Sindi Loper, muzička ikona, strastvena feministkinja i posvećeni saveznik LGBTQ+ zajednice, ove godine je na vrhu naše godišnje liste “The Advocates”, koja slavi deset umetnika, aktivista, pristalica i drugih koji se trude da svet učine boljim mestom za sve.
Bila je to 1984. godina. Moja sestra i ja smo se skupile ispred našeg televizora, uzbuđene da pogledamo novi spot za pesmu Sindi Loper, Time After Time. Pesma je bila njen drugi hit singl nakon feminističke himne, Girls Just Want to Have Fun, sa kultnog debitantskog albuma, She’s So Unusual.
I, zaista, ona je bila neobična na najdivniji mogući način. U videu, Sindi, obučena u šareni spoj vintage i punk odeće, sa mnoštvom narukvica i sjajnom šminkom, skida svoj šešir da bi otkrila novu frizuru. Sa jedne strane njena vatreno crvena kosa je obrijana i njeno uzbuđenje polako nestaje kada shvata da njen dečko ne odobrava frizuru. U videu se kasnije prikazuje kako Loper na kraju odlučuje da raskine vezu kako bi pratila svoje snove.
Osmogodišnja ja bila je oduševljena. Nikada nisam videla mladu ženu koja ima takvu slobodu u tome kako je prikazana u mejnstrim medijima. Ili ženu koja izgleda tako kul. Ne samo da su te pesme sa početka njene karijere prenosile osnažujuće poruke mladim ženama i devojčicama tog vremena, već su njena radikalna perspektiva i stil takođe u velikoj meri privlačili mnoge pripadnike LGBTQ+ zajednice.
„Dušo, ja sam deo porodice!” ponosno kaže Loper o svojoj dugogodišnjoj vezi sa queer zajednicom. Taj odnos je jedan glavnih razloga zbog kojih je 2008. godine, zajedno sa Lisom Barbaris, Džoni Podelom i Gregorijem Luisom, osnovala organizaciju True Colors United. Godinama ranije, Loper je posvetila svoju emotivnu baladu True Colors, po kojoj je fondacija dobila ime, u čast dragog prijatelja koji je preminuo od komplikacija povezanih sa HIV-om.
„True Colors United i dalje traje,” kaže ona. „Zalažu se za dugoročno rešenje problema beskućništva među LGBT mladima putem propagiranja, akcije mladih i tehničke pomoći. Sarađuju sa skloništima i stambenim programima kako bi osigurali sigurna mesta za LGBTQ+ zajednicu.”
Loperina strast prema aktivizmu je rasla i nastavila se zajedno sa njenom neverovatnom karijerom koja traje više od četiri decenije. Veliki deo toga je dokumentovan u fascinantnom novom filmu Let the Canary Sing, koji se sada emituje na Paramount+. Dokumentarac duboko ulazi u priču, prikazujući teškoće i zlostavljanja koje su ona i njena braća i sestre trpeli u mladosti, kao i njenu stalnu borbu da ostane verna sebi suočena sa rasprostranjenom mizoginijom u muzičkoj industriji na početku karijere. „Zašto? Da li si mislio da je nestala?” dobacuje ona ironično.
„Kada sam pevala, osećala sam se slobodno,” kaže ona. „Ako imate nekoga ko vam stalno govori šta da pevate, šta da mislite i kako da to uradite, onda šta zapravo radite? Nisam počela da se bavim muzikom da bih prikazivala tuđi rad. Počela sam da bih stvarala svoj.”
Zato je ostala dosledna sebi, krećući se od popa i roka do žanrova poput bluza, džeza i muzičkog pozorišta. Zbog toga je doživela mnoge uspone i padove, kako lične tako i profesionalne, ali je na kraju postala jedna od naših najvoljenijih muzičkih, kulturnih i feminističkih ikona, koja i dalje podržava ciljeve poput prava na reprodukciju i još mnogo toga.
Loper je nedavno pokrenula inicijativu Girls Just Want to Have Fundamental Rights, u partnerstvu sa Tides Foundation. Inspirisana je da se uključi nakon što je videla ženu na pro-choice protestu koja je nosila znak sa duhovitom frazom inspirisanom njenim poznatim stihovima, nakon poništenja presude Roe protiv Wade 2022. godine. „U 2023. prikupili smo 155 hiljada dolara za 12 neverovatnih organizacija. Doniramo novac i dodeljujemo ga organizacijama koje rade na terenu i koje unapređuju građanska prava žena i reproduktivnu zdravstvenu zaštitu širom sveta.”
Sa dva Gremija, Emi i Toni nagradom za najbolju originalnu muziku u brodvejskom hitu Kinky Boots (inače prva žena koja je osvojila tu kategoriju samostalno) pitamo se da li bi Oskar mogao biti sledeći? Definitivno poseduje talenat da osvoji nominaciju za najbolju originalnu pesmu ako se odluči na to.
„Nikad se ne zna,” skromno kaže nakon što je razmislila o toj mogućnosti na trenutak. „I nagrade su sjajne, zaista jesu. Ali ja samo želim da mogu da uradim nešto sjajno. To je sve. Nešto zaista sjajno što pokreće ljude, što ih čini da se osećaju bolje. Što ih inspiriše… To vredi. Ako ćeš se penjati na planinu, kad stigneš na vrh brda, bolje da imaš nešto vredno da kažeš.”
Danas je Loper, koja ima 70 godina, zauzeta kao i uvek. I dalje je dosledna svom prepoznatljivom otkačenom stilu i ludim frizurama koje se redovno menjaju od roze do platinaste pa do ljubičaste. U trenutku objavljivanja ovog teksta, osim što promoviše Let the Canary Sing i priprema za veliku svetski turneju, Loper je takođe bila spremna da nastupi na WeHo Prajdu-u, gde će biti počastvovana prvom ikad dodeljenom nagradom Lifetime Ally Icon.
„Sindi Loper otelotvoruje duh inkluzivnosti, jedinstva i živosti koji je definisao Zapadni Holivud kroz njegovu istoriju,” rekao je gradonačelnik Džon M. Erikson u izjavi. „Njena nepokolebljiva posvećenost zastupanju kroz godine, u kombinaciji sa njenim neuporedivim muzičkim nasleđem, čini je savršenom za ovaj trenutak kao Lifetime Ally Icon dok slavimo WeHo Prajd 2024.”
Govoreći o svojoj odluci da se vrati na put i ponovo ide na turneju, Loper objašnjava da je jednostavno želela da uzvrati nešto veliko svojim obožavaocima za svu njihovu ljubav i lojalnost tokom godina.
„Planiram oproštajnu turneju po arenama. Nisam to radila godinama,” kaže ona. „I ako ću ići na turneju u ovim godinama, sada sam najjača. Nije kao da ću za tri godine biti jača… Vežbam kao luda i idem na časove pevanja! Ali mislim da bi sada bilo lepo stvarno prirediti nešto za sve moje fanove širom sveta, za sve one godine kada sam izlazila pred njih i pevala, i jednostavno uraditi nešto lepo što bi ih usrećilo — slavlje i zahvalnost.“
Izvor: Out magazine
Više tekstova iz broja 79 – avgust 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
