Pitanje da li su savremena izdanja muških magazina namenjena strejt ili gej muškarcima samo po sebi je apsurdno. Jer ko bi danas, sa sigurnošću i preciznošću, mogao da povuče tako oštru i neumoljivu granicu između heteroseksualnih i homoseksualnih muškaraca? Jedan prelet preko dominantnih muških interesovanja poslednjih deset i više godina potvrđuje činjenicu da i jedne i druge najvećim delom zanimaju iste stvari.

Strejt i gej muškarci svakodnevno se sreću u tržnim centrima, teretanama, kozmetičkim salonima, pomodnim mestima za noćne izlaske i dnevno poziranje, u autoperionicama, kod vulkanizera. Budući da svi imaju slične navike i slične ciljeve, pre bi se moglo reći da se ljudi danas najviše dele prema dubini džepa i da je to ta neka oštra granica. You can’t sit with us i slični idiotizmi.. U Srbiji posebno omiljeni jer su i frustracije teže.

Često se blebeće o toj nekoj, sasvim lažnoj, dilemi da li su prekrcate teretane poslednji bastion muškosti, igrališta za alfe željne dokazivanja ili gej hramovi? Biće da nisu ni jedno i drugo. Tu su muškarci, bez obzira na seksualnost, zajedno i teško da im, dok se samoprožderavaju gledajući se u ogledalu, pada na pamet da bilo šta brane ili dokazuju. Već sam jednom prilikom napisao da današnji strejt i gej muškarac nigde nisu bliži i sličniji jedan drugom nego u tom okršaju sa, žargonski rečeno, baš kao u mračnim blokovskim teretanama, okršaju sa gvožđurijom. Učinak tih napora nema veze sa sportom, pa samim tim ni sportskom etikom, ni bilo kavom tradicionalnom vrlinom. To je požudna, adrenalinska i na momente veoma mučna bitka za dobar izgled koji savremenom muškarcu, u skladu sa dominantnim estetskim obrascem, lakše otvara mnoga vrata. Od kancelarije do spavaće sobe. A muškarac nikada nije dalje od tradicionalno shvaćene muškosti kao kada je narcisoidan. Kada udovoljava tom porivu.
Jer, ako se muškost, po tom anahronom šablonu, čita kao pregalaštvo, borbenost, zauzimanje za slabije, štićeništvo – u mikrouniverzumu jednog narcisa ne postoje čak ni reči za sve te osobine. A kamoli osobine same. Upućenost na sebe i preokupiranost sobom ne ostavljaju vremena tom tipu muškarca, što opet sa seksualnošću nikakve veze nema, da se bavi time. Na stranu to što on to ne želi.

Sad, kako onda nazvati muške magazine čiji je veći deo posvećen fitnesu i vorkautu – magazinima za gej ili za strejt muškarce? Besmisleno je. A niko se još nije dosetio da napravi tu podelu u vrstama i načinu izvođenja vežbi.

Slično je i sa modnim stranama koje su obavezni deo savremene muške štampe. Ok, tu još uvek postoji i ta floskula o takozvanoj gej estetici ali ja sam i tim povodom prilično sumnjičav. Modne strane kreirate s obzirom na tržište na kom poslujete i finansijski status svog prosečnog čitaoca. Na tom osnovu vršite izbor. Širina ponude sprečava bilo kakvo stilsko zastranjivanje. Ovo je za alfa divljaka, a ovo je sa femkaste dečkiće iz kruga dvojke – tako nešto ne postoji. Aktuelne trendove mahom stvaraju gej muškarci za sve druge muškarce. Modna osvešćenost sredine koja je na jako niskom nivou, baš kao i količina smelosti – dovoljna je da svi izgledaju manje više isto.

Vrlo je važno da se shvati koliko su se stvari promenile od onog trenutka kada su muškarci heteroseksualnog opredeljenja napravili, globalno pa i na Balkanu,iskorak u ono što je oduvek bilo smatran ekskluzivno ženskim domenom i ženskim igralištem. Reč je artificijelnom carstvu lepote. Dakle i mode i kozmetike i čitave industrije tela. Ja nikada neću biti sasvim siguran kada se to desilo, koji je to istorijski trenutak budući da je pre dvadesetog veka postojao dendizam, a mnogo pre dendizma moda vlasulja i šminke za muškarce baš kao i za žene. Na Balkanu se to lakše da odrediti.

Što se, kolokvijalno rečeno, ozbiljnih tema tiče, mada modu smatram veoma ozbiljnom vrstom izražavanja i stvaranja a neozbiljan pristup telu, u teretani posebno, može da košta života, još je nesigurnije povući bilo kakvu granicu. Seriozni tekstovi angažuju intelekt i vrlo je sužen izbor tema kojima se može pristupiti na ovaj ili onaj način. Imate društvo kakvo imate, politiku isto tako, nauku, kulturu…. Playboy je, recimo magazin, koji svaka dva tri meseca analizira neki od fenomena vezanih za gej život i životni stil. A ne postoji časopis koji je gradio imidž i „brand philosophy“ na potenciranju muškosti kao što je to činio Playboy.

Bilo koja vrsta prisilnog razvrstavanja magazina na ovaj način samo ograničava i nanosi štetu muškarcima. Kao i svaka predrasuda. Zašto bi gej muškarac, nasedajući na stereotip, propustio priliku da pročita intervju sa Čomskim u Esquire-u, esej Slavoja Žižeka u Playboy ili neki izvod iz filozofije Dipaka Čopre u Men’s Healthu?

Piše: Nikola Milić

Related Posts