Kada se Brus Džener deklarisao kao transrodna osoba, sigurno nije bio mali broj onih koji su tu vest dočekali kao tek jedan marketinški trik kojim će rijaliti “U korak sa Kardašijanima” još malo produžiti svoj ionako predugačak televizijski život. Sasvim razumljivo: pomenuti rijaliti je već dugo emisija u kojoj se do u detalj prikazuju porođaji, intimni razgovori, vođenje lične higijene, skoro pa eksplicitan seks i, uopšte, sve ono što “normalan” svet najčešće ne beleži čak ni u privatnim foto albumima.

Pošto je, eto, to sve već viđeno, put bivšeg olimpijskog šampiona ka životu pod imenom Kejtlin, u ženskoj garderobi i sa ženskim polnim organima, već na prvi pogled deluje kao siguran način za podizanje gledanosti.

Dva specijal izdanja emisije emitovana krajem maja, dok je Brus fizički izgledao kao Brus, sasvim su opravdala takve prognoze. Posle njih, postalo je potpuno jasno da će porodica koja je svoje (inače prilično isprazne) živote pretočila u emisiju i biznis težak milijarde dolara, do kraja iskoristiti dramu jednog svog člana i itekako profitirati na njoj.

S druge strane, od samog je početka bilo prilično nerealno očekivanje da će priča Kejtlin Džener na bilo koji način pomoći nekoj “običnoj” transrodnoj osobi da nađe i izbori se za svoj put: osoba koji je milioner, čija biološka i usvojena deca vladaju svetom mode i šou biznisa, teško da može da bude neko sa kim bi se identifikovao neko ko živi daleko prozaičnijim životom, i ko na raspolaganju nema ni novac, ni veze, ni uticaj.

DUŠA ŽENE

Iako se o njegovoj promeni pola već dugo šuškalo, Brus Džener se javno deklarisao tek u aprilu, na televiziji ABC, u emisiji Dajen Sojer. Jedan od najomiljenijih američkih sportista svih vremena tu je ispričao manje-više uobičajenu priču o problemima transrodnih ljudi. Objasnio je da je u muškom telu oduvek imao dušu žene, da je osamdesetih pio i hormone kako bi krenuo u promenu svog statusa, da ga i dalje privlači ženski pol, da su sve tri njegove bivše supruge znale da voli da oblači žensku odeću, ali i da je svojevremeno razmišljao o samoubistvu. Džener je još rekao da je opet na hormonskom tretmanu, da ga čekaju hirurške intervencije i da i dalje ima muške polne organe.

Sve u svemu, ova ispovest privukla je veliku globalnu pažnju pre svega zato što je reč o čoveku koji je decenijama važio za pojam “mačo Amerikanca”, a poslednje godine proveo kao pater familias klana Kardašijan-Džener. Sadržinski, tu nije bilo ničega što već nije moglo da se čuje od ljudi koji su prošli isti put: nije bilo “tabloidnih” ili bilo kakvih drugih detalja koji bi baš ovu ispovest sadržinski izdvojili od ostalih, baš kao što je manjkalo i poruka koje bi doprinele poboljšanju statusa LGBT zajednice. Taj manjak medijskog “mesa” (ili sadržaja) video se i u načinu na koji su o slučaju izvestili svetski mediji: vest da Brus Džener postaje žena, vrlo je brzo prestala da bude vest, jer tu jednostavno više nije imalo šta da se oduzme ili šta da se doda.

LEKCIJE

Ipak, onaj ko je poverovao da će čitava stvar tu i da se završi, ili ne poznaje Kardašijanove, ili sumnja u moć TV producenata da od svega naprave medijski cirkus. U već pomenutim epizodama Kardašijan rijalitija, jedina i glavna tema bio je Brus, a glavni junaci su malo vodili intimne razgovore s njim, a malo sami pred kamerom objašnjavali kako se tim povodom osećaju.

Iako se nije odustalo od prilično stupidnog koncepta u kojem članovi porodice kao iskreno pričaju, a u stvari glume, ovo je ipak bila jedna od retkih prilika kada medijski verzirani Kardašijani nisu uspeli da svoje role odigraju do kraja: i upravo ta, do sada neviđena doza iskrenosti, učinila je da specijali o Brusu budu među antologijskim i verovatno najboljim izdanjima ovog programa. Zapravo, kada budu odlučivali da svojim bližnjima saopšte šta imaju, transrodne osobe će u budućnosti verovatno gledati kako je sve to izgledalo u ovoj povelikoj porodici.

Između ostalog, neki članovi klana su Brusovu tranziciju doživeli kao njegovu smrt. Biološke ćerke Kendal i Kajli su se, recimo, naljutile zato što im nije objasnio da će “otići” tako brzo i zato što im nije pružena mogućnost da se “oproste kao što su želele”. Jedna od njih čak i ne želi da razgovara s njim. Isto tako, bivša supruga Kris je, dok joj je maskara curila niz lice (do sada neviđen detalj) rekla da mora da “ožali svog Brusa”. Pritom, svi članovi porodice govorili su o “Njoj” kao o biću koje bi tek trebalo da upoznaju i pred kojim će se sigurno osećati čudno.

Zanimljivo je takođe kako problem ove tranzicije Kardašijani tretiraju pred Brusovim/Kejtlininim petogodišnjim unukom Mejsonom – dečaku još ništa nije rečeno “dok sve ne bude završeno”, jer ne znaju kako da mu objasne “šta bi sa onim dedom kojeg je nekad imao”.

