Tri glavne funkcije religije u društvu su: održavanje socijalne solidarnosti kroz zajedničke rituale i verovanja, socijalna kontrola radi sprovođenja morala zasnovanog na religiji, i nuđenje odgovora na egzistencijalna pitanja. Povezano sa tim, uočava se vršenje indoktrinacije od strane verskih lidera usmerene ka masama ljudi. Poznato je da, većinom, indoktrinirana osoba ne dovodi u pitanje i kritički ne ispituje doktrinu koju je naučila, odnosno usađene ideje i stavove. Ovaj obrazac religijske indoktrinacije je uočljiv u svakom društvu i u svakom istorijskom periodu. Ideja koju religija ima jeste da se Bog (ili vrhovno božanstvo) brine za svakog od nas, te da je izvor ličnog ljudskog uspeha i podrške. U praksi, ona je često uzrok društvenih sukoba, što se često pokazalo i u borbi za jednakost od strane LGBT+ zajednice.
Na ovogodišnjem Rimskom filmskom festivalu, premijerno je prikazan film „Francesco“ o liku i delu sadašnjeg pape. Autor ovog ostvarenja, Jevgenij Afinevski, izjavio je kako je želeo da stvori nešto što će podizati duh ljudima u svetu gde je previše negativnosti i katastrofa.
Između ostalog, u filmu je prikazan papin intervju, u kom pruža podršku LGBT+ zajednici:
„Homoseksualci imaju pravo da budu u porodici. Oni su Božja deca. Ne možeš izbaciti nekog iz porodice, niti učiniti njihov život mizernim zbog ovoga. Ono što moramo imati je zakon o civilnoj uniji. Na taj način bi oni bili legalno obezbeđeni.“
Odmah nakon prikazivanja filma, usledio je i demant Vatikana, u kojem se tvrdi da su papine reči izvučene iz konteksta, ali i da ih papa nije izgovorio Afinevskom, već u intervjuu koji je dao za meksičku televiziju Televisa, u maju 2019. godine, te da je taj deo izgubljen u montaži i nije prikazan na TV-u. Navodno, papa nije pozvao na to da se legalizuju istopolni brakovi, već je tvrdio kako porodice (roditelji, braća i sestre) ne bi trebali odbacivati osobe homoseksualne orijentacije. Televisa je potvrdila da je sporni intervju dat njihovoj voditeljki, s tim što su izneli i to da nisu oni montirali i izbacili taj deo iz programa, već sam Vatikan.
Postavlja se pitanje da li je papa zaista želeo da pruži podršku LGBT+ zajednici, ali je veće Vatikana nastojalo da to spreči? Prema katoličkoj doktrini, gej veze se smatraju „devijantnim ponašanjem“. To je potvrđeno i 2003. godine, kada je vatikansko telo saopštilo da „poštovanje prema homoseksualcima ne može da vodi odobravanju takvog ponašanja ili zakonskom priznanju istopolnog partnerstva“.
Bitno je prisetiti se i papinih izjava iz 2013. godine, kada je rekao da bi zakonsko priznavanje istopolnih zajednica u obliku braka predstavljalo „antropološku regresiju“. Bio je protiv toga da se dozvoli istopolnim parovima da usvajaju decu, jer je, kako je naveo, svakom čoveku potreban otac muškarac i majka žena kako bi mu pomogli da stvori sopstveni identitet. Iste godine, papa je pak rekao da je homoseksualni odnos greh, ali da LGBT+ populacija sama po sebi nije grešna:
„Ako je neko gej, traži Boga i njegovu dobru volju, ko sam ja da mu sudim?“
Ove izjave idu u prilog tome da je papa Francesco zaista mislio da homoseksualci ne treba da budu odbačeni od strane svojih roditelja, braća i sestara, ali da nemaju pravo da osnuju vlastitu porodicu. Sam deo izjave da treba usvojiti zakon o civilnoj uniji, može se tumačiti na dva načina: iskorak ka priznavanju osnovnih ljudskih prava LGBT+ zajednice, ali sa druge strane i nastavak uskraćivanja tih prava, jer istopolni parovi, dakle, nemaju pravo na brak kao heteroseksualni parovi, već samo na građansko partnerstvo.
