Aktivizam je krucijalan za menjanje društvenih normi koje uzrokuju diskriminaciju, zatim za zaštitu ljudskih prava, ali i za jačanje marginalizovanih zajednica kroz organizovanu borbu za pravdu i jednakost. To je kompleksan i izazovan proces koji zahteva puno veština i truda – organizovanje, koordinaciju, edukaciju, podršku, finansiranje, kreativnost, pravnu podršku, međunarodnu podršku, transparentnost, odgovornost i profesionalizaciju. Iako se ovo neretko krši, aktivisti_kinje ne bi smeli_e koristiti svoje pozicije za ličnu korist i nužno moraju biti transparentni u svojoj radnoj praksi.
Pričajući o ključnim komponentama, organizacija i koordinacija su svakako neizostavne, pa aktivisti_kinje treba da imaju veštinu planiranja i koordinisanja aktivnosti, kampanja i događaja, što uključuje organizovanje protesta, demonstracija, konferencija i drugih događaja koji podržavaju LGBTQ+ prava. Takođe, oni_e treba da budu edukovani o LGBTQ+ istoriji, teoriji i praksi, kao i o metodama koje se koriste u aktivizmu. Kako se aktivizam odvija na osnovu volonterskog rada i donacija, aktivisti_kinje treba da budu u poziciji da obezbede finansiranje za njihove aktivnosti i projekte, što uključuje aplikaciju za fondove, prikupljanje donacija od strane zajednice i saveznika_ca.
Aktivista_kinja je neretko kreativna osoba, budući da se aktivizam odvija u okviru socijalno konventnog okruženja, što potiče aktiviste_kinje da se koriste kreativnim metodama i strategijama – umetnost i vizuelni izrazi, performans, kao i drugi oblici izražavanja. Pri svemu ovome, neophodno je zadržati transparentnost o svojim ciljevima i metodama u komunikaciji sa zajednicom i saradnicima, te prihvatiti odgovornost za svoja dela.
Uistinu, dobrovoljni rad može biti iscrpljujuć, pogotovo kada se na to doda pritisak homofobičnog i transfobičnog društva, te aktivisti_kinje moraju biti pripremljeni da se suoče sa ovim pritiskom i da održe svoje moralno i emocionalno zdravlje. Zato treba obezbediti pristup psihološkim službama, ali i podršku od strane organizacija, kao i pristup lokalnim pravnim službama.
U nastavku, izrazito je poželjno da aktivisti_kinje sarađuju na međunarodnom nivou, tj. da budu u poziciji da se oslone na međunarodnu podršku i da apliciraju za pomoć od međunarodnih fondova i programa. Naravno, aktivizam nema pristup koji odgovara svima, i prepoznavanje te činjenice je od vitalnog značaja, iako vrlo izazovno. I za prof. dr. Romana Kuhara, velikog aktivistu i profesora sociologije na Univerzitetu Ljubljane, prihvatanje da sve aktivističke grupe ili pojedinci u sferi aktivizma neće deliti iste perspektive ili strategije za postizanje ciljeva je od suštinskog značaja. Ova raznolikost, odnosno pluralitet aktivizma, prema prof. dr. Kuharu je ono što ga čini tako moćnim.
„Svakako, postoje trenuci u ovim borbama kada je jedinstvo ključno jer javno prikazivanje neslaganja može biti kontraproduktivno. Slovenačka LGBT+ zajednica je u velikoj meri uspela da diskretno upravlja unutrašnjim razlikama. Bilo je slučajeva kada su se odluke donosile većinom glasova, što možda nije odgovaralo svima ili se čak moglo smatrati nečim što je u suprotnosti sa našim osnovnim vrednostima. Ipak, oni u manjini često su birali da podrže kolektivnu odluku, prepoznajući važnost jedinstvenog fronta, posebno u strateškim parnicama. Ponekad su oni sa različitim mišljenjima mudro odstupili, shvatajući da je kohezivna strategija, čak i ako nije u potpunosti u skladu sa njihovim stavom, poželjnija od suprotstavljenih pristupa koji bi mogli da potkopaju kolektivni cilj“, prof. dr. Kuhar dodatno objašnjava.
On je svestan da bi moglo zvučati kontradiktorno zagovarati i različitost u aktivizmu i ujedinjenje napora, ali kako kaže, oba elementa su neophodna.
„Biti strateški znači znati kada iskoristiti snagu različitih akcija, a kada predstaviti jedinstven front“, prof. dr. Kuhar zaključuje.
Maja Gergorić, aktivistkinja i istraživačica antirodnih pokreta iz Zagreba, veruje u proaktivno delovanje, odnosno u stavljanje nečega na dnevni red pre drugih, što bi značilo uvesti nešto pre nego što to preuzme suprotna strana. Možemo zaključiti da je samim tim, uspešan_a aktivista_kinja neko ko reaguje na situacije pre nego što se one dogode, umesto da samo reaguje na trenutne probleme, te preuzima inicijative kako bi se postigli željeni ishodi.
I na kraju, LGBTQ+ aktivizam ima za cilj da omogući osobama iz zajednice da dobiju priznanje, pristup i podršku u svetu koji je većinski prevagnut homofobijom i transfobijom. Dakle, borba za LGBTQ+ prava nikako ne isključuje tuđa prava, te se sukob rešava povratkom ka potrebi – prepoznati nečije potrebe i pokazati da sa donošenjem jednakosti niko nije ugrožen već se osiguravaju pravedni uslovi i život za sve, čime se stvara pozitivno okruženje i društvo u kojem svako može da doprinese sa svojim punim potencijalom. Za to je najdelotvorniji međuaktivizam, odnosno saradnja između različitih polja, poput feminizma i borbe za LGBTQ+ prava, ali i svih drugih koji dele iste ciljeve u borbi protiv diskriminacije i nepravde.
Na primer, feministkinje i LGBTQ+ aktivisti_kinje se mogu udružiti kako bi se borili protiv rodnih stereotipa i nasilja, a saradnja bi samo jačala njihove poruke i omogućavala razmenu strategija, stvarajući koherentniji front za pravdu i jednakost. Ova sinergija proširuje vidike aktivizma i doprinosi stvaranju inkluzivnijeg društva za sve.
Kako uopšte meriti da li su vaša zalaganje i rad bili uspešni? Uspeh će se ogledati kroz pozitivne promene, koliko god se činile male u datom trenutku, i pozitivan tok događaja u zajednici koji je doneo i inspiraciju i motivaciju drugima da se i oni bave aktivističkim radom, te stvore pozitivne promene. Suprutno tome, kada se aktivista_kinja suoči sa neuspehom, važno je iznova proceniti svoje ciljeve, naučiti iz iskustava i okružiti se podržavajućim ljudima jer svaka prepreka može postati lekcija koja jača tvoju odlučnost i strast za promenama.
Piše: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 82 – februar 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
