Ili te je sramota od toga šta šetači po štalama, železarama i rudnicima govore pa panično pritiskaš “mute” na daljinskom ili, ako si baš dobro raspoložen, smišljaš fore na osnovu toga što si video i kačiš ih na twitter.

Da se ne lažemo, sve su nade potrošene, pa je i doživljaj predizborne kampanje u skladu s tim. Ili te je sramota od toga šta šetači po štalama, železarama i rudnicima govore pa panično pritiskaš “mute” na daljinskom ili, ako si baš dobro raspoložen, smišljaš fore na osnovu toga što si video i kačiš ih na twitter. Bilo kakav drugi, ozbiljniji, pristup bio bi čista ludost, nepatvorena glupost ili nedostatak iskustva. Gej ili straight sa tim nema nikakve veze. Pederi su ionako baš ti, u reklamama. Ali, kako je najsmisleniji pristup izborima 2012. konkurs za najbolji i najoriginalniji crtež na glasačkom listiću, kladim se da će najviše biti onih penisolikih budući da su nam političari kompletne pizde, ‘ajde da se poigramo! Kako zamišljate gay glasača u odnosu na to za koju partiju glasa?
DS: To je onaj tipični gradski dokoličar koji ne voli mnogo da „mozga“. Em je navikao da glasa za plavo žute, em mu oni garantuju Evropu u okviru koje ga najviše zanima strateški raspored gay klubova. Ne voli da se „smara“ politikom, ionako ima važnija posla u Supermarketu, Sohou, Pastisu. A i nove kolekcije stižu li stižu. Pored dokoličara koji ne zna ni ko mu je premijer, mada se to ne bi smelo smatrati velikim propustom u našim okolnostima, ali zna šta je tog jutra doručkovala Kim Kardašijan, mladi japiji, sveže diplomirani ekonomisti, pitomci rektora Miće, menadžeri svih vrsta i podvrsta, čvrsto su opredeljeni za aktuelni politički mejnstrim čija je DS perjanica. U prevodu: O da, i Evropa i Kosovo, i civilizajcijske vrednosti i raščišćavanje sa prošlošću i antifašizam. Ali, samo paradno, oficijelno, suštinski se pristaje na trulež, kompromise i korupciju. Naravno, pod uslovom da se u okvirima brloga nađe sigurno mesto za sebe. Ako se u tome ne uspe, sledi instant osvešćivanje, nagla, neumoljiva potreba za iskorakom i nepristajanjem, pa se, shodno tome, prelazi u LDP ili regresira u SNS.
SNS: To su oni gejevi koji ne razumeju „paradiranje“ i koji u paleolitskim oblinama i nežnom licu Jorgovanke Tabaković nalaze nešto „majčinsko“. Toplinu kakvu samo mama može dati, razumevanje, brigu i veliku sisu kadgod zagusti. O ostalom čitajte kod Frojda. Takođe, SNS je matica za razočarane, izneverene gej karijeriste koji su potragu za komforom i dolce vitom počeli u DS-u. Teško je pronaći druge profile gay glasača jer je razlika između DS-a i SNS-a minorna, svedena na izbor između Borisovih pleća i Vučićevih usana.
DSS: U ovu grupu komotno mogu i Dveri, pa i SRS, mada su gejevi opredeljni za ove opcije uglavnom latentni, u očajničkom procesu potiskivanja ili autošovinisti. U svakom slučaju nalazimo se na opasnom terenu, jer ispod salonskog patriotizma i istorijske poze, buja godinama taložena agresija.
Autošovinisti su najinteresantniji, budući da nije u našoj nadležnosti da pomažemo ovima koji kubure sa samoprihvatanjem. Naime, kako ih prepoznati? Pišu isključivo ćirilicom, što bi, da nema njihove agresivne reklame za sopstveni izbor pisma, bila najobičnija stvar na svetu, stvar navike. Poslovično, veći su katolici od pape, pa idu dalje u somnobulnim argumentacijama protiv bilo kakvih sloboda za manjinu kojoj pripadaju, očekivano, krunisanih gej paradom. Brže prosipaju citate iz Biblije nego što bankomat učitava VISA karticu. Veliki su vernici, trajno frustrirani što nisu u mogućnosti da doprinesu etnofiletizmu. Srbima mogu da pomognu samo da se “slože“ i „obože“, ali ne i da se „razmnože“. Ukoliko ipak probaju, završavaju u brakovima krcatim nasiljem, strahovladom i terorom. Oni, koji ipak nikako ne mogu da zažmure na jedno oko i privenčaju se srpstvu na dar, grade mit o dobrom pederu. Taj se ni u čemu ne sme razlikovati od prosečnog Obrazovca, osim što u logoraškoj izolaciji, među svoja četiri zida, ima pravo da podmaže i ustupi anus. Predozirani kolumnama Slobodana Antonijevića, veruju da je Ljiljana Smajlović najseksipilnija Srpkinja, kao i da su Mirjana Bobić Mojsilović i Aleksandra Janković intelektualne gromade i pate što su prestareli za učlanjenje u hor i recitatorsku sekciju Ivane Žigon. Boja sezone – sve nijanse različka i kvit.
SRS: Manje više je sve rečeno u prethodnoj grupi budući da je DSS tokom demokratske decenije „evoluirala“ u ružniju sestru SRS-a. Todorović je ipak simpatičan čovek, a Martinovićev ruralni šmek sigurno ima par poklonika. Eventualni dodatak bi se odnosio na maštanje o seksu na ratištima, sa svojim i sa neprijateljima, ali u blatu svakako.
LDP: Uglavnom mladi, idealisti, oni koji još nisu shatili da sloboda nikada „ne ume da peva…“.Otprilike, ono što smo mi bili 1996. godine. Dobar deo čine snobovi, intelektualni dakako, koji smatraju da im LDP etiketa garantuje posebnost u svakom smislu. Tu su i aktivisti, kao i „nesvrstani“ napaljeni na beskompromisnost i nepristajanje. Obožavaju preokret, u krevetu posebno. Ima tu i precvalih, koji prema Čedi još od studentskih demonstracija gaje najnežnija osećanja. Najteže pitanje oko kojeg se dele je za i protiv Jelene Karleuše u njihovim redovima. Ne bi trebalo zaboraviti ni na preokrenute ravnogorce, četnike za 21. vek, opredeljene da osvetlaju obraz svim homoseksualno orijentisanim vladarima od Nemanjića na ovamo.
SPS: Jako teško za definisati osim ukoliko nije reč o prijateljima, momcima, bivšim momcima, ljubavnicima, bivšim ljubavnicima Borisa Milićevića. Verujem da slušaju Cecu i da su zbog stihova „za moju staru glad još si nov i mlad“ spremni sve da joj oproste. Maštaju o tome da ih Ivica povede na izlet u Žitorađe gde bi se konačno tucali pridržavajući se za klipove kukuruza u samom srcu njive. O psihološkim problemima i traumama razgovaraju samo sa Slavicom Đukić Dejanović. Ona je i Rašu razumela i dijagnostikovala. Nadaju se da će bar jednom u životu biti Monika Levinski Branku Ružiću.
URS: Džaba je trošiti reči. Recimo, ekonomski fanatici, izlapeli magistranti PMF-a, tvorci monetarnog sistema za 22.vek ubeđeni da će lik Željka Joksimovića kad tad krasiti neku novčanicu ili budale koje i dalje čekaju onih akcijskih, 1000 eura.

Milan Nikolić

Related Posts