Među onima koji su pozdravili papine sporne reče iz dokumentarca, nalazi se jezuitski sveštenik, velečasni James Martin. James je poznat po pokušajima izgradnje mostova između homoseksualaca i crkve, te je pohvalio papine komentare kao veliki napredak u podršci LGBT+ zajednice:
„Papino pozitivno izjašnjenje o civilnim unijama takođe šalje snažnu poruku mestima gde se crkva protivila takvim zakonima.“
Jezuitski sveštenik se nalazi u manjini među verskim liderima sa takvim stavom. I Jevreji i Hrišćani, kao i Muslimani, tumače da u Bibliji i Kuranu jasno stoji da je homoseksualnost greh.
Jevrejski verski lideri Nathaniel Helfgot, Aryeh Klapper i Yitzchak Blau su napisali „Izjavu o principima o mestu Jevreja homoseksualne orijentacije u našoj zajednici“, a potpisali su je preko sto rabina. Tu stoji da su homoseksualne aktivnosti zabranjene, da se istopolni brakovi ne treba podržati, ali da porodica ne treba odbaciti svoje homoseksualne srodnike, već da ih treba tretirati sa saosećajnosti i poštovanjem. Pozitivni deo jeste taj što su stali protiv kontroverzne terapije „za lečenje homoseksualnosti“ smatrajući je beskorisnom i opasnom.
Sličnog stava je bio i rabin Daniel Landes, koji je u svojim obraćanjima narodu govorio da je Biblija protiv homoseksualaca, ali da to ne znači da vernici treba da ignoriši i zlostavljaju članove LGBT+ zajednice.
S druge strane, postoje i oni poput rabina Shloma Amara, koji je otvoreno napadao homoseksualce, nazivajući ih pripadnicima kulta.
Nedavno preminuli patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej, protivnik je Parade ponosa jer je to po njemu bilo vređanje morala apsolutne većine i sloboda koja vodi u anarhiju:
„Ja te ljude ne osuđujem nego ih duboko sažaljevam. Verovatno je to nešto što je jače od njih. To je devijacija ljudske prirode kakvu ne vidimo nigde u prirodi. Veliko je pitanje, da li se s tom anomalijom čovek rađa, ili, zavisno od uslova života, to postaje porok. Crkva ne osuđuje grešnika, nego greh.“
Neophodno je demantovati Irineja jer se homoseksualnost javlja kod čak 1.500 životinjskih vrsta. Oko 10% domaćih ovnova odbija da se pari sa ovcama, ali se zato uparuje sa drugim ovnovima. Jedna trećina albatrosa koja se upari za zajednički život čine dve ženke. Ostale životinje koje se mogu navesti kao primeri su flamingosi, pingvini, žirafe, leptiri, koale, delfini…
U drugoj izjavi, Irinej je otišao dalje:
„Ako je gej seksualno opredeljenje opravdano i treba ga propagirati, na osnovu čega to isto ne važi za pedofiliju, za incest, za skotološtvo i druge načine zadovoljenja izvitoperenog seksualnog nagona? Po čemu je njihovo pravo manje pravo od takozvanog prava vaše seksualne (dez)orijentisanosti?“
Homoseksualna veza je veza između dve osobe na osnovu njihovih obostranih emocija. Pedofilija je seksualna nastranost i mentalni poremećaj koji se ogleda u seksualnoj privlačnosti prema deci istog, suprotnog, ili oba pola. Dakle, dok se može javiti i u LGBT+ populaciji, nikako nije njen sastavni deo, šta više, statistički se češće javlja među heteroseksualcima. Navešćemo jedno od mnogobrojnih istraživanja na tu temu: Dečija klinika, Denver, objavila je da je tokom 1991. i 1992. godine samo 1% seksualnih prestupnika nad decom, bio homoseksualne orijentacije, odnosno 2 od 269 slučaja.
Iako poneki crkveni poglavar pozdravi liberalne vrednosti, kada treba da se promeni doktrina, on se stiša, jer suštinska promena znači i širu raspravu unutar crkve, a čini se da ni jedan sveštenik do sada nije bio kadar tome. Svaka izjava, bila ona ekstremno protivljenje usmereno ka LGBT+ zajednici ili pozivanje da se istopolni brakovi ne podrže, svesno je izazivanje konfuzije u društvu i podsticanje diskriminacije LGBT+ populacije. Šta bi doneo drugačiji stav verskih lidera? Homofobija ne bi nestala, ali bi se smanjila. Svest bi se izmenila i vrlo verovatno bi došlo do legalizacije prava LGBT+ ljudi, u kojima heteroseksualci uživaju, poput prava na porodicu.
Piše: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 57 – decembar 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):
