Feretka je mala vrsta pitome kune, odnosno domaći tvor, koji se često drži kao kućni ljubimac. Potekla je od divljeg evropskog tvora, a ljudi su je pripitomili još pre više od dve hiljade godina, prvobitno radi lova na glodare i zečeve, jer je vrlo okretna i može da uđe u uske rupe. Lovci bi feretku puštali u jazbine zečeva ili kunića, a ona bi, vođena instinktom predatora, jurila životinju kroz mrežu tunela. Uplašeni plen bi tada izleteo napolje, gde su ga lovci hvatali mrežama ili gađali strelama (kasnije puškama). Feretke se lako provlače kroz uske hodnike pod zemljom, mogu dugo pratiti plen ispod zemlje i prirodno su motivisane da gone i istražuju.
U kontekstu romana „Kurva i feretka“ kubanske autorke Marte Luise Ernandes Kadenas, izraz feretka se koristi kako bi se opisale osobe koje su kod nas poznate kao denuncijanti.
Kako Vikipedija navodi, kurva u svom najžešćem značenju predstavlja pežorativni izraz za ženu koja se bavi prostitucijom; metaforički može označavati ličnost koja je zbog novca i materijalne koristi spremna izdati svoje ideale, porodicu, prijatelje, naciju ili društvenu grupu. Za muškarca koji se bavi prostitucijom koristi se pežorativni izraz „muška kurva“.
U kontekstu romana ovaj izraz se upotrebljava u svom izbornom, neprenesenom značenju.
Smrt Fidela Kastra, kojim započinje priča, donosi ambivalentna osećanja, kao i uvek kada dugovečni vladar napusti materijalni svet. Neki tuguju, drugi se pretvaraju da žale (jer kurva nikada ne zna gde feretka vreba), a treći se raduju.
To što su mladi toliko oguglali na represivno društvo i postali gotovo apolitični, ne znači da ih ugnjetavanje neće zgnječiti svom snagom. Lojalne feretke vrebaju i prate svaku njihovu zabranjenu času alkohola, uvučeni dim trave, svaki nedozvoljeni poljubac, naplaćeni snošaj, svaki orgazam.
Glavna junakinja Mari pokušava da uskladi svoj razuzdani umetnički život pozorišne dizajnerke i život u bedi, sa majkom koja je (ne)svesno podvodi poznatom režimskom filmskom stvaraocu. Sirovi svet u kome se kreće malo je drugačiji od onoga koji bi čitaoci očekivali od (ne)idealizovanih prizora kubanskog društva.
Dekadentni umetnički život prepun opijata, usputnog ili nedozvoljenog seksa, zabranjenih žudnji i fluidnih identiteta čine jednu od okosnica romana. Mari živi u okruženju u kome se prepliću gej i trans iskustva jer njen krug prijatelja čine umetnici, seksualni radnici i svi oni između. Jedna od centralnih figura romana i Marina najbolja prijateljica, Pamela, trans žena rođena kao muškarac, simbol je intimne borbe za pravo na telo i identitet. Pamela kao politička izbeglica u Parizu postaje oličenje onog egzotično divljeg što valja „civilizovati“. Njeni ljubavnici u njoj i dalje vide komadić kolonija vrednih osvajanja i pokoravanja. Nečega što pripada njima, a ne njoj.
Roman otvoreno prikazuje raznovrsne seksualne prakse, istopolnu privlačnost i scene u gej barovima, ali ne kao nešto što bi trebalo da šokira, već kao prirodni deo stvarnosti jedne generacije koja pokušava da pronađe prostor slobode unutar represivnog sistema.
„Humbolt je bar za pedere i prostitutke“, objašnjava Mari. „Obožavam dekadenciju ovog bara… Ulazimo i pevamo karaoke. Ljubimo se sa dvadeset vrsta prestupnika. Izgubila sam minđuše i pirsinge u Humboltu, izgubila sam stid pored toliko pedera, travestita, sodomita, pešovana, lujki, kučki…
Takav svet, istovremeno mračan i živ, suprotstavljen je gotovo Orvelovskoj diktaturi. Sa jedne strane, na ovoj Kubi postoje mobilni telefoni, pa čak i internet. A opet, kredita za pozive nikada nema, a i internet je dostupan „na kašičicu“ u lokalnom parku.
I telo glavne junakinje je „udvojeno“. Jedno pripada njoj i koristi ga za svoja zadovoljstva i potrebe, a drugo pripada olinjaloj feretki, da se nad njim iživljava za male pare. Pare koje hrane njenu porodicu.
Ta podeljenost tela i identiteta dobija dodatnu simboliku u romanu jer žensko telo postaje polje društvene kontrole, ali i otpora, posebno kroz iskustva kvir zajednice koja balansira između preživljavanja i izražavanja.
Jer postoje oni koji nisu opstali. Marin gej prijatelj iz srednje škole je izvršio samoubistvo jer više nije mogao, ili nije hteo, da pristaje na svakodnevno ponižavanje. „Alberto je bio duša koju nisu mogli da dokrajče spermom, pljuvačkom i pesnicama“, seća se Mari.
Roman „Kurva i feretka“, koji je u prevodu Nataše Vasiljević objavila izdavačka kuća Magnus, donosi sirovi prikaz današnje Kube. Takav je i jezik koji autorka koristi. Prost, grub, primitivan, namerno neizbrušen.
Kao centralna figura savremene kubanske kontrakulture, Marta Kadenas ređa književne forme i žanrove da bi iznutra razorila mehanizme osećanja nemoći, kontrole i društvene represije, ali i da bi glas LGBT+ zajednice, često potisnut i skrajnut, pretvorila u politički slogan otpora.
Njena krvavo poetična proza, na granici pisma, eseja i drame, pokazuje srednji prst vladajućem narativu i skida trulu krpu koja krije sistemsku trulež. Autorka ističe da njeno delo nije samo fikcija, nego „novela, pismo između drugarica, pozorišna drama“.
Za Martu Kadenas, kao dramaturškinju, autorku i performerku, pisanje nije pasivno, već živ i drhtav igrokaz čija je svrha da izbriše tišinu i otkrije ono što autoriteti žele da sakriju.
„Kurva i feretka“ je snažna, provokativna i inovativna knjiga, a Marta Luisa Ernandes Kadenas se nameće kao glas jedne generacije, uključujući i sve one čiji identiteti, ljubavi i tela ne staju u zadate društvene kalupe, koja je ogorčena, umorna, ali još uvek traži svoj prostor i pravo da se pojavi i kaže „ne“.
Piše: Milan Aranđelović
Više tekstova iz broja 86 – oktobar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
