Kako se, ničim izazvano, u studiju mnogo insistiralo na erotičnosti njegove igre sa izvesnom Slađom Mazom, Aca je zveknuo: „Molim vas ne zaboravite na moj brak!“ Veličanstven autogol. Pravi šapićevski. I šale se ponovo pišu same od sebe. Da je samo uspeo da oćuti baš kao i onomad kada se na tom istom Tviteru radovao „primanju Kurca“.

Čini se da su tviteraši jedva dočekali da poviču – Šapićka! Producenti su naravno popularnog predsednika najveće beogradske opštine čuvali za sam kraj emisije jer je to bila sigurna garancija da će se i oni, sasvim razočarani novim projektom Prve, kasnije vratiti na kanal ove televizije. Posebno kada se uzme u obzir Vidić, kao konjica, na pretposlednjoj poziciji.

Šapić na podijumu. Šta je tako neodoljivo u ovoj slici? Nagledali smo ga se i u gaćicama, popularnom speedo-u, mada ne sa ovolikom pažnjom budući da se u to vreme nije tako glasno govorilo o njegovoj seksualnoj orijentaciji. Danas je titula gej ikone zasenila sve druge titule i odlikovanja Aleksandra Šapića. A ako ih iko ima, ima ih on. Sportske, akademske, političke. Juče Gangula, danas gej ikona.

Kao da je izraz „gej ikona“ fin i suptilan način da se neprihvatljiva seksualnost, koju i sam Šapić neprestano demantuje, uvije u formu prihvatljivog. I jeste i nije. Zapravo nije ali se podrazumeva. Za mene lično najinteresantnije u „Plesu sa zvezdama“ bilo je posmatrati Šapića među svim tim, javnim i nejavnim, podrazumevanim i nepodrazumevanim homoseksualcima. Počev od samoproklamovanog plejboja Alekse Jelića. Sve do zločestog Josipovića, Šapićevog imenjaka u žiriju. Uski plesni kostim na glomaznom telu gej ikone, potpuno je otišao u drugi plan.

Aleksandar Josipović, potpuno nesvestan toga da mu se na Tviteru crno piše, dočekao je Šapića, držeći se svoje uloge mahnite zlobne tetke koja je napokon dočekala pet minuta televizijske slave i to u rodnoj grudi koja ni cvonjka ne daje za nekakav Mulen Ruž, otrovnim usklicima: „Kad sam te video pomislio sam nek zaigra mečka“, a zatim i „Kvazimodo je harizmatičniji od tebe!“

Ipak, dao mu je čitavih pet ili šest poena, što je u odnosu na ostale ocene, Vidić recimo trojka, bio pravi zgoditak. Aca se držao muški i džentlmenski prema raspomamljenom imenjaku čiji je koeficijent frustriranosti, naravno seksualne, uveliko bio detektovan na društvenim mrežama te su se mnogi nudili da ga izleče kako ne bi dalje sipao otrov i antipatičnost. S druge strane, Šapić je prošao relativno okej, posebno kada se ovaj televizijski izlet uporedi sa, na primer, čuvenim Utiskom nedelje i slučajem „Nambija“. Ali, svojeglav kakav jeste, morao je da uprska na kraju.

Kako se, ničim izazvano, u studiju mnogo insistiralo na erotičnosti njegove igre sa izvesnom Slađom Mazom, Aca je zveknuo: „Molim vas ne zaboravite na moj brak!“ Veličanstven autogol. Pravi šapićevski. I šale se ponovo pišu same od sebe. Da je samo uspeo da oćuti baš kao i onomad kada se na tom istom Tviteru radovao „primanju Kurca“.

Niti je ples bio erotičan niti je Šapićev brak nešto u šta se treba posebno udubljivati. Uostalom, gde je gospođa u publici, u Gloraji, na crvenom tepihu bilo kog društvenog događaja? Ali, kao što rekoh, ne treba se udubljivati.

Aleksandar Šapić je u svojim pristankom da učestvuje u ovom humanitarnom cirkusu Kolorado, isključivo iz, pretpostavljamo, humanih pobuda, pomogao u onome što u vezi sa sobom neprestano odriče. Pomogao je gej stvar onog trenutka kada je pristao da šeruje svlačionicu sa Vidićem, Jelićem, nekim glumcem Ivanom, svakojakim baletanima, koreografima i ikebanama iz „Nedeljnog popodneva sa Leom Kiš“. Da mu zaista sva ta povika toliko smeta, zaobilazio bi i snimanje priloga za Vesti, a kamoli Ples sa zvezdama.
Da li je presudila želja za šoom ili inteligentna procena da, s obzirom na izborni rezultat DS, neće zadugo ostati u centru interesovanja javnosti, nebitno je. Delfin je opet zaplivao. Gej ikona strejt orijentacije do juče se držao poze alfa mužjaka za bez ostatka da bi vremenom dogurao do plesnog podijuma ispred najgejastijeg žirija koji pamtimo. Acu samo treba pratiti. I podržavati. Ko zna šta će sve još da bude.

Piše: Nikola Marić

Related Posts