Džudit K. Lepušic: Građani moraju da naprave promenu


Imali smo čast da razgovaramo sa Džudit K. Lepušic iz Američke ambasade koja je dve godine provela na poziciji političkog savetnika i koja ove godine napušta Beograd. Osim diplomatije, Džudit je i pesnikinja i umetnica koja je izlagala u više zemalja, a sa kojom smo razgovarali o stanju ljudskih i manjinskih prava u Srbiji.

Kakvo je vaše mišljenje o situaciji sa ljudskim pravima u Srbiji, posebno pravima LGBT populacije?

Svake godine Stejt Department Sjedinjenih Država pripremi za Kongres SAD Izveštaj o ljudskim pravima u skoro 200 država i teritorija, koji uključuje i Srbiju. Mi intervjuišemo lokalne lidere u borbi za ljudska prava, pratimo pisanje medija i prikupljamo javno dostupne informacije kako bismo što bolje informisali našu vladu. Taj izveštaj se takođe objavljuje i na srpskom, tako da svako može da vidi naš rad. Izveštaj iz 2013. dokumentovao je da su ovde neki od najtežih problema sa ljudskim pravima povezani sa diskriminacijom i društvenim nasiljem nad marginalizovanim grupama: zastrašivanje boraca za ljudska prava, LGBT grupa i pojedinaca kao i grupa i pojedinaca koji su kritični prema vlasti. Mi sagledavamo celokupnu sliku, ne samo legalnu stranu problema: negativno oslikavanje i predrasude o pripadnicima LGBT populacije još su uvek uobičajeni u medijima i još uvek vidimo novinare žute štampe kako objavljuju anti-LGBT govor mržnje. Mislim da nismo jedini koji imamo ovo mišljenje – mislim da bi se mnogi građani Srbije složili sa ovim viđenjem stvari.
Lično veoma blisko sarađujem sa mnogo LGBT nevladinih organizacija u Srbiji što me čini dobrim poznavaocem brojnih izazova s kojima su LGBT ljudi i oni koji ih podržavaju suočeni. Potrebna je velika hrabrost da se neko u Srbiji javno identifikuje kao gej, lezbejka, ili biseksualna osoba. A ako je osoba transrodna ili se polno identifikuje na bilo koji način koji nije muško-žensko, izazovi i pretnje su još veći! Samo ovog meseca prominentna LGBT organizacija je dobila opake pretnje smrću: veoma me zabrinjava rastuća brutalnost koju primećujem.
Međutim, i dalje se nadam i verujem da se situacija menja na bolje. Sjedinjene Države bezrezervno veruju da su prava LGBT populacije ljudska prava i mi u Ambasadi nastavljamo da radimo sa Vladom Srbije na očuvanju i odbrani svih fundamentalnih sloboda.

Kako vidite pitanje Parade ponosa u Beogradu?

Veoma smo razočarani činjenicom da su srpske vlasti zabranile Paradu ponosa već tri godine za redom. Ambasador Majkl Kirbi je razgovarao o ovome na najvišem nivou, naglasivši poziciju SAD da su LGBT prava isto što i ljudska prava, kao što su i osnovna ljudska prava pravo na okupljanje i iskazivanje političkih stavova. Pripadnici LGBT populacije i njihovi saveznici koji su održali spontanu Paradu ponosa i pored zabrane pokazali su šta je prava hrabrost.
Dakle, da, Parada ponosa treba da se održi – pravo na mirno okupljanje jeste osnova demokratije. Iako nova Vlada još nije oformljena, mi se nadamo da će ona obezbediti održavanje Parade Ponosa i tako pokazati svoju odanost demokratskim idealima. Ali podjednako je važno i da LGBT populacija uspostavi kontakt sa ostalim građanima Srbije: mi savetujemo LGBT populaciji da ponudi širok spektar informacija i aktivnosti za ne-LGBT populaciju. Bilo je sjajno gledati kako Parada ponosa sazreva i evoluira u Festival ponosa, videti kako grupa uspostavlja kontakt sa ne-LGBT populacijom, jer lako je mrzeti ideju, teže je mrzeti prijatelja.

ČITAJTE:  Beograd je dobio svoj LGBT centar

Kakvi su vaši utisci o LGBT aktivistima na srpskoj sceni?

