Milán Rózsa je rođen 1988. godine samo godinu dana pre pada Berlinskog zida. Zbog toga nije imao ličnog iskustva u borbi za prava i slobode koje su imali nešto starije generacije Mađara koje su živele pod režimom Janoša Kadara (mađarski komunistički političar, lider zemlje u periodu od 1956. do 1988. godine).

Međutim, u poslednjih nekoliko godina Milán Rózsa je postao jedan od najistaknutijih i, svakako, najglasniji levičarski aktivista. Odigrao je jednu od ključnih uloga u nedavno završenim protestima protiv uvođenja taksi na internet. Tom prilikom je i uhapšen, ali protiv njega nije podneta nikakva prijava. Protestovao je i ispred ruske ambasade u Budimpešti protiv drakonskih zakona u toj zemlji i u znak podrške LGBT zajednici u Rusiji.

Pažnju medija je privukao i kada se popeo na balkon predsedničke palate tražeći referendum o ruskom finansiranju izgradnje nuklearnog postrojenja u Mađarskoj.

Međutim, ovog novembra je završio na naslovnim stranama novina zbog jednog tužnijeg razloga. Naime on je u svojoj dvadeset i šestoj godini života izvršio samoubistvo bacivši se ispred voza u pokretu.

Stjuard Milk, novinar koji je ranije pisao o njemu, napisao je možda najlepši nekrolog na svom Fejsbuk profilu:
„Milán Rózsa je heroj koga smo danas izgubili. Veoma mi je teško da o ovome pišem. Jedna od najvećih nagrada u direktnom radu sa ljudima u borbi za ljudska prava jeste ta što postajemo bliski prijatelji sa izuzetnim ljudskim dušama koji rade neverovatan posao u teškim uslovima. Jedna od najgorih stvari u ovome je što se dešava da te fantastične ljude i izgubimo. Svi oni koji u poslednjih nekoliko godina prate moj rad znaju da mi je Milán omogućio da svima ispričam njegovu inspirativnu priču“, napisao je Stjuard Milk, LGBT aktivista i nećak daleko poznatijeg Harvija Milka.

Stjuard je doveo u vezu i uporedio svog strica Harvija sa Milánom kada je ovaj zajedno sa drugim aktivistima posetio Vašington kako bi ispričali svoje priče o borbi koju vode u Mađarskoj. Milán Rózsa je predvodio Paradu ponosa u Budimpešti 2011. godine i tom prilikom su ga napali mladi fašisti i neo-nacisti. „Neprijateljstvo, mržnja i nasilje prema LGBT populaciji kao i prema drugim manjinama u Mađarskoj su mnogo strašniji nego što mi, sa ove strane Atlantika, možemo i da zamislimo“, napisao je Stjuard Milk koji je tada bio u Budimpešti.

Milán Rózsa je pokazao izuzetnu hrabrost u sukobu da desničarskim aktivistima, ali njegov otac je na sve to gledao drugačije i dan nakon Parade izvršio je samoubistvo.

„Milán je bio šokiran, umoran, sa modricama na telu i veoma nesrećan, ali mu je njegova hrabrost omogućavala da se suoči sa problemima“, napisao je Stjuard Milk.

Stjuard Milk je tada obećao mladom mađarskom aktivisti moralnu podršku od stane najvažnijih američkih lidera koji sa zaprepašćenjem posmatraju političke događaje koji se odvijaju širom istočne Evrope.

„On je znao da ima podršku naše nacije koja, iako odvojena okeanom, shvata da mi živimo u globalnom društvu koje se sve više povezuje i da nećemo da ćutimo kada mržnja i represija pokažu svoje ružno lice. Moj stric je govorio da ‘Nada nikada neće zaćutati’, a Milán nas podseća na tu mantru. On nas podseća da je cena jednakosti stalna opreznost i budnost“, napisao je Stjuart Milk.

Tragična smrt Milána Rózse iskreno je potresla hiljade drugih aktivista koji su lično poznavali ovog 26-godišnjeg mladića. Neki su se čak i zapitali da li je stvarno izvršio samoubistvo. Njegovi bliski prijatelji su veoma sigurni u to da je izvršio suicid jer znaju da se on već neko vreme borio sa depresijom.

On je bio toliko odlučno posvećen borbi za jednakost i demokratska prava da čak ni njegovi najbliži saradnici nisu znali za bol kroz koji je prolazio. Ovo nas opet podseća da se ljudi (naročito muškarci) zbog društvene stigme u samoći bore sa mentalnim bolestima.

Poštovaoci su osim na društvenim mrežama zahvalnost i tugu izrazili i paljenjem sveća i ostavljanjem fotografija ispred zgrade u kojoj je Milán Rózsa živeo. Mađarska demokratska opozicija je izgubila svoj najkredibilniji, najhrabriji i najdinamičniji glas.

Piše: Kritofer Adam

Related Posts