Pre gotovo sedam decenija, 24. novembra 1944. godine rodio se dečak James Lawrence Slattery u Forest Hilsu, SAD, u porodici majke bibliotekarke i oca alkoholičara. Niko nije mogao pretpostaviti da će on postati ona – diva, Candy Darling, glumica, muza Loua Reeda, Andyja Warhola i Stounsa i jedno predivno, duboko tragično biće.
Svoje rano detinjstvo Darling je provela na Long Islandu, gde su se ona i njena majka preselile nakon njenog razvoda. Veći deo svog detinjstva Darling će provesti gledajući televiziju i stare holivudske filmove, od kojih je naučila oponašati svoje omiljene glumice, poput Joan Bennett i Kim Novak.
Sa 17 godina upisala se na kozmetički kurs, a u tajne seksa, kako je kasnije govorila uputio ju je lokalni prodavac dečije obuće. Konačno razotkrivanje i potpuna transformacija u Candy Darling desila se kada ju je majka suočila sa glasinama da odlazi obučena kao žena u lokalni gej bar. Darling je jednostavno napustila prostoriju da bi se pred majkom vratila kao žena. Njena majka je kasnije izjavila: „Znala sam… ali nisam mogla zaustaviti Jamesa. Candy je bila toliko lepa i talentovana.“
Njeno prvo žensko-transeksualno ime bilo je Houp Slattery, da bi negde 1963-64. godine preuzela ime Candy Darling kada se okrenula uzimanju hormonskih injekcija. Njeno novo ime bilo je spoj ljubavi prema slatkišima – Candy (slatkiš) i Darling (draga), kako su je prijatelji zvali.
Darling 1967. godine upoznaje Andyja Warhola, čuvenog slikara, filmskog reditelja i pisca. Warhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti, iako su mnogi o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. Iduće godine Darling nastupa u Warholovom filmu „Flesh“. Warhol je kasnije priznao da u to vreme transeksualci još uvek nisu bili prihvaćeni i da su nalazili na marginama društva, ali da je sa pojavom Darling došlo do pozitivnih promena. Nakon uspeha filma, sledi novo filmsko ostvarenje sa Darling u glavnoj ulozi – „Women in Revolt“ 1971. godine. Glumila je buržujku sa Long Islanda uvučenu u grupu za oslobođenje žena (PIGS – Politically Involved Girls). Tokom snimanja filma dolazilo je do svađa u ekipi. Darling nije volela Holly. Jackie nije želela da Paul Morrissey snima i insistirala je na tome da scene u kojima se ona pojavljuje snima Warhol lično. A Warhol je voleo svađu između svih njih i podstrekivao je. Bilo je takođe svađa oko naziva filma. Film je prvi put prikazan u Los Anđelesu na Filmexu kao „Sex, an homage to Mae West“, a kasnije kao „Andy Warhol’s Women, an homage to George Cukor“. Pošto nije mogao da nađe distributera za film, Andy je zakupio salu u Njujorku i 16. februara 1972. organizovao prikazivanje. Posle prikazivanja održana je večera u čast Candy Darling, a zatim su otišli kod Scavulla gde su gledali kritike na TV-u. Kritike su bile očajne; rečeno je da „izgleda kao da je snimano pod vodom“ i da „još jednom potvrđuje da Andy Warhol nema talenta. Ali to smo znali još od Campbell’s Soup cans.“ Među gostima na Candynoj žurci nalazili su se i D. D. Ryan, Sylvia Miles, George Plimpton, Halston, Giorgio di Sant ‘Angelo i Diane i Egon von Furstenberg.
Postala je Warholova prijateljica i superzvezda – ali je on izgubio svako interesovanje za nju kada i za ostale transseksualce. Candy Darling je nastavila da se pojavljuje u nezavisnim filmovima, kao što su „Brand X“, „Silent Night, Bloody Night“ i kao žrtva anti-gej napada u filmu „Some of My Best Friends Are“…
Godine 1971. otišla je u Beč, gde je snimila dva filma za reditelja Wernera Schroedera: „Der Tod der Maria Malibran“ i drugi, koji nikada nije prikazan. Glumila je i u pozorištu, u dve predstavama „Jackie Curtis – Glamour, Glory and Gold“ (1967), „Vain Vistory: The Vicissitudes of the Damned“ (1971); i u predstavi „Small Craft Warnings“ Tennesseeja Williamsa, za koju ju je on lično pozvao, kada ga je impresionirala na njegovoj rođendanskoj žurci. Pokušala je da uđe u mainstream filmske krugove, prijavljujući se za glavnu ulogu u filmu „Myra Breckinridge“ po scenariju Gora Vidala, ali nije prihvaćena.
U društvu šezdesetih koje nije prihvatalo transseksualce, Candy su prihvatili ne samo kao ženu – nego i kao divu. Nakon razlaza sa Warholom, njena karijera nije završena. Glumila je u filmovima „Klute“ sa Jane Fondom (tada ultra popularnom kao „Barbarela“) i „La Mortadella“ sa Sophijom Loren.
Ostala je prva inspiracija svima koji su rođeni u pogrešnoj koži. O njoj je napisano mnogo pesama – „Candy says“, „Take a walk on the wild side“ od Velvet Undergrounda, „Lola“ od Kinksa…
Preminula je od leukemije u 29. godini. Pisala je: „Čak i sa prijateljima i karijerom u usponu, osećam se isuviše prazno da bih nastavila sa ovim nestvarnim životom. Sve mi je dosadilo. Može se reći da umirem od dosade. Volela bih da vas sve ponovo upoznam.“ Darling je 21. marta 1974. godine zakoračila u legendu, napustivši svet u kome često nije bila shvaćena, ali je istovremeno bila velika inspiracija i simbol svima onima koji moraju da se bore da ih okolina prihvati onakve kakve jesu.
Piše: K.M.

Related Posts