Blisko sam sarađivao sa brojnim LGBT aktivistima i NVO-ima u poslednje dve godine. Cenim njihovu bogatu raznolikost kao i različite ali važne prioritete koje svaka od njih ima. Neki se koncentrišu na Paradu, neki na zakonodavnu promenu u Srbiji, neki na kreativne prostore za LGBT zajednicu, itd. Zrelo civilno društvo sa NVO-ima koji služe tu populaciju moraju da identifikuju više ciljeve koji su važni svima njima. Ovi viši ciljevi su moćni katalizatori za zajedničku akciju i za prevazilaženje razlika: ne samo da ‘živimo u miru’ nego i da radimo zajedno!
U Srbiji, prema mom iskustvu, sigurnost LGBT aktivista nije garantovana. Mislim da sve NVO ovde mogu i treba da rade zajedno na očuvanju sopstvene sigurnosti, da se izjašnjavaju protiv nasilja bez obzira na to ko je žrtva i da drže napadače na ljudska prava i one koji ih tolerišu odgovornima.

U više prilika smo čuli kako je Ambasada SAD saveznik LGBT populacije. Šta to zapravo znači i možete li nam reći koliko LGBT projekata je bilo podržano od strane Ambasade?

Sjedinjene Države ne mogu da naprave promenu ovde, Srbija je suverena država, i građani Srbije su ti koji moraju da naprave promenu. Ono što mi možemo, jeste da podržavamo vrednosti za koje verujemo da će učiniti Srbiju jačom, demokratičnijom, prosperitetnijom i humanijom državom za sve.
U suštini, mi imamo naš glas, mi se oglašavamo protiv izjava koje napadaju LGBT ljude. Ambasador Kirbi je posetio Gej strejt aliansu u aprilu kao odraz solidarnosti pošto je njihovo članstvo bilo izloženo pretnjama. Mi podržavamo i ohrabrujemo srpske političke lidere da sprovedu zakonske promene koje bi donele poboljšanje LGBT populaciji. Mi blisko sarađujemo sa LGBT organizacijama kako bismo bili upoznati sa njihovim potrebama i održavamo kanale komunikacije sa Vladom.
Mi dajemo i drugačije vidove podrške. Prošle godine poslali smo aktiviste LGBT na studentski put u SAD da se susretnu sa američkim aktivistima, nauče i podele iskustvo i stvore profesionalne veze. Finansijski smo podržali Paradu ponosa kako bismo osigurali poštovanje prava na mirno okupljanje i izraz političkih stavova. Pomogli smo i Merlinka filmskom festivalu prošlog decembra sa željom da obogatimo kulturno razumevanje raznolikosti među LGBT ljudima. Mi delimo američke knjige sa LGBT tematikom, kako bismo osigurali da je bogatstvo američke kulture predstavljeno u Srbiji.
I naravno, Ambasador Kirbi s nestrpljenjem očekuje da se pridruži Paradi ponosa!

ČITAJTE:  Marko Karadžić: Država mora da sankcioniše nasilje

Kako Američka ambasada reaguje kada se krše ljudska prava u Srbiji?

Mi se oglašavamo. Javno govorimo protiv kršenja ljudskih prava a takođe imamo i privatne razgovore sa predstavnicima vlasti. Objavljujemo Izveštaj o ljudskim pravima koji sam pomenula ranije. Srbija ima veoma dobre zakone protiv diskriminacije i zakone o ljudskim pravima i mi podržavamo srpsku vladu u njenim stremljenjima da u potpunosti primenjuje ove zakone i ohrabrujemo vladu da finansijski pomogne nevladine organizacije koje rade za građane Srbije.

Kako ste vi lično pomogli borbi za LGBT prava u Srbiji?

Blisko sarađujem sa mnogim LGBT organizacijama tako da je to ujedno i lična i profesionalna privilegija da mogu da podržim borbu za ljudska prava ovde. Mi se redovno sastajemo tako da mogu da imam dobar uvid u njihove probleme, delim svoju ekspertizu i učestvujem u najvećem mogućem broju događaja. I naravno, koristim svoje kontakte u Vladi Srbije da promovišem ljudska prava i LGBT prava.
Još značajnije je to što obezbeđujem da ambasador razume probleme zajednice, da se susreće sa njima i radi na tome da integriše LGBT zajednicu u grupu kontakata koje ambasada ima u Srbiji. Ranije smo govorili o specifičnim i konkretnim akcijama koje ambasada preduzima da pomogne LGBT prava, ti napori su mogući kroz kontakte koje ja i moje kolege imamo u zajednici.
Državni aekretar Džon Keri je dobro sumirao naša načela: „Bez obzira gde se nalazite, bez obzira koga volite, mi smo uz vas“.

