Quinto je stekao slavu televizijskom serijom „Heroji“, ali njegova uloga Spocka mu je donela obožavanje ogromne SF publike. Igrao je u Margin Call, i u filmu sa gej tematikom I Am Michael, zajedno sa Jamesom Francom. Takođe na Quintovom Instagram profilu možete videti njegove predivne slike sa partnerom Milesom McMillanom, sa divnih putovanja, ponekad u kupaćim kostimima, ali uvek zabavljajući se. Tabloidi redovno objavljuju njihove preslatke slike kako šetaju svog psa u Njujorku.

Quinto, koji ima 38 godina, rođen u Pensilvaniji, jedan je od najpoznatijih gej glumaca na svetu; i jedan od najelokventnijih i svojeglavih – pojavila se kontroverzija kada je prošle godine u intervjuu za OUT magazin rekao da postoji „samozadovoljstvo“ gej muškaraca oko HIV-a. Quinto je izjavio: „Mislim da postoji ogroman osećaj samozadovoljstva u LGBT zajednici. AIDS je izgubio tu dozu užasa koju je pre posedovao kada je prohujao kroz 80-ih godina. Današnja generacija to vidi kao nešto sa čime se živi i nešto od čega ne treba toliko da se plašio dolazi sa osećajem, usuđujem se da kažem, lenjosti.“

O dostupnosti PrEP-a (novi lek, dostupan u Americi, koji pomaže u prevenciji prenošenja HIV) i lekova kao što su Truvada, Quinto je rekao: „Moramo biti obazrivi i otvoreni ka činjenici da se ovi lekovi ne uzimaju da bi povećali vašu sposobnost da imate rekreativan seks. Postoji neverovatna neodgovornost pri tom načinju razmišljanja… mi još uvek ne znamo dovoljno o ovim lekovima.“ Zbog ovih razumnih i pronicljivih komentara, Quinto je naišao na dosta negativnih kritika.

Quinto je 2011. javno rekao da je homoseksualac a to je podstaklo samoubistvo 14-godišnjeg gej dečaka Jameya Rodemeyera. On je iskoristio svoju slavu da o tome javno govori da pokrene razne kampanje, i u oktobru je primio Champion Award od strane Gej, lezbejske i strejt obrazovne mreže. On će takođe glumiti gej novinara Glenna Greenwalda u Oliver Stounovom eksplozivnom Snowdenu.

Šta imaš da kažeš o toj kontroverziji oko tvojih HIV/PrEP komentara?

Ako ljudi pričaju o tome, to je super. Igrajući u Angels of America (predstava sa AIDS tematikom) mi je pomoglo da shvatim da bih bio zahvaćen tom epidemijom da sam rođen nekoliko godine ranije, o tome nema sumnje. Možda kod mene postoji to upozorenje. Ja ne kažem da ljudi ne treba da uzimaju PrEP, ili da ljudi ne treba da imaju seks, ili da seks nije nešto neverovatno, on to jeste. Ja samo kažem da treba da podržimo jedni druge i da budemo odgovorni, šta god to vama značilo. Mislim da je to pitanje odgovornosti prema sebi, prema zajednici i u čast jedne cele generacije muškaraca koju smo izgubili. Imajte toliko seksa koliko želite, i na koji god način želite dok god ste odgovorni prema toj osobi. Iskreno, ne mislim da je to toliko kontroverzno reći.

Kako je biti jedan od najistaknutijih gej muškaraca i uzora u Holivudu?

Jedina stvar do koje mi je stalo je da pomognem mladoj deci koja pokušavaju da nađu svoje mesto u LGBT zajednici , zarad njihovog blagostanja i sticanja većeg potencijala. Dirnut sam kada čujem ljude koji nemaju pristup ni sredstva da se izdvoje iz okrutnog okruženja koje ih osuđuje. Pokreće me to što su pronašli snagu istrajnost u onome što sam rekao ili uradio.

Šta misliš, kako stojimo sa borbom za prava LGBT osoba?

Pravno, u pogledu bračne jednakosti, prošlo je pet vrtoglavih godina, ali smo postigli tu prekretnicu. Treba da nastavimo da vršimo pritisak na lokalne činovnike koji namerno prkose presudi Vrhovnog suda i ne izdaju dozvole za sklapanje braka. Blizu mesta gde ja živim je napadnut prvi gej par koji je diplomirao na elitnoj vojnoj akademiji West Point. Netrpeljivost nije nešto što biva iskorenjeno uprkos donetog zakona, ali zakonodavstvo je odlično oružje uz pomoć kojeg bismo se borili.

Odrastao si u Pitsburgu. Kako ti je tamo bilo kao mladom gej muškarcu?

