Kristina Kovač je bila jedna od retkih javnih ličnosti koja je ove godine podržala Paradu ponosa i pozvala druge javne ličnosti da učine isto. Kristina se u žižu javnosti vratila emisijom X faktor, ali i svađom sa sestrom Aleksandrom. S njom smo razgovarali o gej paradi, muzici, privatnosti i šta je čini srećnom.

Jedna si od retkih javnih ličnosti koja je podržala Paradu ponosa i pozvala javne ličnosti da putem društvenih mreža propagiraju toleranciju. Naljutila te je njihova tišina?

Jeste. Ljuti me i uvek će me ljutiti iz razloga što su svugde u svetu umetnici većinom ljudi koji šire i propagiraju toleranciju, mir i ljubav, samo kod nas svi ćute i mere da li će izgubiti manje ili više publike ako kažu šta misle. Meni je to degutantno, jer ne možeš voleti nečiji rad, nečije pesme, nečiju emociju ako ne znaš ko je ta osoba. Mi za više od pola ljudi sa domaće “estrade” nemamo pojma ko su, jer se ne otkrivaju, ne otkrivaju svoja mišljenja, stavove, razmišljanja.

Inače, imala sam prilike da sa jednom od estradnih ličnosti pričam o Prajdu, i žena, čiji je najbliži saradnik vrlo očigledno gej, mi je ispričala onu standardnu priču, koja upravo sama i dokazuje diskriminaciju, o tome da ona nema ništa protiv ali da “oni to rade u svoja četiri zida, neću da mi sinovi to gledaju”. Pre svega sam bila zapanjena licemerjem, jer da nekome najbliži saradnik pa i prijatelj bude gej, i još par bliskih ljudi sa strane, a da ta osoba ima takav stav, to je neshvatljivo. Moj stav je da svaki dobar roditelj za 3 minuta to može da objasni svom detetu, i da će dete razumeti to na zdrav način. Homoseksualnost nije zarazna, nije to društveni pokret i trend, to je nešto što nije stvar izbora, već je, kao i sve seksualno, na primalnom nivou, a NIKOGA NE UGROŽAVA. Ovo kažem zato što je dušebrižnici često porede sa pedofilijom i zoofilijom, što je neizmerno glupo.

Kako objašnjavaš da javne ličnosti u Srbiji retko kad koriste svoj status za promovisanje određenih društvenih vrednosti i pozitivnih promena, osim kada je u pitanju promovisanje neke političke partije?

Time što im je novac najbitniji. To je užasan strah od gubitka pozicije i publike, i govori mnogo o njima. Najsrećnija sam na svetu što bih radije gladovala nego bila u tom mentalnom toru. To samo pokazuje ko je sve kod nas počeo da se bavi npr. muzikom, i sa kakvim razlozima.

Gej populacija je često na meti kritike, između ostalog i zbog toga što đuska uz turbo folk hitove Cece, Jece i ostale dece… Da li ti deliš ljude na one koji slušaju “normalnu” i “nenormalnu” muziku? Da li o muzičkim ukusima treba raspravljati?

Haha, moji stavovi o tome su naširoko poznati. Ja se i dalje naježim kada ispred mene na pešačkom prođu kola se nekim mladim unutra, ono sve moderno, ludilo, hipsteraj, a iz njih trešti neki teški narodnjak. Meni je TO protivprirodno, a ne biti GEJ. To je generacijska stvar – tu muziku od omladine po gradovima nije slušao niko kad je moja generacija stasavala, a naročito ne da se time hvali iz fensi automobila. Narodna muzika bila je za starije ljude, penzose, dok su mladi slušali pop i rok, kao ostatak sveta. Ljude delim na dobre i loše, ali svakako je i muzički ukus jedan od kriterijuma po kojima o ljudima formiram mišljenje. Nije sve za svakoga.

Posle ove vremenske distance koji su tvoji utisci kad je u pitanju X faktor i sva dešavanja nakon njega?

Jednom će verovatno isplivati sve što se dešavalo iza kulisa u produkciji tog šoua kod nas. Tu ima materijala za memoare, i jedno je od stresnijih iskustava koje sam doživela. Sam šou je predivna stvar, i trebalo bi da bude veliko zadovoljstvo učestvovati u njemu, što sam sigurna da i jeste, kada su producenti na mestu. Tu mislim isključivo na produkcijsku kuću koja je šou realizovala, ne na tv Pink. Nažalost, mislim da je svima jasno da to nije bio slučaj kod nas, i da se stvar raspadala po šavovima. Mislim da je nama iz žirija, kao i kandidatima, to najteže palo, jer smo mi svoja imena i svoj profesionalni ugled stavili u službu tog šoua, a ljudi koji su vukli konce nisu radili stvari onako kako treba i kako je standard. Svakako, gomila ljudi i kreativaca koja je taj šou gradila je razlog što smo uopšte uspeli da napravimo stvar da bude iole gledljiva. Jako sam tužna što je zbog loše produkcije, baš ovaj, svetski gledan šou, imao tako loš rezultat na kraju. Čula sam da licenca odlazi u druge ruke, što uliva nadu da će stvar da se popravi.

Po mišljenju mnogih naših čitalaca X faktor je obeležilo skandalozno ponašanje Željka Joksimovića nakon prvog nastupa Fifi. Da li bi Fifi imala veće šanse za uspeh da je naše društvo tolerantnije?

