Koja je funkcija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti?

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisni i specijalizovani državni organ, ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije, čija je funkcija borba protiv svih oblika i vidova diskriminacije, sprečavanje diskriminacije i unapređenje zaštite ravnopravnosti. Osnovna nadležnost Poverenika jeste postupanje po pritužbama u slučajevima diskriminacije osoba ili grupe osoba koje povezuje isto lično svojstvo. Poverenik je nadležan da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je dužan da podnosiocu pritužbe pruži informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja, kao i da podnosi tužbe za zaštitu od diskriminacije, kao stranka u funkcionalnom smislu, a uz saglasnost diskriminisanog lica, pod uslovom da postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Poverenik je, takođe, nadležan da podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije predviđenih odredbama Zakona o zabrani diskriminacije. Set nadležnosti odnosi se na unapređivanje ravnopravnosti, u okviru koje je Poverenik ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije, kao i da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. Jedan deo nadležnosti Poverenika odnosi se na praćenje zaštite ravnopravnosti, o čemu Poverenik podnosi godišnji izveštaj Narodnoj skupštini o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti. Kada je to potrebno, Poverenik, samoinicijativno ili na zahtev Narodne skupštine, podnosi i poseban izveštaj, naročito u slučajevima učestale višestruke diskriminacije, diskrminacije koja dolazi od organa javne vlasti i slučajevima teških oblika diskriminacije. U svom delovanju Poverenik je dužan da uspostavlja i održava saradnju sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji autonomne pokrajine i lokalne samouprave.

Koji je najbolji način da ljudi sami odrede da li treba da prijave diskriminaciju?

Treba, najpre, tačno identifikovati šta je neko lice, odnosno organ učinilo, ili propustilo da učini. Npr. usvojen je neki akt koji sadrži diskriminatornu normu, ili je preduzeta neka faktička radnja, odnosno propušteno je da se ona preduzme i sl. Nakon toga, treba ispitati da li takav akt ili takva radnja, odnosno propuštanje, predstavlja diskriminaciju, imajući u vidu sam pojam diskriminacije. Najkraće rečeno, diskriminacija je nedozvoljeno pravljenje razlike (nejednak tretman) ili nejednako postupanje odnosno propuštanje prema licu ili grupi lica, pri čemu se to čini samo zbog nekog njihovog ličnog svojstva, kao što su rasa, boja kože, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, versko ili političko ubeđenje, pol, seksualna opredeljenost, invaliditet, bračno stanje ili neki drugi njihov status, odnosno svojstvo. U vezi sa tim, treba imati u vidu da diskriminaciji mogu biti izloženi i članovi porodice i bliska lica određene osobe zbog nekog njenog ličnog svojstva, onog koje realno postoji ili za koje diskriminator samo pretpostavlja da postoji. Treba, takođe, imati u vidu da je pravljenje razlike ponekad dozvoljeno, a takav će slučaj biti samo ako je takvo postupanje opravdano zakonitim ciljem i ako su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nužna, što se procenjuje u svakom konkretnom slučaju. Tako je, na primer, dozvoljeno da se preduzmu neke posebne mere kako bi se jedna grupa dovela u ravnopravan položaj sa ostalima (npr. mere za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, otvaranje sigurnih kuća za žene žrtve nasilja u porodici, angažovanje romskih asistenata i dr). Da bi se ispitalo da li je određeno ponašanje (činjenje ili nečinjenje) akt diskrimimacije, korisno je imati u vidu i zakonske definicije raznih oblika diskriminacije: neposredna i posredna diskriminacija, povreda načela jednakih prava i obaveza, povreda zabrane pozivanja na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje, uznemiravanje ili ponižavajuće postupanje i pojedini teški oblici diskriminacije, koji su u zakonu pobrojani i definisani. Ako se u određenom aktu, ponašanju, činjenju ili nečinjenju prepoznaju elementi nekog od ovih pojmova, koji su zasnovani na nekom ličnom svojstvu određenog lica ili grupe lica, može se zaključiti da je izvršena diskriminacija.

