Rosa fon Praunhajm, ključna figura pokreta Novog nemačkog filma, autor koji je snimao filmove koji su rušili tabue o kvir životu i šokirao zemlju kada je na televiziji uživo autovao nemačke poznate ličnosti, preminuo je u 83. godini. Nemački mediji su javili da je Praunhajm preminuo u Berlinu u ranim jutarnjim satima 17. decembra, samo nekoliko dana nakon što se u nemačkoj prestonici venčao sa svojim dugogodišnjim partnerom.
Rođen kao Holger Radke u Rigi 1942. godine, filmski autor je uzeo žensko umetničko ime Rosa fon Praunhajm kao referencu na ružičaste trouglove (rosa winkel) koje su gej i biseksualni muškarci, kao i drugi „seksualni prestupnici“, bili primorani da nose kao znak srama u nacističkim koncentracionim logorima.
Nakon bekstva iz Istočne Nemačke 1953. godine, studirao je likovne umetnosti u Ofenbahu i Berlinu i počeo da snima kratke filmove krajem šezdesetih. Njegov drugi dugometražni film, pod naslovom Nije homoseksualac perverzan, već društvo u kojem živi, premijerno je prikazan na Berlinskom filmskom festivalu 1971. godine i od tada se opisuje kao nemački „Stounvol trenutak“, jer je radikalno raskinuo sa dotadašnjim konvencijama u prikazivanju kvir života u Saveznoj Republici.
Snimljen kao nemi film i praćen društveno-kritičkim komentarima, Praunhajmov filmski esej jasno je najavio nameru „da gej ljude učini političnijima“, što je činio agresivnom kritikom gej muškaraca koji pokušavaju da kopiraju životne stilove heteroseksualnih parova. Film je emitovan na nemačkoj javnoj televiziji 1973. godine, ali ne i u Bavarskoj, gde je regionalni emiter Bayerischer Rundfunk umesto toga prikazao film o automobilskim trkama.
Tokom svoje karijere, Praunhajm je snimio više od 150 kratkih filmova, igranih filmova i dokumentaraca, uključujući i one o seksologu Magnusu Hiršfeldu, kolegi iz Novog nemačkog filma Rajneru Verneru Fasbinderu, kao i o sopstvenoj majci.
Njegov poslednji film, Satanische Sau (Satanska krmača), prikazan je ranije ove godine na Berlinskom filmskom festivalu, a autor ga je opisao kao „san, parodiju, farsu mog života: poetske asocijacije na moju smrt, moj seksualni život, moje ponovno rođenje“.
Praunhajm je izazvao veliki skandal u decembru 1991. godine kada je u emisiji uživo autovao dvojicu muških slavnih ličnosti: voditelja talk-šoua Alfreda Bioleka i komičara Hapea Kerkelinga. Nijedan od njih dvojice nije unapred znao za njegovu intervenciju. Nemački tabloid Bild to je nazvao „izdajom“.
Filmski autor je kasnije rekao da je njegov televizijski nastup bio „krik očaja zbog krize izazvane sidom“, jer je neposredno pre toga jedan njegov blizak prijatelj preminuo od posledica virusa imunodeficijencije.
„Znao sam šta radim“, rekao je 2009. godine. „Ljudi poput Kerkelinga i Bioleka, koji su poznati i deo grupe koja je diskriminisana, šikanirana i prebijana, nemaju privatni život u konvencionalnom smislu. Njihov privatni život je uvek politički.“
Kerkeling je kasnije za Der Spiegel izjavio da je, iako je u početku bio zapanjen javnim autovanjem, reakcija nemačke javnosti na vest o njegovom seksualnom identitetu bila „neverovatno normalna“. Biolek, koji je preminuo 2021. godine, kasnije je rekao da je Praunhajmova intervencija bila bolna, ali i oslobađajuća.
U objavi na Instagramu, filmski autor je u ponedeljak saopštio da se venčao sa svojim dugogodišnjim partnerom, Oliverom Zehtingom (50), na ceremoniji u Berlinu. Na fotografiji se vidi kako dvojica muškaraca nose prstenje u obliku žaba. Zehting je izabrao prstenje, rekao je Praunhajm medijima, „jer sam mu jednom rekao da želim da se u sledećem životu ponovo rodim kao žaba“.
Merlinka festival je tokom godina prikazivao mnoge njegove dokumentarne filmove, kao što su Kralj stripa, Mi momci sa kolodvora ZOO, Muško prijateljstvo, Preživeti Berlin-Nojkeln.
Više tekstova iz broja 86 – oktobar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