Odrastao sam u prilično tradicionalnom, prigradskom okruženju. Vaspitan sam kao katolik. Bio sam crkveni pomoćnik. Čitao sam na misi. Išao sam u katoličku školu. Kao dete koje pokušava da prihvati svoj identitet, s vremena na vreme bilo je izazovno, zato što su me učili da je pogrešno biti gej. Homoseksualnost je bila prepuna predrasuda.

Da li si na neki način pokušao da budeš strejt?

Da, pokušao sam da se oduprem znatiželji i impulsu. Imao bih povremene seksualne avanture sa svojim školskim drugovima. Na fakultetu nisam imao seks. Jednostavno sam svu svoju energiju uložio u rad i nisam bio seksualno aktivan. (Smeh) Propustio sam prilično važne godine. Bio sam izmučen zbog toga, ali to mučenje je bilo pogodno za dramsku školu. To kreativno mesto mi je dalo neku vrstu oduška. Pri kraju fakulteta sam priznao najboljem prijatelju da sam gej, a kasnije i svojoj porodici. Bio sam preplašen da kažem mami i bratu, ali oni su me sto procentno podržali. Mojoj mami je verovatno teže palo da to prihvati, ali radili samo na tome sledećih nekoliko godina i sada podržava mene i moj život.

Šta je sa tvojom verom?

Posle srednje škole više nikada nisam otišao u crkvu. Veoma cenim aspekte mog katoličkog obrazovanja i vaspitanja, ali takođe prepoznajem licemernu prirodu učenja i mahinaciju te institucije. Mislim da je proizvelo duhovnost u meni koju sam kultivisao i razvio na različite načine.

Kakve su bile tvoje veze?

Bio sam naivan u pogledu ljubavi. Mislio sam da sve što je trebalo da uradim jeste da priznam da sam gej i da ću onda pronaći vezu i živeti sa ljubavlju svog života. To se nije desilo u mojim ranim dvadesetim godinama, ali navelo me je da pokušam da shvatim šta to znači i zašto se nije pojavilo – a za to je bilo potrebno vreme.

Izgledaš veoma srećno sa Milesom.

Prošlo je više od dve godine. Skoro smo se preselili i sada traje proces uređivanja, želimo da ostavimo lični pečat. Miles je vrlo šik jednostavnu braon, belu i crnu boju, a ja sam uneo dinamičnost i boju.

Da li razmišljate o braku?

Brak je svakako nešto o čemu pričamo. Presrećan sam što imamo tu mogućnost ako i kada se odlučimo za to, ali mislim da to nije nešto u šta želimo da usrljamo. Nikada nisam bio srećniji. Nikada se nisam osećao tako integrisano. To je meni i Milesu najbitnije.

Da li želiš da se venčaš?

Ja verujem u pravo na to, ali ja lično verujem da je brak jedinstvo koje prevazilazi deklaraciju ili instituciju. Možda ću u nekom trenutku želeti da našu vezu ojačam brakom i Miles će se složiti. Mi svakako razgovaramo o tome. Sama ideja planiranja venčanja – organizovati zabavu i slaviti ljubav koju gajim prema ovom čoveku zajedno sa svim tim ljudima – je uzbudljiva.

Da li želiš decu?

Miles i ja definitivno želimo decu.

Kako biste to uradili?

To je nešto o čemu sam dosta razmišljao i razmatrao. Meni je lično usvajanje najjači izbor. To je komplikovana odluka, mislim. Zahteva fer količini planiranja i ispitivanja, tako da sam sada u sred toga.

Kako je bilo snimati Star Trek?

Sada je zasigurno drugačije Leonard (Nimoy, prvobitni Spock koji je umro u 83. godini u februaru) nije više sa nama. Osećam povezanost sa njim koja je dublja nego kada je bio živ, osećaj odgovornosti da ispoštujem njega, njegovo nasleđe i ulogu. Leonard i ja smo bili veoma bliski. On je napustio svet mirno i voljeno.

Kako si pronašao slavu?

Mislim da sa time dobro izlazim na kraj. Znam šta dolazi sa tom izloženošću slavne osobe. Ja to ne prezirem niti žalim zbog toga. Imam granice koje su veoma jasne. Šetam svog psa. Idem vozom. Postoje stvari koje mogu da uradim i da prestanem da budem tako dostupan dok idem kroz grad. Slušam muziku, nosim naočare za sunce u vozu. Naučio sam kako da upravljam gradom na način gde nije potrebno da uđem u limuzinu svaki put kada izađem iz kuće.

Zašto Holivud još uvek ima „gej“ problem? Zašto je tako malo poznatih glumaca javno gej?

