Pre nego što je postao jedan od najuglednijih umetnika u istoriji pozorišta gde je glumio u predstavama – „Hairspray“, „LaCage aux Folles“, i „Torch Song Trilogy“—Harvi Fajerstin bio je student Prat instituta u Njujorku i nije imao nameru da započne karijeru na sceni.
„Nisam želeo da budem glumac. Nisam želeo da budem pisac. To nije bilo prema mom senzibilitetu niti sam želeo to.”
Fajerstin je imao male uloge u amaterskom pozorištu i školskim priredbama, ali želeo je da postane vizuelni umetnik poput Endija Vorhola. Otkrio je i zaljubio se u Endijeve crteže cipela u reklamama te je ubrzo postao njegov obožavalac. Video je da je otvoren konkurs za glumca u predstavi „Pork“, koju je napisao ko drugi nego Endi. Fajerstin je odlučio da ode na audiciju. „Nisam to uradio da bih dobio ulogu već da bih njega upoznao, i naravno tamo su bili svi osim njega.“
Spremio je monolog Julije iz poznate scene na balkonu sa Romeom i nije odustao od audicije. Oduševio je sve prisutne i dobio ulogu mlade domaćice. Ovo mu je omogućilo da upozna svog idola kao i mnoge druge „u pokretu eksperimentalnog pozorišta poznatom kao off-Brodvej.“
„Tokom dana sam učio o umetnicima kao što je Rej Džonson koji stvaraju pokret pod imenom ‘mejl-umetnost’ a tokom večeri sam bio u društvu sa njim. U toku dana su mi pričali o tom umetničkom pokretu a uveče sam bio deo toga.“
Predstava „Pork“ nije prvi put da je Fajerstin glumio ženu. Počeo je da se bavi dregom sa samo sedam godina i nastavio je da glumi žene, što je uvek ostavilo veliki utisak na publiku. Nedavno je glumio američku feministkinju i bivšu članicu kongresa Belu Azburg. Pre toga, imao je ulogu Edne u mjuziklu „Hairspray“ koja mu je donela Toni nagradu. Uloga Edne predstavlja posebno iskustvo koje mu je dozvolilo da zavoli svaki deo sebe, uključujući i svoj rod. U memoarima „I was better last night“ napisao je: „Kada sam nju glumio, osećao sam se najbezbednije. Možda je to do same uloge ili kostima, ili možda do ogromnih gumenih grudi. Možda se to neko šalio sa mnom, ali verovao sam u Ednu.“
Kroz ceo život suočavao se sa „problemima roda“ i od svoje pete godine se pitao da li je zapravo devojčica. „U to vreme to uopšte nije smelo da se postavi kao pitanje. S kim sam mogao da pričam o tome sa svojih pet-šest godina?“ Siguran je u to da ne želi da promeni pol. „Odgovor je ne. Gluma mi dozvoljava da to uradim. Uloge žena mi dozvoljavaju da oslobodim svoju žensku stranu.“
Za njega se čar umetnosti ogleda u tome što može da postavlja izazovna pitanja o ljudima i njihovim motivacijama. „Ako ne postavljaš pitanja, koja je onda tvoja svrha? Doći do odgovora ili ići ka njemu predstavlja avanturu“, kaže on. Uvek je srljao u uzbudljive avanture. Nakon uloge u predstavi „Pork“, nastavio je da se bavi pozorištem gde je stvarao predstave koje su oslikavale njegovo queer iskustvo, što je bila retkost za sedamdesete godine prošlog veka. Jedna od njegovih prvih predstava „The International Stud“ inspirisana je gej barom u Grinviču koji nosi to ime, poznat po sobi u kojoj su gej muškarci mogli da imaju anoniman seks. „The International Stud“ postao je prvi čin u trilogiji pod imenom „Torch Song Trilogy“ koja je imala premijeru na Brodveju 1982, čime je Fajerstin postao glavni i jedini gej čovek sa glavnim ulogama na Brodveju. Nastavio je da piše istoriju Toni nagradom za najbolju predstavu i najboljeg glumca u „Torch Song Trilogy“. Godinu dana kasnije dobiće i treću Toni nagradu za najbolji mjuzikl za „La Cage aux Folles“. Jedina osoba koja je pored njega dobila Toni nagradu za scenario i glumu jeste Trejsi Lets koji je napisao scenario za „August: Osage County“ i osvojio Toni za verziju predstave „Who’s Afraid of Virginia Woolf?“ iz 2012. godine.
Iako su njegova dostignuća na sceni hrabra i nezaboravna, njegov rad iza scene je isto toliko vredan pomena. „La Cage aux Folles“ osvojila je 1984. Toni nagradu za najbolji mjuzikl zbog svoje originalne produkcije čije je ponovno izvođenje osvojilo nagradu 2005. i 2010.
Fajerstin je napisao scenario za „Kinky Boots“ koja je takođe osvojila Tony nagradu, kao i „A Catered Affair“, „Newsies“, i za ponovno izvođenje predstave „Funny Girl“. Trenutno radi na sedam projekata, po njegovom poslednjem brojanju. Sa 69 godina, Fajerstin nema nameru da uspori, srećom po nas. Objavljivanjem knjige „I Was Better Last Night“, obožavatelji mogu videti kako je postao jedan od najuticajnijih pozorišnih umetnika našeg vremena.
Više tekstova iz broja 65 – april 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