Šta možete da nam kažete o stanju LGBT prava u Sjedinjenim Državama?

LGBT zajedinca u SAD je jaka i žilava. Mnogi vaši čitaoci to već znaju i mnogi ljudi smatraju da su Sjedinjene Države kolevka LGBT pokreta. I pored toga, izazovi još uvek postoje.
Ono što me zaprepašćuje jeste brzina kojom se položaj LGBT zajednice poboljšava u Sjedinjenim Državama. Na primer, „ne pitaj i ne pričaj“ politika je bila stavljena na snagu za vreme administracije predsednika Klintona i zabranjivala je ljudima koji su otvoreno deo LGBT zajednice da služe u vojsci. Samo malo više od decenije kasnije, na Vest Pointu dvojca diplomaca su se venčala u prvoj istopolnoj ceremoniji sklapanja braka na ovoj vojnoj akademiji. I naravno, predsednik Klinton je promenio svoj stav: on se sada javno slaže sa predsednikom Obamom da pravo na istopolni brak treba da bude zakon za čitavu zemlju.
Mediji se fokusiraju na zakonske promene i na to kako se menjaju stavovi političara. Mislim da oni prate društvene promene, ali da ih ne vode. Amerikanci su vremenom počeli da podržavaju LGBT prava, većina je za istopolne brakove, a jaka većina je za prava LGBT zajednice. Po mom mišljenju, glavni uzrok te promene je to što su se LGBT ljudi otvorili svojim porodicama i prijateljima stavivši tako poznato lice na stari tabu. Majke i očevi, braća i sestre to su tihi borci za prihvatanje LGBT ljudi koji su zaista promenili Ameriku.

ČITAJTE:  Boy George: Culture Club opet na okupu

Koje metode korišćene u Sjedinjenim Državama u borbi za LGBT prava mislite da mi možemo da koristimo u Srbiji?

Ideje koje funkcionišu u jednoj zemlji neće uvek funkcionisati u drugoj, druga vremena, druga mesta. Slažem se da LGBT aktivisti moraju da budu osetljivi na specifičan socio-politički kontekst u Srbiji. Padaju mi na pamet tri konkretne strategije (ako ne taktike) koje mogu biti od pomoći ovde. Prvo, navedite Vladu da promeni ili dopuni postojeće zakonodavstvo, i spremi nove ili dopuni postojeće zakone. Drugo, stvorite ne-konfrontirajuće mogućnosti za sve građane da upoznaju bolje LGBT zajednicu, LGBT ljudi su češće ‘zamišljani’ a ređe lično poznati ljudima. Treće, LGBT aktivisti mogu da rade bliže sa samom zajednicom, na primer Labris je upravo osnovao PFLAG (Roditelji i prijatelji lezbejki i gej ljudi), grupu koja pruža podršku roditeljima LGBT ljudi. Ovo će uspeti da premosti jaz između LGBT i ne-LGBT zajednica.

Kakva je po Vašem mišljenju budućnost LGBT zajednice u Srbiji i Srbije kao takve?

Moja je nada da će oni koji se bore za prava LGBT zajednice u Srbiji nastaviti da pronalaze efektne načine da unaprede LGBT prava. Diskriminacija se ne zaustavlja preko noći. Stare navike odbacivanja sporo umiru ali obrazovanje je najefektivniji način da se promoviše promena. Mislim da bi aktivisti trebalo da nađu nove načine komunikacije sa obrazovnim institucijama i sa Ministarstvom za obrazovanje, da uklone predrasude po udžbenicima i da pomognu prosvetnim radnicima da bolje razumeju značaj LGBT prava. Put pred vama je dugačak, ali iskustva drugih zemalja potvrđuju da stvari mogu da se promene.

Kakvi su Vaši utisci o Srbiji i Beogradu posle dve godine provedene ovde?

Nikada neću uspeti da u ovako malom prostoru kažem sve što imam o Srbiji. Ali mogu da kažem to da sam ovde upoznao nebrojeno mnogo ljudi koje smatram pravim herojima bitke za ljudska prava i koji me inspirišu svaki dan da radim što više mogu da ih podržim u tome. I ne samo LGBT aktivisti, svaki dan idem trolejbusom, živim na Starom gradu, i srećem obične Srbe svaki dan kojima se divim zbog teškog rada i životnog entuzijazma. Srbija je apsolutno osvojila moju dušu. Kada odem, biće to teška ali zahvalna srca.