Kada LGBT osobe treba da vam se obrate?

Uvek kada smatraju da je prema njima izvršena diskriminacija, tj. uvek kada ocene da su nejednako tretirane u odnosu na druge ljude, da su isključene ili ograničene u uživanju nekih prava i sloboda ili da su u odnosu na njih druga lica privilegovana. Mogu nam se obratiti ne samo LGBT osobe, već i članovi njihovih porodica i njima bliska lica, ako su oni žrtve diskriminacije. Takođe, Povereniku se može obratiti i više LGBT osoba, koje su kao grupa diskriminisane, kao i svaka nevladina organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava.

Kakva je procedura?

Postupak pred Poverenikom pokreće se podnošenjem pritužbe. Pritužba treba da sadrži podatke o tome ko je diskriminisan, kako je diskriminisan i od strane koga je diskriminisan. Treba priložiti dokaze, ako postoje (npr. rešenje, opšti akt, fotografija, članak iz novina i sl.), i navesti dokazna sredstva koja se mogu upotrebiti u cilju utvrđivanja činjenica vezanih za diskriminaciju (npr. ime, prezime i adresu svedoka).
Pritužba mora imati pisanu formu i sačinjava se tako što se sastavlja podnesak ili se popunjava formular koji je objavljen na sajtu Poverenika. Pritužba se, zajedno sa dokazima, šalje na adresu: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Kralja Milana 14, 11000 Beograd Beograd (ova adresa će biti promenjena od sredine juna u Beogradska 70). Pritužba se može se podneti i slanjem e-maila na adresu: poverenik@ravnopravnost.gov.rs. Oni koji nisu u mogućnosti da pišu, pritužbu mogu podneti i usmeno na zapisnik. Služba Poverenika obezbeđuje da se u podnošenju pritužbe usmeno na zapisnik koriste tumači i prevodioci, kako bi se licima sa invaliditetom i licima koja ne poznaju službeni jezik omogućilo podnošenje pritužbe. Pritužba treba da bude potpisana. Poverenik ne postupa po anonimnim pritužbama, ali ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za postupanje, može samoinicijativno pokrenuti postupak.
Na podnošenje pritužbe ne plaća se taksa ili druga naknada.
Pritužbu može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica, koja smatraju da su bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem diskriminisana. Ako se radi o povredi prava grupe lica, pritužbu može podneti bilo koje lice iz grupe. Pored toga, pritužbu mogu podneti i nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i druga lica, s tim što ukoliko postupak pokreću radi zaštite jedne konkretne osobe, to mogu činiti samo u njeno ime i uz njenu saglasnost.
Postupak pred Poverenikom, koji mora biti okončan u roku od 90 dana, sastoji se iz nekoliko faza.
Nakon prijema pritužbe, ispituje se da li pritužba sadrži sve neophodne elemente. Ako je pritužba nepotpuna, nerazumljiva ili sadrži nedostatke koji onemogućavaju postupanje, podnosiocu pritužbe upućuje se bez odlaganja zahtev da najkasnije u roku od 15 dana otkloni nedostatke, uz navođenje nedostataka i načina na koji se oni mogu otkloniti. Pritužbu će Poverenik odbaciti: 1) ako podnosilac pritužbe u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke, izuzev ako smatra da u pritužbi ima osnova za postupanje po sopstvenoj inicijativi; 2) kada utvrdi da je nenadležan da odlučuje o povredi prava na koju podnosilac pritužbe ukazuje, u kom slučaju je dužan da podnosioca pritužbe obavesti o tome koji je organ nadležan za pružanje pravne zaštite. Po pritužbi se uopšte neće postupati u sledećim slučajevima: 1) kad je po istoj stvari pokrenut postupak pred sudom ili je postupak pred sudom pravnosnažno okončan; 2) kada je očigledno da nema diskriminacije na koju podnosilac pritužbe ukazuje; 3) kada je u istoj stvari već postupao, a nisu podneti novi dokazi i 4) kada je zbog proteka vremena od učinjene povrede prava nemoguće postići svrhu postupanja.
Nakon prijema pritužbe, pritužba se dostavlja licu za koje se tvrdi da je izvršilo akt diskriminacije, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. Ovom licu se ostavlja rok od 15 dana da se izjasni o navodima u pritužbi.
Poverenik je dužan da ispita da li postoji mogućnost sprovođenja medijacije. Ukoliko se obe strane saglase o sprovođenju medijacije, sporazumno određuju medijatora sa Liste ovlašćenih medijatora, koju vodi Poverenik. Medijacija se sprovodi u roku od 30 dana. Ako se strane ne saglase o sprovođenju medijacije, kao i onda kada medijacija ne rezultira sklapanjem sporazuma, postupak pred Poverenikom se nastavlja.
Poverenik utvrđuje sve pravnorelevantne činjenice, uvidom u podnete dokaze, uzimanjem izjave od podnosioca pritužbe, lica protiv kojeg je pritužba podneta i drugih lica i na drugi odgovarajući način. Na osnovu rezultata izviđanja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti donosi odluku, u formi mišljenja, o tome da li je izvršena diskriminacija. Uz mišljenje da je izvršena diskriminacija Poverenik izdaje i preporuku diskriminatoru o načinu otklanjanja povrede prava i ostavlja mu rok od 30 dana da postupi po preporuci i otkloni povredu prava. Mišljenje se dostavlja podnosiocu pritužbe i licu protiv kojeg je pritužba podneta. Diskriminator je dužan da postupi po preporuci u roku od 30 dana od dana prijema preporuke i da o tome obavesti Poverenika. Ukoliko se to ne dogodi, Poverenik je ovlašćen da donese rešenje kojim diskriminatoru izriče meru opomene i ostavlja mu novi rok od 30 dana za otklanjanje povrede prava. Rešenje je konačno i protiv njega nije dopuštena žalba. Ukoliko u novom roku od 30 dana diskriminator ne otkloni povredu prava, Poverenik je ovlašćen da o tome obavesti javnost.
Poverenik može da podnese prekršajnu prijavu kojom će tražiti da se diskriminator kazni, a ukoliko smatra da je potrebno, može da podigne tužbu za zaštitu od disrkiminacije pred nadležnim sudom. Poverenik tužbom može tražiti pružanje raznih vidova pravne zaštite: zabranu izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabranu daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabranu ponavljanja radnje diskriminacije; utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome, izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja, kao i objavljivanje presude donete povodom neke od tužbi. Može, takođe, tražiti da sud odredi privremene mere u cilju hitnog sprečavanja diskriminatorskog postupanja.

