je Srbija spremna da o istopolnim brakovima ozbiljno razgovara, izvan populizma, političkih kampanja i „važnih datuma“, a posebno izvan senzacionalističkih medijskih diskursa. O bračnoj jednakosti se govorilo u toku poslednje predizborne kampanje, ali se zadržalo na iznošenju privatnih stavova političara. Smatramo da je pitanje političke podrške LGBT zajednici sistemsko pitanje koje je odavno preraslo puko održavanje Prajda i da je krajnje vreme da se u javnosti ozbiljno govori o istopolnim brakovima i istopolnom roditeljstvu, koje je naša realnost, a ne fiktivni fenomen. Važno je da javnost shvati da se ne radi o „izmišljanju novih oblika porodice“, već zakonskom prepoznavanju već postojećih. Onih koje svakog dana vidimo, a biramo da ne vidimo.

ČITAJTE:  Održana prva Nedelja ponosa u Nišu

U poslednjoj kampanji pitanje bračne jednakosti je podržano od znatno većeg broja političkih aktera nego ikada pre. U političke razloge neću ulaziti, ali je činjenično stanje da je veliki broj predstavnika kandidovanih partija (uz izuzetak krajnje desnice, naravno) afirmativno govorio o bračnoj jednakosti, pa čak i oni koji su se ranijih godina protivili, a jedna partija od partija je nedvosmisleno podržala i pravo istopolnih roditelja na usvajanje dece. U medijima, uglavnom onim senzacionalistički nastrojeni, pojavili su se naslovi o legalizaciji istopolnih brakova (uz naznake „šokantno“ i „dokle bre više?“) u kojima se pominje i radna grupa za izradu zakona i podvlači kako je to protivustavno i uslov EU, međutim konkretnih informacija o radnoj grupi i njenom radu nema, što su uglavnom naglasili svi sagovornici pojedinih ozbiljnijih listova koji su takođe pisali na ovu temu. Smatramo da sa konstituisanjem nove vlade mora insistirati na donošenju zakonskog okvira za legalizaciju istopolnih zajednica. Iako je tačno da je naziv „brak“ neustavan jer Ustav Republike Srbije brak definiše kao zajednicu muškarca i žene, ne postoji nikakva prepreka da se istopolne zajednice registruju kao vanbračne zajednice ili partnerstva koje bi, kao i sve ostale vanbračne zajednice, bile potpuno pravno izjednačene sa bračnom zajednicom. Potrebna je samo politička volja.

Mi se, naravno, zalažemo za legalizaciju istopolnih zajednica, kao i da se istopolnim parovima omogući usvajanje dece. Ne vidimo nijedan jedini validan argument protiv toga, dok su argumenti koji idu u prilog ovom stavu višestruki i utemeljeni u društvenoj nauci i svetskim istraživanjima. O istopolnom braku generalno vlada nekoliko mitova u široj javnosti. To su mitovi o tome da je jedini prihvatljiv dom za dete onaj u kome su otac i majka u braku, mit da su majka i otac neophodni u porodici kao odgovarajući muški i ženski modeli, da homoseksualne osobe nemaju stabilne veze i ne mogu da budu dobri roditelji, da će deca koju odgajaju homoseksualne osobe postati homoseksualci, da će deca koju odgajaju homoseksualne osobe biti predmet maltretiranja i odbacivanja, da će homoseksualne osobe češće maltretirati decu i da će deca koju odgajaju homoseksualne osobe odrastati u nemoralnom okruženju. Grupa autora iz Američke unije za civilne slobode u tekstu „Gej roditeljstvo ne dovodi decu u rizik“ dekonstruiše ove mitove navodeći da samo postojanje jednoroditeljskih porodica i dece bez roditeljskog staranja pobija prva dva mita, dok za ostale mitove ne postoji argumentacija u istraživanjima. Autori se pozivaju na nalaze Američke asocijacije psihologa koja navodi da ne postoji nijedno istraživanje koje potvrđuje da su deca iz homoseksualnih porodica na bilo koji način u nepovoljnijem položaju od dece iz heteroseksualnih porodica. Američko društvo psihologa izdalo je saopštenje u kome se izričito navodi da je okruženje koje pružaju gej i lezbejske porodice identično kao i ono koje pružaju heteroseksualne porodice kada je u pogledu razvoja, prilagođenosti i blagostanja. Ovaj tekst posebno podvlači nepostojanje veze između homoseksualnog opredeljenja i pedofilije, u cilju dekonstrukcije mita o tome da su deca odgajana u homoseksualnim porodicama u većem riziku od maltretiranja. Kao argument ovoj tezi autori navode podatak da su u 90% slučaja zlostavljanje dece počinioci heteroseksualni muškarci. Studija koja je obuhvatila 269 slučaja seksualnog zlostavljanja dece, navode autori, pronašla je da su u samo dva slučajeva zlostavljači bili homoseksualnog opredeljenja. U 74% slučajeva zlostavljana dečaka od strane muškaraca zlostavljači su bili u heteroseksualnoj vezi sa dečakovom majkom ili drugom bližom srodnicom. Ova studija zaključuje da je rizik da dete bude zlostavljano od strane heteroseksualnog partnera svog srodnika ili srodnice sto puta veći nego rizik da zlostavljač bude neko ko se identifikuje kao gej, lezbejka ili biseksualna osoba.

ČITAJTE:  Proglašene gej ikone za 2013. godinu

U domaćoj literaturi, prirodno, ovakvih istraživanja gotovo i da nema jer istopolne porodice nisu priznate, ali štivo koje mogu da preporučim je knjiga Zorice Mršević na ovu temu, koja pruža prikaz stranih istraživanja i nalaza do kojih se došlo, a štivo koje svakako ne bih preporučio je knjiga Slobodana Antonića, koja osim davno napuštenih mitova i ničim utemeljenih apokaliptičnih predviđanja nema puno toga da pruži.

Novija istraživanja Univerziteta u Melburnu pokazuju da deca koju odgajaju gej roditelji imaju znatno bolje opšte zdravlje i povezanost u porodici. Ova deca, pokazalo je istraživanje, srećnija su od vršnjaka odgajanih u heteroseksualnim porodicama, a autori smatraju da je razlog tome bolja komunikacija između roditelja istog pola i razgovor o problemima sa kojima se deca susreću u školi.

Ovo su teme o kojima se mora pokrenuti dijalog koji će uključiti osim nevladinog sektora i stručnu zajednicu, političke strukture i kreatore zakona i vladinih politika. Konferencija se i organizuje u tom cilju i o tome ćemo sa akterima iz celog sveta razgovarati 20-22. oktobra u Beogradu i to su stavovi koje će učesnicima pokušati da približe i naši govornici, kao i Žive knjige iz LGBT zajednice koje će deliti svoja iskustva.

Pozivam vas da se pridružite i zajedno sa nama otvorite istorijski važna pitanja. Za više informacija posetite www.humanrightsforums.com.

Piše: Nemanja Marinović


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.