Jedan novinar me je pogrešno citirao da sam rekao da će možda jednog dana James Bond biti gej. To nije bila poenta. Poenta je u tome što sam rekao da bi James Bonda mogao da glumi gej glumac, ali da on nikada neće biti gej. Gej glumac može da glumi Jamesa Bonda, koji je strejt lik. Možda je jedini način da se to promeni jeste da se to jednostavno uradi i da prestanemo da pričamo o tome. To je napor koji pravim kada snimam film kao npr. Angent 47, ili akcioni film, da napravim neki film koji o tome kako je biti gej, ili da glumim lika koji nije gej. Radim na više raznolik i više konzistentan način nego pre autovanja.
Ali još uvek nema toliko glumaca koji su aut.
Ako si glumac koji se plaši toga, ili ako smatraš da zbog toga nećeš moći nešto da postigneš ili ostvariš, onda ne mogu da se složim sa tobom. Ako ne želiš da to izađe u javnost, ja to poštujem.

Da li misliš da Holivud može da prihvati više gej glumaca?

Da, mislim.

Pa zašto se više glumaca ne izjašnjava kao gej?

To ne mogu da kažem. Ne znam. Možda nema toliko gej glumaca. (Smeh) Ja mislim da je mlađoj generaciji lakše pada da se autuje, i više gej glumaca živi normalno i idu za ulogama koje treba da dobiju. Mislim da to prestaje da bude razgovor od ključnog značaja. Mislim da će nastaviti da se razvija.
Svi ćemo se u jednom trenutku osvrnuti na ovo vreme i reći ćemo koliko smo bili srećni što smo bili deo evolucije. Nemam nameru da „izvlačim ljude iz ormana“. Ako su ljudi uslovljeni da žive svoj život na osnovu onoga što ljudi misle o njima, veoma je teško tako živeti. To je meni na neki način mračno i nezadovoljavajuće. Ja jednostavno znam da sam srećan. Oduševljen sam što mogu ovako da živim. Probudim se ujutru i vidim čoveka koga volim i osećam se tako zahvalno.

Da li te drugi gej glumci pitaju za savet o tome kako biti aut?

Da, nekoliko njih.

Šta im ti kažeš?

Jednostavno podelim svoje iskustvo, i kažem: „To se kod mene tako desilo, i tako se osećam. Verujte mi da, iako bi to značilo da niste više toliko poznati, ili čak ako znači da nije onako kao što ste mislili da će biti, ipak vredi kada se posle toga osvrnete na svoj život“.

Znači da ti je drago što si se autovao 2011. godine?

Pogledajte neverovatnu raznolikost projekata koje radim. Svakog jutra se probudim uhvatim svog dečka za ruku kada izađemo na ulicu i ne brinem se da će me neko videti. Osećam da postoji sloboda i integracija i da mogu da sledim autentičnost u svom životu koja je od suštinskog značaja za moju sreću i blagostanje. Želim da ohrabrim ljude da to sebi ne uskraćuju.

Kako podnosiš starenje?

Imam osećaj predaje i zahvalnost prema svim stvarima koje stare. Vodim brigu o sebi. Vidim da se moje lice i telo menjaju. Promene su neminovne bez obzira na to koliko vežbate i zdravo se hranite. Volim da pronađem ravnotežu. Ne želim da sebi išta uskraćujem i da uživam u životu. Sujetan sam, ali ne dozvoljavam da to diktira odluke u mom životu, takođe ne dopuštam sujeti da diktira moj osećaj samopoštovanja.

Šta dolazi sledeće?

Glumim (novinara Gardijana) Glenna Greenwalda u filmu Snowden, Olivera Stonea (koji izlazi maja 2016). Mislim da svaki građanin ima pravo da zna da ga nadgledaju i ruše njegovu privatnost, i mislim da se Snowden borio za to na način za koji je bilo potrebno dosta hrabrosti, žrtve i istrajnosti, i ja to poštujem.

Da li treba biti krivično gonjen?

Smatram da ne. Moramo se zapitati kuda nas konstantan tehnološki razvoj vodi. Sa čim ćemo se sudariti, i zašto smo toliko spremni da odvojimo od sebe ono što znači biti ljudsko biće? Prepuštamo se napredovanju i ovladavanju znanja, ali koje su posledice tog ovladavanja, da ne pominjem šta je tehnički napredak učinio našoj okolini. Možda sam pesimističniji od ostalih. Ne želim da kažem da ne postoji nada za čovečanstvo, mislim da postoji. Ali mislim da će u krajnjoj liniji biti teško osvojena.

Razgovarao: Tim Teeman

Related Posts