Sedim (ležim, naravno) i mislim da l’ da pišem o Prajdu!? Realno koga više briga od strejt i gej srbskog roda i poroda za taj Prajd. Mislim se nešto, nama pederima nije stalo, realno nije naš, nije ni aktivistički, pa što bi onda trošili vreme o tome kada možemo o kurvama i kafanama. Kada smo kod kafana… Palo mi je na pamet i da pišem o nekom mučenom tekstu objavljenom u “24 sata” o gej klabingu u Beogradu, gde su se nalupetali kako je u gej klubovima (možete misliti, koriste množinu), atmosfera do jaja zato što nema pozera, gledača i blejača. Stani, polako, bez predrasuda… Mislim da je ovde problem u kulturnim razlikama, jer ove pozere-gledače-blejače mi objedinjeno zovemo kurcolovcima, pa možda zato autor teksta misli da nema blejanja u gej klubu! Budimo realni, svi znamo da kada se malo primiri podijum, a ti pogledaš okolo, kad ono bokte ko na sahrani, sumorne i seksualno nezadovoljene face te vrebaju iz mračnih ćoškova Plezira, pa ne znaš da li si u čistilištu ili u gradu. No, ni oni nisu preterano zanimljivi van momenta kada ih skineš, zgrabiš za kajlu i na uvce im otpevaš, “na kraj sela žuta kuća, ti, ti, ti, ta, ta, ta”.
Htedoh takođe da pišem o tome koliko smo jadni kod zaljubljivanja, jer živimo u geto zemlji pa imamo ograničene mogućnosti da nađemo partnera, te kada nam naleti neko ko iole podseća na ono šta želimo, mi odlepimo k’o ćurke. Tako i ja u zadnjih par meseci po gradu stalno srećem bivšeg dečka sa kojim sam se onomad smuvao usled gore navedenih nesrećnih okolnosti. Poludeo skroz, peva mi neke pesme, zavrće majicu da pokaže valjda nove trbušnjake, pokazuje prstom, znači kao ona najgora splavaruša! Živ me blam pojede… no nebitno i o tome.
Desilo se nešto prošlog meseca što može fenomenološki da se smatra emancipatorskim skokom za pedere. Naime, neki tamo dečko je varao svog tadašnjeg dečka sa dečkovim najboljim drugom (sva prava zadržavam za TV novelu jer se ovakve stvari ne smišljaju već se dešavaju)! Ovog prevarenog i obeščašćenog momka ponese bes, te ga nije mrzelo da po kraju, koji je igrom slučaja moj komšiluk, na posterima kućne radinosti prenese ovu priču i to sa sve slikom optuženog sada već okrivljenog prevaranta. Takođe, obeščašćeni momak je napravio i profil na Gay Romeu gde još detaljnije, jer ima čovek više prostora, opiše stanje stvari. Naravno, reakcije očekivane! Prevarant kaže da ga boli kurac. Ormaruše staju na stranu prevaranta, jer jebeš ti tu moral i ta sranja kada će sada ljudi da znaju da je čovek peder. Dok tetke, tradicionalno slomljenih srca u više navrata, staju na stranu obeščašćenog momka i vode osvetnički rat u njegovo ime preko socijalnih mreža. E sada, šta je ovde zanimljivo!? Pa zanimljivo je to što se osveta među pederima prenela u javni prostor. Naslušali smo se svi dosta priča o pretnjama, prevarama i osvetama, ali su svi ovi postupci najčešće ostajali u lčetiti zida i među par ljudi. Do skora niko nije mogao da zamisli da će tamo neka obeščašćena tetka toliko da ispizdi, da će po uzoru na srbske ucveljene domaćice koje uhvate svog muža u prevari, to i da objavi komšiluku. Vidite, ta obeščašćena tetka iako verovatno u stanju teškog emocionalnog distresa, je ipak uspela da kaže „jebaću ti ja sada sve po spisku“, te pobedi pregršt strahova koji nas konstantno sprečavaju da živimo slobodnije i iznese svoj prljav veš na čaršiju, gde mu je i mesto. Ovo su obrasci ponašanja koji smo mogli često da vidimo među strejterima, ali skoro nikada međ gejevima… Čini se da pederska emotivna drama postaje mejnstrim, a onda je samo pitanje vremena kada će i naša prava postati svakodnevnost. Stoga pozivam sve obeščašćene tetke Srbije na ustanak, jer je moguće da će ovaj metod emancipacije možda i uroditi plodom kako svi ovi drugi kulturniji načini nisu.
I jedan savet svim emotivno ucveljenim pederima… Ko kurcem dečka traži sa drugog će ga skidati!
Prijatan dan.
Piše: Cockfight