Poučni detalji tu ne završavaju, pošto je za kraj ostavljena veselija, ali isto tako značajna tema. Uz pomoć najslavnije ćerke Kim, Brus (još uvek u muškom izdanju) otkriva svoju žensku garderobu; priznaje da je često ulazio u plakar svoje bivše supruge; vajka se što ima “jako mnogo šminke”, a teško nalazi ženske cipele broj 47; objašnjava koja mu je haljina zgodna za ujutro, a u kojoj inače jako dobro izgleda.

Sasvim je sigurno da su ove dve epizode – sa neverovatnom dozom iskrenosti, sa pravim suzama i neglumljenom tugom – izuzeci koji se više neće ponoviti. Jer, osim što je sasvim sigurno da producenti neće odustati od novog “zlatnog rudnika”, isto je tako sigurno i da članovi porodice sebi više neće dozvoliti “proklizavanja” slična ovom. Što je zaista prava šteta.

BEZ IDEJE I BEZ STAVA

Tokom osam godina emitovanja, Kardašijani su imali niz prilika da iznesu konkretan stav o nekom globalnom ili lokalnom problemu, da se angažuju, stanu iza neke ideje. To se, međutim, nikada nije dogodilo. Kada su otišli da posete sirotište na Tajlandu, Kim je poželela da usvoji jednu devojčicu i od toga je napravljen čitav spektakl – bez mnogo analize života i sudbina druge dece. Kada su odneli pomoć u dom za bolesnu decu, opet su centar pažnje bili oni sami: baš kao i kada su prolazili kroz blokove u kojima žive beskućnici, stvar se završavala konstatacijom kako sada “znaju da cene ono što imaju”.

Čak i kada je reč o rasnoj diskriminaciji, temi koja bi trebalo lično da ih pogađa s obzirom na rasno mešovite veze i brakove, kao i na dete rođeno u takvom braku, Kardašijani ostaju na pristojnoj udaljenosti od majčice Zemlje i onoga što se na njoj dešava. Pošto je u avionu napala žena koja je urlala na nju i njeno “crnačko” dete, Kim je sela i napisala – blog. Pritom, prilično neubedljiv blog, kao da je pisala o nečem što je nimalo ne dotiče.

Kada je u pitanju LGBT tematika, situacija je potpuno ista. Uprkos nizu prilika, uprkos činjenici da žive u svetu kojeg se ta priča itekako tiče, nisu se izjašnjavali, nisu se angažovali. Bivši muž Kim Kardašijan bukvalno je proganjao njenog najboljeg prijatelja, pitajući se da li je ili nije gej, a scenario ni u jednom trenutku nije skrenuo ka nekom logičnom naravoučeniju. Kloe Kardašijan prisustvovala je hepeningu na kojem su je imitirale losanđeleske transice, ali pritom nije izgovorena nijedna reč o problemima transrodnih osoba. Istu tu Kloe pokušala je da poljubi njena najbolja prijateljica – i opet ništa.

Vrlo je verovatno da nadležni producenti smatraju kako bi neko “ideološko” angažovanje bilo kontraproduktivno, ali je isto tako činjenica da ovakva “bezidejnost” ne može večno da traje. Tim pre što se sada situacija promenila i što će uz Kejtlin – koja se u međuvremenu pojavila na naslovnoj strani Veniti Fera i postala trenutni hit na društvenim mrežama – biti teško ostati neutralan ili “hladan”.

POČETAK PUTA

Kako god se ponašali i šta god sledeće smislili, sigurno je da će Kardašijani koliko god mogu koristiti put svoje nove-stare članice ka novom životu. Prema onome što je Kejtlin izjavila pre i nakon što se konačno pojavila u punom sjaju svoje ženstvenosti, sigurno je i da će pokušati da “utiče na druge”, posebno putem svojih predavanja i motivacionih govora.

Ipak, koliki je zaista njen potencijal u tom smislu?

Neke poruke Kejtlin bi zaista mogla uspešno da prenese. Kao osobi koja je u “prethodnom životu” bila olimpijski pobednik i pravi američki frajer, publika bi svakako mogla da joj poveruje kako ništa nije onako kao što izgleda. Takođe, pošto ima punih 65 godina, lako će joj poverovati na reč ako bude poručivala da nikada nije kasno za promene i otkrivanje sebe. Ipak, to su poruke koje se tiču svakog pojedinca, bez obzira na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet – opšta mesta, što bi se reklo.

S druge strane, međutim, teško da će poruka Kejtlin Džener korespondirati sa “običnim” transrodnim osobama. Ono što je Brus doživeo u porodici neposredno pošto se deklarisao kao žena, sigurno bi moglo da bude od koristiti svakom ko bude prolazio kroz istu stvar, ali sve ostalo – ono što Kejtlin ima da ponudi – predstavlja čisti SF za svakog ko se suočava s realnim problemima u realnom životu.

Jer, Kejtlin nije naša Helena koja mora da preživi od umanjene vojničke penzije i da pritom prehrani četvoro dece.

Nije ni naša predivna Rajka, koja se junački bori protiv diskriminacije i besparice.

Kejtlin neće morati da zajmi novac kako bi kupila haljinu. Neće morati da razmišlja ko će je operisati, kako će se prema njoj ponašati medicinske sestre, kako će zameniti dokumente, kako će posle toga podizati novac ili plaćati karticom.

Iako postoji poveliki korpus problema koji su zajednički svim transrodnim osobama, svet Kejtlin Džener nije svet u kojem živimo svi mi.

Nažalost, ili na sreću. Kako vam drago.

Piše: Tamara Skrozza

0 Shares