U svetu u kojem su društvene mreže postale glavni oblik informisanja i povezivanja, identiteti i uzori mladih doživljavaju transformaciju. Generacija Z, rođena između kraja devedesetih i ranih 2010-ih, odrasta uz digitalnu povezanost, fluidnost identiteta i sve prisutniji aktivizam. Ova generacija ne traži samo poznate queer ličnosti već ikone koje pomeraju granice i stvaraju prostor za raznolikost u muzici, filmu, umetnosti i društvenom aktivizmu. Njihovi uzori nisu samo poznati ljudi – oni su pokretači promena, ljudi koji svojim delovanjem redefinišu granice onoga što je moguće. U svetu u kojem je identitet neprestano podložan preispitivanju i reinterpretaciji, queer idoli Generacije Z postaju više od simbola – oni su aktivni učesnici u borbi za inkluzivnije društvo.
Za prethodne generacije, queer idoli često su dolazili iz andergraund kulture – umetnici, muzičari i aktivisti koji su hrabro koračali kroz svet koji ih nije prihvatao. Ikone poput RuPaula, Davida Bowiea i Madonne kreirale su put ka većoj vidljivosti i prihvatanju. Međutim, Generacija Z ima drugačije potrebe i očekivanja. Oni traže idole koji ne samo da su vidljivi, već i dosledno žive svoju autentičnost i pomeraju granice queer narativa.
Lil Nas X je možda najbolji primer ovog fenomena. Njegov meteorski uspon sa hitom „Old Town Road“ pokazao je da crni, queer muzičar može dominirati muzičkom scenom bez kompromisa. Njegova provokativna estetika, otvorenost u izražavanju svoje seksualnosti i hrabrost da izazove homofobiju u industriji čine ga savršenim idolom za mlade koji traže više od same reprezentacije – traže borbu za prostor. Oni žele idole koji koriste svoju popularnost ne samo za sopstveni uspeh, već i za društvenu promenu. Očekuju od njih da otvoreno govore o svojim izazovima, da podržavaju marginalizovane zajednice i da budu autentični u svakom segmentu svog javnog života. Pasivna vidljivost više nije dovoljna – Generacija Z želi da njihovi uzori budu aktivni učesnici u borbi za prava i jednakost. Takođe, ova generacija visoko ceni transparentnost i iskrenost – ako neko koristi queer estetiku bez iskrene podrške zajednici, mladi to lako prepoznaju i odbacuju.
Billie Eilish možda nije eksplicitno queer ikona, ali njena fluidnost u izražavanju identiteta, distanciranje od rodnih normi u modi i podrška LGBT+ zajednici učinili su je omiljenom među mladima. Kim Petras, prva trans žena koja je osvojila Grammy, simbol je uspeha i otpornosti u muzičkoj industriji, dok Janelle Monáe kombinuje muziku, queer aktivizam i afro-futurizam, nudeći potpuno novi narativ o polu i seksualnosti.
Društveni angažman ovih umetnica ne samo da uključuje njihove muzičke projekte već se proširuje na šire društvene teme, od prava žena do prava LGBT+ osoba. Njihov rad pokazuje kako umetnost može biti oružje za društvene promene. U tom kontekstu, važno je i kako koriste svoju poziciju da menjaju norme, preispituju stereotipe i stvaraju platforme za druge. Zbog toga njihove karijere nisu samo umetničke – one su i političke, što je kvalitet koju Generacija Z ceni.
Za razliku od prethodnih generacija koje su svoje idole pronalazile u tradicionalnim medijima, Generacija Z ih pronalazi na TikToku, YouTubeu i Instagramu. TikTok je postao platforma na kojoj queer identiteti ne samo da se izražavaju, već se i aktivno oblikuju. Influenseri poput Dylan Mulvaney, Bella Ramsey i Chris Olsen koriste svoje platforme za edukaciju, humor i aktivizam, čineći queer iskustvo dostupnim milionima.
Zanimljivo je da queer uzori Generacije Z ne moraju nužno biti deo LGBT+ zajednice. Harry Styles, na primer, neko je koga mnogi vide kao queer ikonu zbog njegovog kršenja rodnih normi u modi i podrške LGBT+ zajednici. To pokazuje da je za mlade važno ne samo ko si, već i šta zastupaš. Takođe, važno je da queer idoli nisu samo figure koje postoje u digitalnom prostoru – oni su deo svakodnevnog života mladih, njihovih razgovora, inspiracija i uzora koje prate ne samo zbog slavnog statusa već i zbog vrednosti koje zastupaju.
Slično je i sa prikazima queer likova u filmovima i serijama, današnja mlada publika ima daleko širi spektar sadržaja. Serije poput „Heartstopper“, „Sex Education“ i „Euphoria“ donose autentične, raznolike i kompleksne queer priče, dok glumci poput Hunter Schafer, Yasmin Finney i Kit Connor postaju novi uzori. Za Generaciju Z, važno je da likovi nisu samo sporedni već da njihove priče budu ispričane s punim emocionalnim i narativnim integritetom. Oni žele realistične prikaze koji ne fetiziraju queer iskustvo, već ga predstavljaju kao integralni deo savremenog društva.
Ovaj trend se ogleda i u usponu queer sadržaja u filmovima, gde su protagonisti iz LGBT+ zajednice često u centralnom fokusu. Ove priče ne samo da menjaju način na koji queer ljudi percipiraju sebe, već pomažu da se normalizuje njihov svakodnevni život u mainstreamu. Mladi više ne žele da gledaju likove koji su žrtve ili marginalizovani – oni žele videti likove koji su kompleksni, puni života i otporni, kao što to žele za same sebe.
Generacija Z želi idole koji su iskreni, politički osvešćeni i spremni da koriste svoj glas za promenu. Oni ne prihvataju pasivnu vidljivost – žele aktivizam, autentičnost i hrabrost. Za njih queer identitet nije ograničen samo na seksualnost – to je način na koji se doživljava svet, izražava kreativnost i ruše stereotipi. Takođe, za razliku od prethodnih generacija koje su često morale da se zadovolje samo delimičnom reprezentacijom, mladi danas žele potpunu autentičnost. Oni prate svoje idole ne samo zbog njihove popularnosti već zbog vrednosti koje zastupaju, načina na koji koriste svoju platformu i spremnosti da budu uzori u pravom smislu te reči.
Dok se svet menja, menja se i način na koji mladi vide svoje idole. Queer uzori više nisu samo oni koji preživljavaju u heteronormativnom svetu, već oni koji ga aktivno menjaju. A Generacija Z je tu da ih u tome prati.
Piše: Bogdan Petrović
Više tekstova iz broja 82 – februar 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