Koliko je do sada bilo pritužbi od strane LGBT osoba?

Do sada je primljena 31 pritužba od strane LGBT osoba, od čega je 26 podneto od strane pojedinaca/pojedinki, a pet od strane udruženja. Dvadeset osam pritužbi se odnosi na slučaj govora mitropolita Amfilohija Radovića koji je održao u selu Klinci kod Luštice 11. oktobra 2010. godine, povodom održavanja Parade ponosa. Povodom ovog slučaja okončan je postupak i trenutno se sastavlja mišljenje, koje će uskoro biti objavljeno. Okončan je i postupak protiv dr Miroljuba Petrovića i dnevnog lista „Alo“, tako što je doneto mišljenje da tekst „Doktor za gejeve“ koji je objavljen u dnevnom listu „Alo“ predstavlja govor mržnje u smislu Zakona o zabrani diskriminacije i data je preporuka glavnom i odgovornom uredniku „Alo“ i dr Miroljubu Petroviću. Po ovim preporukama još uvek nije postupljeno. Povodom dve pritužbe postupak se još uvek vodi.

Pritužba se može se podneti i slanjem e-maila na adresu: poverenik@ravnopravnost.gov.rs

Više informacija možete naći na sajtu: www.ravnopravnost.gov.rs

Related Posts