Razgovarali smo s Jovanom Tomićem, profesionalcem iz industrije kruzera, koji je svoju karijeru započeo pre više od deceniju i prošao kroz različite pozicije na prestižnim brodovima kao što su Princess Cruises, Seabourn, Uniworld Boutique River Cruises, i drugi. Jovan nam govori o svojim iskustvima, izazovima života na moru, kao i o tome kako je njegov identitet uticao na radno okruženje. Takođe, deli savete za one koji razmišljaju o radu na kruzerima, naročito za LGBT+ osobe.
Kako si započeo karijeru na kruzerima i šta te je privuklo toj industriji?
Počeo sam daleke 2011. godine odlaskom na brod kompanije Princess Cruises. Tada sam započeo karijeru na najnižoj konobarskoj poziciji. Pošto sebe nisam video kao konobara, spakovao sam stvari i vratio se iz Floride posle samo sedam dana. Ono što me privuklo ovoj industriji jeste mogućnost da radim, putujem i vidim destinacije za koje bi u normalnim okolnostima trebalo mnogo novca.
Radio si na različitim pozicijama za Uniworld Boutique River Cruises, Seabourn, Princess Cruises… Možeš li opisati kako su se te uloge razlikovale, i koje su bile najveće odgovornosti na tim pozicijama?
Na Princess Cruises-u, kao što sam naveo na početku, počeo sam kao Assistant Buffet Steward, što je uključivalo održavanje čistoće i serviranje hrane u prostoru gde posada jede svoje obroke (Crew Mess). Na Seabournu sam radio kao recepcioner, zadužen za prvi kontakt sa gostima tokom check-in i check-out procesa, kao i za koordinaciju između svih odeljenja i gostiju. To je veoma stresna pozicija jer je recepcija prva instanca za sve žalbe gostiju i zahteva maksimalnu posvećenost. Posle određenog vremena odlučio sam da pređem na rečne brodove u Evropi, gde sam radio za kompaniju Scenic Cruises kao recepcioner. Život na reci je daleko mirniji, svakog dana smo u drugom gradu, i kada raspored dozvoljava, mogu da izađem i uživam u šetnji ili šopingu (moj omiljeni deo). U kompaniji Uniworld sam bio na poziciji Purser (Assistant Hotel Manager), gde sam imao najviši nivo odgovornosti. Ceo finansijski deo broda je bio na meni – bio sam zadužen za poštovanje budžeta za hranu i ostvarivanje targeta u šopu i konzumaciji. Ključ od kase je, figurativno rečeno, bio kod mene. Sada radim za holandsku kompaniju kao Hotel Manager. Kao osoba koja je prošla kroz sve moguće izazove, ovu poziciju sada obavljam sa velikom sigurnošću i samopouzdanjem. Moj korporativni hotel menadžer je više nego zadovoljan načinom na koji vodim brod.
Kako izgleda tipičan dan na brodu kada radiš s gostima?
Moj dan obično počinje u 7 ujutro kada proveravam izveštaje o prihodu (prodaja pića, šopa, masaža) i pripremam izveštaje za kancelariju. Nakon toga, obilazim sve odeljke – prvo restoran, da proverim da li je sve spremno za doručak, pa kuhinju, da se uverim da jela izlaze na vreme. Tokom dana nekoliko puta obiđem svaki odeljak i u međuvremenu komuniciram s gostima ukoliko imaju žalbe ili specifične zahteve. Moj radni dan obično završava oko 21:30. Ako smo usidreni, iskoristim priliku da izađem i prošetam.
Rad na kruzerima često podrazumeva dugo odsustvo od kuće i rad s ljudima iz celog sveta. Kako si se nosio s tim izazovima?
Da, dugo smo odsutni i razdvojeni od svojih najbližih. Ja sam imao tu nesreću da mi je 2017. godine, u avgustu, stigla poruka od sestre da je naša majka preminula. Tada sam bio na recepciji, ispred gostiju, i morao sam sačuvati smirenost i ne ispoljim emocije. Tek kad sam ušao u sobu, dopustio sam sebi da se isplačem. Uz pomoć mog kruz menadžera i kapetana, našli smo najbrži način da se vratim kući – bilo smo tek krenuli iz Amsterdama. Sve su mi organizovali: hotel, let, voz – jer ja nisam bio u stanju da to učinim. To je najteže što mi se desilo tokom rada na brodu, a ostali izazovi su sitnica u poređenju s tim. Na brodu ima mnogo ljudi različitih nacionalnosti, i često se neki ponašaju kao da sve znaju. Ima dosta licemernih i dvoličnih ljudi, pa uvek treba biti na oprezu.
Da li je tvoj identitet uticao na tvoje iskustvo rada na brodovima, posebno u odnosu na kolege i goste?
Gosti me vole – kažu da vole moj osmeh jer sam po prirodi veoma pozitivna i vesela osoba. Što se kolega tiče, ima različitih ljudi, nekima smeta, nekima ne, ali generalno, brodovi pružaju neku vrstu slobode kada je reč o tim stvarima – zaštićeni smo.
Kako izgleda LGBT+ zajednica među članovima posade na brodu? Da li su brodovi inkluzivna mesta za gej osobe?
Na brodu ima mnogo osoba iz LGBT+ sveta. Neki su otvoreni, neki još nisu sigurni u sebe, a neki su stidljivi. Ipak, situacija je daleko bolja nego, recimo, napolju u Srbiji.
Da li si se ikada suočio s neprijatnostima, diskriminacijom ili nepristojnim ponudama?
Nepristojnih ponuda od strane gostiju je bilo i više nego nekoliko, ali sve su bile odbijene s osmehom na licu. Što se tiče neprijatnosti ili diskriminacije, nisam ih doživeo – možda je to zbog načina na koji me ljudi shvataju.
Šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno za zaposlene na brodu?
Za posadu je dozvoljeno sve u granicama normale. Alkohol i droge su strogo zabranjeni – na dužnost možeš doći samo trezan, a nepoštovanje tog pravila povlači momentalni otkaz. Nažalost, do sada sam dva puta morao da dam otkaz članovima posade jer su pili na dužnosti. Takođe, intimni kontakti s gostima su strogo zabranjeni.
Da li si ikada morao da kriješ svoj identitet ili osećao pritisak da se ne autuješ zbog radnog okruženja?
Nisam dolazio u takvu situaciju. Vodim se time da sam svoj čovek, i sve što imam stvaram sopstvenim radom.
Koje najzanimljivije ili najizazovnije situacije si doživeo u interakciji s gostima?
Dobijao sam pozive da obilazim SAD s nekim gostima, što mi je svakako bilo zanimljivo. Najizazovniji trenuci su bili kad nije bilo kruz menadžera i kad sam morao da ispunjavam želje gostiju vezane za izlaske, rezervacije restorana i predstava.
Koje su najvažnije veštine i iskustva koja si stekao radeći na brodu, i kako su one oblikovale tvoj profesionalni put?
Najvažnija stvar koju sam naučio jeste razumevanje ljudi i strpljenje.
Imaš li savet za LGBT+ osobe koje razmišljaju o radu na brodu?
Moj lični savet je – samo napred, ne plašite se! Najteži je prvi korak i prvih mesec dana. Posle toga, kad uđete u rutinu, dani idu kao na traci. Rad na brodu može vam doneti finansijsku sigurnost, ispuniti sve želje, pružiti priliku da vidite svet i upoznate mnogo ljudi. I najvažnije – budite svoji!
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 80 – oktobar 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
