U godini koja se pokazala veoma bitnom za prava LGBT zajednice, u zemlji i u svetu, filmski festival Slobodna Zona predstavlja dokumentarni film mlade australijske autorke Maje Njuel, Gayby Baby, koji obrađuje temu odgoja dece u istopolnim brakovima.

I ove godine festival će se održati od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a publika će, kao i obično, biti u prilici da vidi najznačajnija ostvarenja svetske kinematografije na polju društveno angažovanog igranog i dokumentarnog filma. Gayby Baby je izuzetno hrabar porodični film sa jasnom porukom – najbolji uslov za zdravo odrastanje deteta čine dva posvećena roditelja, bez obzira na njihov pol i seksualnu orijentaciju.

Film prati četiri istopolne bračne zajednice i stavlja fokus na decu u delikatnom periodu odrastanja i suočavanja sa svetom koji ih a priori etiketira kao čudne i drugačije. Na zanimljiv i duhovit način, film preispituje pojam ,,normalne“ porodice predstavljene u kontekstu dominante heteroseksualne većine i ističe ljubav kao vrednost koja ne zna za granice koje nam nameće pol.

Uranjamo u svet harizmatičnih likova, tj. dvanaestogodišnjaka koji su, kako rediteljka naglašava, u graničnom periodu odrastanja, između nevinosti detinjstva i formiranja kompleksnih mišljenja i stavova o svetu koji ih okružuje. Gas istražuje svoju muževnost na pragu puberteta zahtevajući od majki da ga odvedu na rvački meč, dok se Eboni priprema za audiciju za školsku predstavu kako bi barem na kratko napustla sidnejsku školu u kojoj se oseća diskriminisano. Grejem je ćutljiv u školi i ima problema sa savladavanjem slova, dok nerado odaje informacije o svojoj specifičnoj porodici koju čine dva oca. Mladi Met preispituje svoju veru u Boga, nakon saznanja da njegova vera ne odobrava vezu koju njegova majka ima sa svojom partnerkom.

Pitanje istopolnih brakova je veoma aktuelno na globalnom nivou i u tom kontekstu ovaj film služi kao nenametljiv i suptilan osvrt na bračne zajednice koje se pored uobičajenih porodičnih briga suočavaju sa osudom društva u kom se nalaze. Svojim ,,muva na zidu“ pristupom rediteljka Maja Njuel ističe nijanse koje inače nisu prisutne u klasičnim filmskim predstavljanjima porodice kao osnovne jedinice tradicionalnog društva. Ona sama je odrasla sa dve majke i smatra neophodnim da pruži podršku deci koja odrastaju u ovakvim uslovima kroz film sa kojim bi mogli da se identifikuju i ohrabre u svom stupanju u svet odraslih.

Film održava toplu atmosferu koja objedinjuje roditeljsku ljubav, borbu za prava seksualnih manjina i teškoće odrastanja ispričanih iz ugla dece kroz probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju počevši od odnosa sa roditeljima do uklapanja u zajednicu i prihvatanja sopstvene ličnosti.

0 Shares