Leelah Alcorn, trans devojka od 17 godina, izvršila je samoubistvo 28. decembra 2014. godine.
Leelah je ostavila oproštajno pismo na svojoj Tambler stranici, koje su njeni roditelji naknadno obrisali, ali transkript tog pisma u kojem eksplicitno govori o transfobiji i samoubistvu je dostupan na internetu.
U pismu govori o tome kako je znala da je trans od svoje četvrte godine, nazivajući sebe “devojčicom zarobljenom u telu dečaka” i kako je nakon izlaženja sa ovom činjenicom pred roditelje nakon što je ušla u pubertet, od njih dobila odgovor da “Bog ne čini greške”. U nastavku pisma ulazi u detalje svog odnosa sa roditeljima koji je nastao kao posledica njenog priznanja, kako su je izolovali od školskih prijatelja tako što su joj oduzeli telefon i laptop. Izolacija proizvodi mnogo negativnih efekata, kako na telo tako i na duh. Može dovesti do erozije arterija i stvoriti visok krvni pritisak, negatvno utiče na učenje i pamćenje. Takođe izolacija dovodi do brzog razvoja depresije. Kada je Leelah razvila depresiju i zatražila pomoć, roditelji joj nisu dozvolili ni jednu vrstu tretmana osim terapije konverzije. Kada je Leelah zatražila saglasnost roditelja koja joj je bila potrebna za početak tranzicije (hormonalna terapija, operacije, itd.), oni su odbili.
U pretposlednjem paragrafu svog oproštajnog pisma Leelah navodi: “Nakon leta provedenog bez praktično i jednog prijatelja, punog pritiska zbog opterećenosti razmišljanjem o budućim obavezama vezanim za fakultet, štednji za iseljenje, ocenama u školi, odlaskom u crkvu svake nedelje zbog kojeg sam se osećala kao najgori smrad jer se svi tamo protive mojim najosnovnijim shvatanjima i životnim standardima, odlučila sam da sam pretrpela više nego što mogu da podnesem. Nikada neću proći kroz uspešnu tranziciju, čak ni kada se iselim. Nikada neću biti srećna sa svojim izgledom i glasom. Nikada neću imati dovoljno prijatelja da budem srećna. Nikada neću imati dovoljno ljubavi da budem srećna. Nikada neću naći muškarca koji će me voleti. Nikada neću biti srećna. Ostatak svog života provešću ili kao usamljeni muškarac koji priželjkuje da bude žena, ili kao još usamljenija žena koja mrzi sebe. Ne postoji pobeda. Ne postoji izlaz. Sada sam već dovoljno nesrećna. Nije mi potrebno da mi se život nadalje pogoršava. Ljudi govore “biće bolje” ali to nije istina u mom slučaju. Postaće sve gore. Svakim danom mi je sve gore.”
Među transrodnom populacijom postoji epidemija samoubistava u poređenju sa cisrodnim osobama. 41% ljudi koji se identifikuju kao trans pokušaju da izvrše samoubistvo. Ovaj procenat se odnosi na Sjedinjene Američke Države i devet puta je veći od nacionalnog proseka. Očaj koji je Leelah podnosila osećaju trans i osobe koje odbijaju da se ukalupe u binarne kategorije širom sveta. Oni su izloženi nasilju, diskriminaciji, i potpunom neprihvatanju od strane zajednica u kojima žive. Kako Portal za praćenje nasilja nad transrodnim osobama prijavljuje, 102 transrodne osobe ubijene su samo u periodu između 1. januara i 30. aprila 2014. godine. Crne trans žene čine najveći deo ovih žrtava. Pored dokumentovanih, nesumnjivo postoje i brojna neprijavljena ubistva, kao i mnoga, mnoga samoubistva, poput ovog koje je izvršila Leelah.
Potrebno je da shvatimo da ovo nije samo levičarsko pitanje ili briga “boraca za socijalnu pravdu” koji dominiraju pretežno stranicama Tamblera. Postoje specifični načini na koje i libertarijanski pokret može da se uključi i pomogne, a samo jedan od načina jeste kroz borbu za uklanjanje zakonskih regulativa koje trans populaciji otežavaju početak tranzicije. Trans osobe su neretko žrtve policijske brutalnosti i negativno pogođeni zakonima koji se tiču ličnih dokumenata. Oni svoj život provode u strahu. Za početak, libertarijanska zajednica mora glasno da reaguje na svaki slučaj nasilja prema trans osobama, na svaki slučaj policijske brutalnosti koju trans osobe trpe, kao i na sve probleme koje proživljavaju vezane za zakonske teškoće pri pokušajima promene informacija na ličnim dokumentima.
Ukoliko želimo slobodan život za sve pojedince, moramo shvatiti da su trans osobe u konstantnoj opasnosti, ne samo od strane individua već i od same države. Ovo nije političko pitanje koliko je pitanje samih ljudskih života. I to je pitanje koje će nastaviti da pogađa mnoge ukoliko ne preuzmemo na sebe tu odgovornost da ugrožene saslušamo i razumemo, i to ne zato što smo libertarijanci ili levičari, već zato što smo ljudi, i zato što većina nas nikada neće na taj način biti ugrožena. Ukoliko želimo biti slobodni moramo da se brinemo i o onim ljudima koje društvo u celini najviše isključuje. To podrazumeva više od zalaganja za promenu zakona koji negativno utiču na transrodne osobe. To znači da moramo izazvati i sebe same da napustimo unapred zamišljene ideje roda kao nečega statičnog i da prihvatimo trans osobe onako kako se same identifikuju. To podrazumeva i netolerisanje transfobičnih izjava koje čujemo, kao i pružanje saosećanja i javne podrške transrodnim osobama. Ta podrška treba biti pružena kroz slušanje, razumevanje i ojačavanje njihovih glasova, umesto pokušaja da govorimo u njihovo ime o nečemu što sami nikada nismo proživeli.
Na kraju svog oproštajnog pisma Leelah kaže da se nada da će njena smrt podstaći promenu.
“Jedini način da ja počivam u miru jeste da jednog dana transrodne osobe ne budu tretirane na način na koji sam ja bila tretirana, da se prema njima odnosi kao prema ljudskim bićima koja imaju ljudska prava i čija su osećanja legitimnima. Pitanje roda treba uvesti u škole, što ranije to bolje. Moja smrt mora nešto da znači. Moja smrt se mora dodati u broj samoubistava koje su transrodne osobe počinile ove godine. Želim da neko pogleda u taj broj i kaže “ovo je sjebano” i da popravi situaciju. Popravite društvo. Molim vas. Zbogom.”
Potrudimo se da njena smrt zaista nešto znači, bez obzira gde sebe pronalazimo u političkom i ideološkom spektru. Ako želite da na bilo koji način pomognete ili da se više informišete to možete uraditi kontaktiranjem i praćenjem sledećih organizacija koje se bore za prava transrodnih osoba u Srbiji: Gayten LGBT (www.transserbia.org) i Egal.
Piše: Elizabeth Tate, Prevod: Ana Jakšić


ČITAJTE:  "Gej” slikovnica iz Hrvatske umalo srušila Vladu Srbije