Da li ćeš se iznenaditi ako te ništa ne budem pitao o gej aspektima tvoje uloge u filmu „Pored mene“?

Hoću s obzirom da znam za koji časopis dajem intervju i s obzirom da je to uobičajeno pitanje od kojeg se pravi fama.

Da li ćeš se iznenaditi ako te ništa ne budem pitao ni o seks scenama i golotinji u filmu „Panama“?

Iznenađen sam iako se osećam na neki način pozvano da govorim o tome iako je pitanje koncipirano obrnuto.

Da li te smaraju takva pitanja i što se novinari zanimaju baš za te aspekte?

Mislim da nam je svima jasno šta doprinosi dobrom tiražu novina – eksploatacija tema koje su u društvu okarakterisane kao kontraverzne. U suštini nemam problem da odgovaram na takva pitanja zato što u njima ne pronalazim ništa osim stvari koje nam se svakodnevno dešavaju ili kojima smo svakodnevno okruženi. To je jednostavno život. Ali da, umetnost je mnogo više od golih scena ili mistifikacije seksualnosti i zbog toga zna biti zamorno odgovarati na uvek ista, populistička pitanja.

Da li si se unapred spremio za tu pažnju medija ili su te iznenadili?

Ja i dalje nisam svestan toga iako su se sada stvari poprilično zakuvale. Pomalo sam iznenađen i pokušavam da se prilagodim novonastalim okolnostima. Stvari koje su mi se desile su divne, ali u isto vreme zahtevaju puno zalaganja i brzih odgovora, što zna biti zbunjujuće. Najtačnije bi bilo reći da sam zahvalan iako pomalo zatečen.

Kad smo već kod te famozne scene iz filma „Pored mene“, da li te iznenadio aplauz publike na premijeri?

Da, nisam verovao da će to biti tako dobro primljeno sve dok se nije desilo. Shvatio sam da potcenjujemo ljude i mislim da čak i oni koji su se smejali ili negodovali u sebi imaju makar trunku razumevanja za različitost i izopštavanje koje su sigurno i sami osetili. Mislim da su ove druge reakcije manifestacija straha od mogućnosti da ne potvrde svoj identitet kroz pripadanje grupi putem forsiranja opštih stavova društva, a smatram da je čovek puno više od toga.

Prvi film, pa Kan. Specijalna Sterijina nagrada. Odlične kritike za film „Pored mene“. Veliki uspeh odmah na počeku karijere, što podiže očekivanja publike. Kako to utiče na tebe?

Mislim da ništa nije bolje ili gore već da samo može da bude zanimljivo na drugačiji način i time pokušavam da smanjim pritisak odgovornosti prema onome što je već učinjeno. Nadam se da ću imati prilike da se bavim drugačijim stvarima i da će to doneti određeni kvalitet koji će i publika da prepozna. Čak i da omanem u tome mislim da je to dobro iskustvo. Iako, moram da priznam, ponekad me hvata panika.

Srpski film je dugo bio u krizi, neki kažu da je i dalje. Kako ti vidiš srpski film danas i sve te mlade reditelje, glumce, scenariste…

Mislim da se borimo protiv činjenice da je uglavnom puka zabava ekonomski isplativa. Slažem se sa izjavom Stevana Filipovića da je „umetnost svedena na bizarni hobi“ u kojem entuzijazam i dobre ideje često nailaze na apsolutnu tišinu i nezainteresovanost okoline zato što nisu u svrsi dnevnopolitičkih manipulacija. Ta tišina je mnoge, tokom godina, navela da odustanu od želje da nešto kažu i zato nam se ponekad čini da kultura ne postoji. Ali dobra stvar je što izgleda da ta duga akumulirana tišina sada proizvodi vrisak novih mladih autora koji su spremni da svojim zalaganjem ukažu na to da su itekako prisutni.

Koliko razred iz filma liči, na primer tvoj razred iz srednje škole?

Mi smo film i pravili tako da bude što realniji prikaz današnjih srednjih škola. Moj razred je bio vrlo sličan, osim što nismo toliko bili opterećeni društvenim mrežama i nismo bili u prilici da ostanemo zaključani u školi. Hm, to bi bilo zanimljivo.

Da li su nam mobilni telefoni zaista pamet popili?

Koliko ja vidim jesu ali kao i u svemu ostalom mislim da je to stvar vaše kontrole i umerenosti. Uleteli smo u tu digitalnu eru i sada se snalazimo usput, otud ta zbrka sa internetom.

Oba filma, „Pored mene“ i „Panama“ na svoj način obrađuju probleme mladih ljudi u Srbiji. Kako ti vidiš položaj mladih u Srbiji danas?

Mislim da su mladi, a tu valjda i ja spadam, zbunjeni. Nije im jasno da li treba da budu kao svoji roditelji, baba i deda, Novak Đoković ili Seka. Koji god put da izaberu ništa nije sigurno i onda se često dešava da se ne upute nigde nego idu linijom manjeg otpora okrivljujući druge za nepostojanje sopstvenih odluka. Taj mehanizam potpuno razumem i pokušavam da mu se oduprem.
U Holivudu je odavno pravilo da glumci moraju biti lepi i zgodni, a taj trend počinje da bude aktuelan i u Srbiji.

Koliko ti vodiš računa o svom izgledu, dijeti, vežbanju?

Filmska mašinerija je zaista postala zahtevna što se toga tiče, a sa druge strane smatram da je briga o izgledu deo odgovornosti prema sebi. Uf, ja stvarno pokušavam da se pozabavim time ali često odustajem ili nisam dosledan odluci koju sam doneo. To je jedna od stvari koje bih voleo da promenim u narednom periodu.

Kako si se spremao za ulogu u filmu „Pored mene“? Da li si imao neki uzor, model po kome si bazirao Lazara?

Imali smo ozbiljne pripreme za film uključujući radionice u koordinaciji sa Centrom E8 na kojima smo, između ostalog, čitali ispovesti ljudi koji su se našli u sličnoj situaciji kao Lazar. To mi je mnogo pomoglo. Naša ideja je bila da to nikako ne sme da bude neki stereotipni prikaz, već konkretna osoba i nadam se da smo u tome uspeli. Pored toga, počeo sam pomalo i da treniram s obzirom da je Lazar sportista.

Šta možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu? Koje su tvoje ambicije? Gde vidiš sebe, Holivud, više u filmu, više u pozorištu?

Trenutno radim u Pozorištu Mladih u Novom Sadu i tu spremamo novu predstavu. Takođe, možete me videti i u Pozorištu na Terazijama i Bitefu. Očekujem premijeru filma „Panama“, Pavla Vučkovića zakazanu za 21. oktobar kao i premijeru filma „Vlažnost“, Nikole Ljuce koja će najverovatnije biti početkom sledeće godine. U međuvremenu se radujem snimanju kratkog filma „Flafi“, Milice Filipovski sa sjajnom Tamarom Krcunović i Milošem Samolovim. Posle ćemo videti šta će da se desi. Što se tiče pozorišta i filma, mislim da su oba podjednako zanimljiva ako radiš na nečemu što te zaista interesuje.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts