Bez LGBT podrške: Civilno društvo udruženo protiv Ane Brnabić


Prošle nedelje Srbije je dobila prvu autovanu osobu na čelu Ministarstva za javnu upravu i lokalnu samoupravu, sada već poznatu kao gej ministarku Anu Brnabić. Događaj je, očekivano, otvorio različite polemike, ali ono što nije bilo očekivano jesu reakcije civilnog društva, kako takozvano ljudskopravaško tako i onog koje je, teoretski, najpozvanije da o ovom događaju komentariše, a to je LGBT.

Različiti lideri civilnog društva su skoro pa zauzeli jednoglasan stav u vezi imenovanja nove ministarke, koji, što možemo zaključiti sa velikim stepenom verovatnoće, za prosečnog građanina kao i LGBT građanina izgleda izuzetno konfuzno. Naime, čestitke osim Gej strejt alijanse su prosto izostale, o angažovanju kapaciteta civilnog društva u podršci ministarki nije bilo ni reč, a „debata“ je ubrzo dobila tabloidi karakter gde su se pokretale teorije kapitalističkih zavere, a često se završavalo na nekakvom kriminalnom udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je sastavni deo ministarka. Tačnije, civilno društvo otelotvoreno u poznatim i nepoznatim aktivistima, ubrzo je uspelo da formira isti onaj tabloidni narativ koga se i samo toliko gnuša. Važno je napomenuti da ovo nije fenomen niti nekakav izuzetak.

Prisetimo se tadašnjeg aktiviste Gej strejt alijanse, Borisa Milićevića koji se učlanio u Socijalističku partiju Srbije i postao član Glavnog odbora stranke čime je, pravično, stekao zvanje prvog i jedinog (autovanog) gej političara. Reakcija civilnog društva je bila podosta slična ako ne i oštrija, a opravdanje se našlo u odabiru političke opcije za koju su mnogi smatrali da je oličenje svega protiv čega se civilno društvo bori i to, iracionalno, posle istorijskog pomirenja SPS i Demokratske stranke. Boris Milićević je suštinski bio ekskomuniciran iz civilnog društva i nije mogao da računa na bilo kakvu sadržajniju podršku.

ČITAJTE:  Istraživanje Centra za kvir studije - homofobija u Srbiji

Posle Milićevića dolazi major Helena, trans žena, lezbejka, koja je prevremeno penzionisana, jer narušava ugled Vojske Srbije zbog svog rodnog identiteta i seksualne orijentacije. Helena je svoj slučaj iznela u javnost u cilju zaštite svojih prava, kada se detaljno upoznajemo sa njenom pričom i tako postaje prva autovana transseksualna osoba. Helena je pokupila naklonost javnosti, uspela je da se otrgne relativizaciji i politizaciji problema sa kojim se suočava i demonstrirala je dostojanstvo i razumevanje za neistomišljenike, što je rezultiralo stabilizacijom javnog narativa gde su skoro u potpunosti izostali degradiraju članci, debate i opaske. Helena je kao ličnost uspela da uradi ono što civilno društvo nije moglo od svog osnivanja, a to je da pridobije apsolutni minimum naklonosti javnosti. Helena i dalje ostaje pozitivno prepoznata LGBT osoba, ali često trpi brutalne napade od strane LGBT aktivista koji je, bez imalo srama, povezuju sa ratnim zločinima tokom devedesetih godina samo zato jer je bila pripadnica Vojske Srbije. Helena danas ne može da računa na podršku civilnog društva. Kao poslednji primer imamo Anu Brnabić, koja je isto kao Milicević i Helena ostala bez podrške od onih čija je profesionalna, ako već nije moralna, obaveza da pruže adekvatnu podršku.

Metodologija naučnog istraživanja kaže da ukoliko tri testa proizvedu iste rezultate da je to dovoljna za inicijalno potvrđivanje pravila. Ovakvi postupci su svakako prerasli u pravilo, još češće se dešavaju na manje poznatim primerima i po ko zna koji put demonstriraju beskrupuloznu političku borbu oko fiktivne političke moći koju civilno društvo opravdava svojim uverenjem da je trenutno jedina politička opozicija u Srbiji koja nikako da skupi hrabrosti pa zaista izraste u opoziciju. Ovo u praksi znači da ukoliko LGBT organizacije zaista nisu političke organizacije onda bi podrška LGBT građanima morala da bude automatska (naravno osim u okolnostima kada pojedinac zagovara ideje koje su suprotne civilizacijskim normama) bez obzira na to da li je pojedinac član ove ili one vlade, političke partije, liberalan ili konzervativan. Svako drugo postupanje prosto nije kompatibilno sa idejom ljudskih prava, oslobođenjem LGBT građana i svrhom postojanja LGBT organizacija.

ČITAJTE:  Političko nasleđe gay komuniste: Mark Ašton

Na kraju, ovaj skandal, ima reperkusije isključivo po LGBT organizacije koje trenutno nemaju nikakvu moć, a pogotovo u poređenju sa uticajem koji poseduju različite LGBT osobe u našem društvu, od kojih je jedna i Ana Brnabić, koje su se van kruga koje su LGBT organizacije međusobno okupljale, organizovale i podržavale, a tako će i dalje biti. Pa vi zaključite ko je na gubitku i kome izostaje podrška.

Piše: Mladen Antonijević Priljeva