Ako neko kaže: Volim Boga!, a mrzi svoga brata, lažljivac je. Ko ne voli svoga brata kojega vidi, ne može voleti ni Boga kojega ne vidi.
1. Jovanova 4:20
Homoseksualci, lezbijke i drugi pripadnici širokog spekta kvir zajednice, pre svih prava, tražili su nešto mnogo značajnije. Mesto za stolom. Toplinu porodičnog doma, ljubav najbližih, podršku u izazovnim situacijama i prihvatanje njihovog identiteta. Porodica koja ovo ne bi imala, te bi se prema članovima koji odstupaju od očekivanog ponašala kao najveći neprijatelj, uskraćivala bi im finansije, mir, dostojanstvo, a u najekstremnijem slučaju i krov nad glavom.
Putem društvenih mreža, svedočio sam ispovesti momka kojeg je otac izbacio iz kuće nakon autovanja, čemu je prethodilo psihičko i fizičko nasilje. Ovo pitanje ostalo je minimum oko kog su se složile sve političke struje u ovoj zemlji, pa čak i ona radikalna. Vjerica Radeta je, u gostovanju na televiziji Informer, jednom prilikom izjavila: „Ima zaista strašnih situacija da nekoga ko je gej ne žele roditelji u kući. I sada je pitanje ko je tu bolestan, da li ti roditelji i taj neko koga su oterali.“ Oko istog tog minimuma, složila se, izgleda, i Srpska pravoslavna crkva.
Nastavio sam da pratim storije momka kog sam pomenuo, ponudivši mu pomoć i vodeći nekoliko razgovora sa njim. Već nakon dva dana, primetio sam da je počeo da objavljuje storije iz jednog manastira u koji i sam odlazim. Postavio sam mu pitanje da li bi želeo da zajedno odemo tamo, na šta mi je on odgovorio: „Slobodno dođi, tu sam“. Momak je pronašao svoje privremeno utočište u kom su mu bili dostupni krevet, hrana, piće… I ljubav. Nakon toga, počeo sam češće da posećujem upravo taj manastir i da, u znak zahvalnosti, doprinosim koliko sam u mogućnosti.
I danas možete čuti kako je crkva najveći neprijatelj kvir zajednice. Tome je zaslužan višedecenijski narativ koji je dolazio upravo iz redova koji treba da služe učenju o zajednici i ljubavi prema bližnjima i koji nikako, makar prema mom shvatanju vere, ne smeju biti isključivi. Nadu da počinje novo poglavlje, prvo u odnosu dijaloga Srpske pravoslavne crkve i kvir zajednice, nedvosmisleno je, svojom izjavom u prvom intervjuu za RTS dao upravo patrijarh Porfirije. Tada je izgovorio: „Mogu da razumem i ljude koji imaju tu vrstu seksualne orijentacije, da imaju bezbroj administrativnih problema, izazova, pritisaka. Ponekad i da imaju potrebu da regulišu svoj status. “
Za patrijarha Porfirija, kao što je bio slučaj sa njegovim prethodnicima, LGBT+ zajednica nije bila poremećena, bolesna i nije smrdela. On nije izjednačavao homoseksualni odnos sa pedofilijom, niti je pokušao da na bilo koji način omalovaži čoveka. Ne tako liberalan istup patrijarh Porfirije imao je pred nesrećni (autorove, ne patrijarhove reči) EuroSprovod u Beogradu. Ipak, i tada je istakao da nasilje nije dozvoljeno, te da i među gej zajednicom postoje dobri ljudi.
Nepostojanje Sigurne kuće za LGBT+ osobe jedan je od osnovnih problema sa kojima se zajednica suočava. Višedecenijsko nerazumevanje, netolerancija i nepažnja dovele su do toga da, potpuno pogrešno, ulažemo više novca u jednodnevnu šetnju zarad, kako organizatori kažu, vidljivosti, nego da tim istim novcem pokušamo da uradimo nešto konkretnije, pošto nam, u trenutnoj situaciji, zakoni ne idu baš od ruke. Kad god sam predložio da se samo jedne godine odreknemo Prajda u prethodno opisane humanitarne svrhe naišao sam na osudu. A u tom krugu, ako se sami ne pobrinemo za bližnjeg svog i ne pokažemo više ljubavi, u ovom slučaju za brata ili sestru po seksualnosti koji/a nema krov nad glavom, teško da možemo očekivati da će drugi za nas imati sluha. Umesto slogana koji su na granici sa perfomansom pa su teško razumljivi i za pojedince iz zajednice, a kamoli za šire stanovništvo, pokažimo ljubav i zaštitu, realniju od one kada izađemo na konferenciju da bismo izjavili kako nam je žao zbog nemilih događaja, koja ponekad uključuju i ubistvo.
Altruizam je veoma važan. To vrlo dobro zna i patrijarh Porfirije. Povodom prvih Beogradskih dana porodice i reklamnog materijala o „jedinoj, pravoj paradi“, na pitanje aktiviste Nikole Pavlovića upućeno gradonačelniku Aleksandru Šapiću zašto se toliko insistira na anti-gej propagandi, patrijarh je, nakog gradonačelnikovog zamuckivanja, jednostavno odgovorio: „Svi smo porodica“. I od toga nije mogao bolje. Nadam se da će patrijarh u tom duhu nastaviti te da će češće i nedvosmislenje pozivati kvir zajednicu u crkvu kao jednake. Možda nekoj narednoj generaciji uz pomoć mira i dijaloga ipak osiguramo mesto za stolom.
Piše: Stefan Mihajlovski
Više tekstova iz broja 78 – jun 2024. možete pročitati na (Klik na sliku):
