Postoje ljudi koji svojim životom ostavljaju dublji trag od mnogih koji su nosili veće titule i imali veće moći. Srđan Šveljo je bio jedan od njih – umetnik, stilista, DJ, urednik, sanjar i borac za lepotu u svetu koji ju je sve češće odbacivao.
Rođen u Crvenki, a od 1994. godine stanovnik Novog Sada, Srđan je bio čovek koji nije samo pratio modu i muziku – on ih je živeo. Njegov život je bio posvećen stvaranju lepote tamo gde je često vladala sivila, a njegov rad kroz časopise poput JOY, CKM, L’Officiel, Optimist i preko sopstvenog projekta UrbanLook bio je glas drugačijeg pogleda na svet – vedrog, slobodnog i neustrašivog.
Muzika ga je pratila jednako kao i moda. Kao DJ Fanatik, Srđan je godinama donosio novu energiju klupskim scenama, sarađivao sa Exit festivalom, oblikovao alternativnu muzičku kulturu i istovremeno gajio strast prema umetničkim projektima kao što su FUN FUN kolaži. Bio je neumorni borac protiv uniformisanosti, protiv banalnosti, protiv svega što ubija duh stvaranja.
Ali život Srđana Švelje nije bio samo priča o uspesima, već i o borbi. Godine 2020. zadesila ga je nepravda koja bi mnoge slomila – uhapšen je, a tabloidi su ga razapeli bez prava na odbranu, bez prava da ispriča svoju priču. Dve godine proveo je u zatvoru, a potom i u kućnom pritvoru, neprekidno noseći teret tuđih predrasuda i laži. Srđan nije poricao da je fotografisao mlade ljude, ali nikada nije prestao da ponavlja: nije bilo zla u onome što je radio, i oni koji su ga zaista poznavali znali su to.
Tih godina tamnice, zatvoren u ćelijama, naučio je da stvara sopstveni univerzum slobode. Na Klisi je, među devet nepoznatih ljudi, pronašao svoj mikrokosmos. Učio je druge da pišu, pomagao im je da otkriju poeziju u sebi. Bio je svetlo u najmračnijim mestima. I u Somboru, gde je proveo završne mesece kazne, ostavio je trag umetnika – pravio je suvenire, kolaže, slikao, takmičio se i osvajao nagrade među zatvorenicima. Na kraju, iz zatvora je izašao ne slomljen, već nekako još jači – sa istim snovima, sa istim osmehom.
Srđan je bio čovek koji je čak i najveću nepravdu uspeo da pretvori u iskustvo iz kojeg se rađa snaga. Njegov povratak muzici, radu, pisanju – bio je tihi trijumf čoveka koji je znao da i najdublja rana može postati deo putanje ka svetlosti.
Iako su mu tabloidi oduzeli godine, nisu uspeli da mu oduzmu veru u ljude. Srđan nije bio ogorčen. Oprostio je svetu, i nastavio dalje. Selidbom u Beograd, započeo je novo poglavlje života, noseći sa sobom snove koji su dve godine čekali da budu ostvareni. U njegovim rečima nije bilo gorčine – samo ljubav prema životu, prema stvaranju, prema onima koji su ostali uz njega.
Njegov život nije bio jednostavan. Bio je često neshvaćen, često sam protiv mase, često prva meta kada bi trebalo pronaći žrtveno jagnje. Ali upravo to ga je činilo autentičnim. Srđan Šveljo je bio umetnik duše – onaj koji je znao da se istinska lepota ne meri bogatstvom, niti slavom, već time koliko svetla možeš ostaviti iza sebe.
Danas kada ga više nema, ostaju njegovi kolaži, njegove fotografije, njegovi stajlinzi, njegovi tekstovi. Ostaju svi oni kojima je pomogao da pronađu svoj izraz. Ostaje sećanje na čoveka koji je i u najtežim trenucima verovao u dobrotu.
Srđan nas je napustio u 56. godini života, tiho, dostojanstveno, kao što je i živeo. Njegov odlazak je veliki gubitak za sve nas koji znamo koliko je važno čuvati hrabrost biti svoj.
On je bio više od stiliste, više od DJ-a, više od urednika. Bio je simbol upornosti, kreativnosti i večnog traženja smisla u svetu koji ga je često odbacivao. I upravo zato će Srđan Šveljo zauvek ostati urezan u sećanju kao čovek koji je, čak i kada su mu pokušali slomiti krila, nastavio da leti – makar u svojim mislima, makar u umetnosti, makar u tišini.
Neka njegovo stvaralaštvo i njegov vedri duh budu podsetnik svima nama da se ne predajemo pred nepravdom, da ne pristajemo na banalnost i da ne prestajemo da sanjamo.
Srđane, hvala ti na svemu što si bio i što ćeš zauvek biti.
DO DASKE
Dokumentarni film „Do daske“ reditelja Aleksandra Reljića donosi potresnu priču o Srđanu Švelji, novosadskom stilisti, DJ-u i umetniku koji je 2020. godine uhapšen i osuđen na dve godine zatvora. Film ne nudi još jedan senzacionalistički narativ kakav su mediji godinama gradili oko ovog slučaja – naprotiv, pokušava da prikaže drugu, skriveniju stranu priče, onu o nepravdi, manipulaciji javnim mnjenjem i čoveku koji je postao žrtva “suđenja preko novina”.Naziv filma dolazi iz zatvorske terminologije: “ići do daske” znači odslužiti kaznu bez prava na uslovni otpust, što se Srđanu upravo dogodilo. Film je sniman u tri faze: tokom njegovog boravka u istražnom zatvoru, kućnog pritvora i vikend izlazaka iz zatvora u Somboru, gde se Šveljo posvetio umetničkom radu i pokušaju da sačuva svoje dostojanstvo.„Do daske“ je mnogo više od lične priče – to je svedočanstvo o surovosti sistema, o tome kako lako pojedinac može postati meta orchestriranog medijskog linča. Srđan Šveljo, uz podršku prijatelja i reditelja, uspeo je da kroz ovaj film podigne glas i da svoje iskustvo pretoči u tihu, ali snažnu optužbu protiv nepravde.
Piše: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 82 – februar 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