Ja nisam rodila Željka, te za njegove stavove ne mogu da odgovaram. Fifi je jedna divna osoba, kog god pola na kraju izabrala da bude, i to je samo dokaz da ljudi koji sude po drugim kriterijumima uglavnom pogreše. Željko bi to i znao, da je odvojio vreme da se sa Fifi bolje upozna. Sa druge strane, mislim da je urađena dobra stvar na promociji tolerancije, i da je Fifi u emisiji uspela da stigne dokle je, po mom mišljenju kao njene mentorke, najdalje mogla (na osnovu rada, talenta, posvećenosti i profesionalnosti).

S druge strane mnogi mediji smatraju da su sukobi između tebe i Željka Joksimovića obeležili takmičenje i ukrali show. Koliko je sve to bilo naporno za tebe?

Slažem se, mislim da bi, bez činjenice da se Željko i ja oko većine stvari nismo slagali, publika dobila prilično dosadan šou. Ali isto tako, bitno je da ljudi shvate da ništa od toga nije bilo namešteno – desilo se spontano i prirodno, meni je već na audicijama išlo na nerve insistiranje na srpskom jeziku, jer je kandidatima rečeno da spreme šta žele. I tako je sve krenulo.

Mi se ne slažemo po većini važnih životnih pitanja, i to je ono što je izbijalo u prvi plan u našoj komunikaciji. Takođe je bilo jako važno da se međusobno poštujemo u tom profesionalnom smislu, inače do sukoba ne bi ni dolazilo.
A suštinski, jedina stvar koja mi je padala teško su bili tabloidi i spletke, nisam dozvoljavala da mi iko stavlja reči u usta.

Iako grupe K2 odavno nema, ti i Aleksandra činite sestrinski paket, te javnost često zanima da li ima rivalstva, da li ste u svađi… Neću upasti u taj kliše, te me više zanima kako se boriš sa potrebom medija i javnosti da zna stvari iz tvog privatnog i intimnog života?

Pa, to je jednostavno,. Ja sam osoba koja, kad nešto konkretno ne radi, npr. album, X faktor, neki nov projekat, nestane iz medija. Ne idem na evente i žurke, ne odazivam se pozivima za intervjue, ne pravim skandale. Samim tim, lako je to kontrolisati. Što se tiče društvenih mreža, ono što želim da zadržim za sebe i prijatelje, to ide na privatni profil, na javni idu sve stvari kojima želim da izvršim neku formu uticaja na društvo. U principu, mediji znaju sa čime mogu da računaju a sa čime ne, što se mene tiče.

Gejeve i lezbejke širom sveta uhvatila je bračna groznica i svi bi da se venčavaju. Da li kao osoba koja je prošla kroz bračne vode, imaš neki savet, poruku?

Dobro birajte. I trudite se da to radite u tridesetim, ne u dvadesetim.

Gej parada je opet u centru pažnje i to je pitanje koje ponajviše polarizuje ljude u Srbiji i izaziva žustre rasprave. Kako reaguješ na homofobične komentare ljudi u tvojoj bližoj okolini?

U mojoj bližoj okolini nema takvih komentara, jer se ne družim sa homofobičnim ljudima. Ono gde reagujem jako, jako burno, su društvene mreže. Provedem neko vreme prepirući se sa agresivcima i primitivcima, i bude mi odmah jasno da nisu dovoljno inteligentni da bi čovek mogao išta da im dokaže, ali to i dalje pokušavam, jer neću da se povlačim pred glupošću, dovoljno su to pristojni ljudi radili u poslednjih 20 godina u Srbiji.
Moj stav je da svako kome smeta da ova grupacija jednom godišnje prošeta Beogradom ima neki problem sa sobom. Koji i kakav, pitanje je. Kod muškaraca to često bude latentni homoseksualizam prikriven mačo ponašanjem, kod žena da nisu dovoljno lepe, pa se ljute što im gejevi kradu ono malo muškaraca što im ostaje…
Ja sam pacifista, i smatram da je agresija najstrašnija stvar na svetu. Čuvena teza da su krivi gejevi što su izašli na ulicu, a ne divljaci što su razbili i zapalili pola Beograda i pretukli mirne ljude je katastrofalna i skandalozna. Dokle god država bude posustajala pred divljaštvom, ovde će da vlada bezakonje. Zbog toga sam naročito ljuta na Demokrate, što su ustuknuli i dozvolili vladavinu Obraza, 1389, i sličnih “porodičnih” organizacija. Baš bih volela da čujem na koji način to oni štite porodicu nasilnim teranjem nekoga da ne bude gej? Kako to funkcioniše? Zabraniš pederluk, i odjednom su svim gejevima privlačne žene! Baš intelektualna teorija!

Životom u Srbiji osuđeni smo da previše pričamo o nasilju, ekonomskoj krizi, siromaštvu… a pošto ovaj magazin nosi naziv “Optimist” red je da tako i završimo ovaj intervju. Šta tebe čini iskreno srećnom?

Moj čovek i moje dete, da budemo zdravi, i čine me srećnom snovi koje sanjam čak i kad je sve oko nas strašno, a u poslednje vreme jeste.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts